Русија је почела да на ударне дронове Молнија уграђује обичан магнетни компас, који бордна камера повремено очитава у лету. Циљ је да дрон задржи правац и када су ГПС и ГЛОНАСС сигнали потпуно ометени.
О овој измени говорио је украјински стручњак за радио-технологије Сергеј „Флеш“ Бескрестнов, саветник украјинског министра одбране. Према доступним подацима, камера се периодично усмерава ка компасу и тако омогућава дрону да проверава оријентацију без ослањања на сателитску навигацију.
Једноставно решење против ометања
Магнетни компас не зависи од радио-сигнала, па га системи за електронско ратовање не могу ометати на исти начин као ГПС или ГЛОНАСС. То Молнији даје једноставну резервну навигацију у условима када обе стране масовно користе ометаче и лажне сигнале.
Русија је и раније уводила импровизована решења на овој беспилотној платформи. Помињане су и верзије са управљањем преко оптичког влакна, које су такође отпорне на радио-ометање, али им кабл ограничава домет и носивост.
Молнија и даље остаје претња
Раније је забележен и удар дрона Молнија без контролне антене, уз ослањање на бордну камеру и рачунар за навигацију и избор циља. То указује да Русија на овој јефтиној летелици испитује више начина заобилажења електронске заштите.
Према процени Бескрестнова, за цену једног извиђачког дрона Суперцам Русија може да направи 10 до 15 дронова Молнија. Тај однос цене и губитака објашњава зашто се на једноставну конструкцију додају брза и јефтина решења, уместо развоја скупље нове летелице.
Нискотехнолошко не значи и безопасно. Дрон који и под ометањем може да држи курс остаје стварна претња за положаје и објекте у позадини.