TV Front/Andrej Mlakar
Ratna iskustva Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije bila su reper u poslednje 24 godine da se pojave na ratištima širom sveta, a od prošle godine i na istoku Evrope. Ratna iskustva iz 1999. primenjivali su podjedanko Rusija i Ukrajina.
Primera je mnogo još od februara prošle godine. Sve to ukazuje evidentno da su strane armije i ruska i ukrajinska pručavala neka iskustva Vojske Jugoslavije posebno u pogledu dodatne zaštite.
Osim iskustava iz Iraka i Avganistana, verovatno zbog sličnih okolnosti “balkanska iskustva” su bila prijemčivija i za Ruse i za Ukrajince.
Poslednji primer takvog slučaja je snimak položaja ukrajinske radarske stanice 80K6K1. Na snimku se vide dvoje ukrajinskih vojnika kako prilaze radarskoj stanici. Očajnu muziku nećeno komentaristati, ali je zanimljivo nešto drugo, a to je da je kabinski deo ovog polustacionarnog radara montiranoj na prikolici bio gle čuda zaštićen debelom balvanskom zaštitom od ruskih dronova kamikaza i protivradarskih raketa.
Bilo je u proleće i leto prošlle godine dosta snimaka sa istoka Ukrajine gde su dronovi kamikaze tipa Lancet i Lancet 2 pogađali radarsku stanicu bilo antenu ili prikolicu.
Da bi se to izbeglo i Ukrajinci su počeli da postavljaju balvansku zaštitu na radarske sisteme, što ukazuje na proučavanje iskustava srpskih raketaša koji su to radili sa raketnim sistemom “Neva” (S-125M ili SA-3 po NATO nomeklaturi).
What is it? 😈 pic.twitter.com/NClAB4ZMZu
— PStyleOne1 (@PStyle0ne1) November 30, 2023
Balvanisanje -ratno iskustvo Vojske Jugoslavije
Autor knjige Pad noćnog sokola Slaviša Golubović u prvom, ali i u svim ostalim izdanjima knjige na više mesta opisivao je kako je 3. raketni divizion 250. raketne brigade RV i PVO koristio balvansku zaštitu. To su primenjivale i ostale jednice, ali u ovom slučaju kao komparativni primer uzećemo upravo ovu jedinicu i njihova iskustva sa “balvanisanjem”.
Iskustva 3. rd 250 rb RV i PVO ukazuju da je kao i u ukrajinskom slučaju balvanska zaštita postavljana na kabine za raspodelu napona koje su bile u blizini komandne kabine, tamo gde se nalazi ljudstvo. U suštini, ona (balvanska zaštita) je trebalo da pruži zaštitu od protivradarskih raketa AGM- 88 Harm koji bi posle lansiranja sa aviona (F-16, Tornado) pogodila antenu nišanskog raketnog sistema “Neva” koj se nalazio blizu komandne kabine i kabine za raspodelu napona. Balvanska zaštita se postavljala uz pomoć kranova i ručno.
Uprkos tome u eri planirajući avio bombi FAB 250-500, laserski vođenih FAB- 1500 balvanska zaštita nema nikakv efekat. U slučaju napada takve avio bombe balvanska zaštita bi bila potpuno neefikasna.
Bilo kako bilo i u ovom slučaju kod 3D radara je vidljiva dupla balvanska zaštita na kabini polu prikolice kao bi se sprečio napad dronova kamikaza pre svega koji se masovno koriste na tlu Ukrajine sa obe strane stvarajući masovno uništenje borbene tehnike, koja u ovakvim uslovima mora da ima adekvatnu zaštitu.Inače radar 80K6K1 je trodimenzionalni osmatrački radar maksimalnog dometa do 400 km .