ОВАКО ИЗГЛЕДА АМЕРИЧКА ВУЧНА ХАУБИЦА М777 ПОСЛЕ БОРБИ НА ИСТОКУ УКРАЈИНЕ! ГРОБЉЕ ОДСЛУЖЕНЕ ТЕХНИКЕ

Андреј Млакар

Познато је да од маја 2022 године на пољима Украјине сукобила се руска и западана артиљерија. Од маневарског, муњевитог рата није остало ништа, све све било свело на позициони рат и артиљеријске дуеле и таков стање се малтене задржало до данас.

Украјина је на име војне помоћи од САД, Канаде и Аустралије добила вучне хаубице М777 за које се тада говорило да ће бити прекретница у рату и супериорне у односу на руске МСТА-Б.

Пред ове хаубице поставио се нови изазов, а то су дронови камиказе, ракетна артиљерија. Такође осим претњи са неба дронова и ракетне артиљерије, велики изазов за батерије ових хаубица био је и интензитет употребе.

Тако се дошло до тога да једна хаубица у просеку испали више стотина граната, што је доводило до кривљења цеви, али и нередовно одржавање софистициране западне технике у односу на робустну руку је била и дебакараизација цеви, што је нужно довело и до експлозије цеви хаубице и оштећења.

Тако је у свом прилог Дојче Веле посетило ремонтни завод украјинске војске где се америчке хаубице М777 поправљају, замењују резервни делови.

Међутим постоји и део технике који је немогуће поправити, а који показује колики је степен оштећења технике, коју је немогуће поправити, а која се користи као извор резервних делова, оно што је очувано.

Интензитет борбених дејстава на истоку Украјине показује у ком степену се налази артиљерија после интензивних борбених дејстава када се испаљује дневно више хиљада граната калибра 155 мм .

Министарство одбране Естоније објавило је средином децембра 2023 извештај о „Постављању трансатланске одбране за успех: војна стратегија за победу Украјине и пораз Русије“.

У том извештају посебна пажња што је интересантно посвећена је артиљеријским оруђима и артиљеријској муницији.

Тако у том извештају можемо сазнати да Украјина има велику потребу за новим цевима за артиљерију како за вучне тако и за самоходне хаубице са којима би се мењале до сада истрошене цеви. Потреба Кијева износи од 1.500 до 2000 комада цеви на годишњем нивоу, што говори о интензитету масовне употребе артиљеријских система и колико једно оружје јако пребрзо после интензивне употребе испада из борбе.

Оно што је интересантно у том извештају јесте да цена једне такве цеви за вучну или самоходну хаубицу достиже 90.000 евра, иако је та цифра у реалним околностима знатно нижа.

Као разлог за високу цену у том извештају наводи се недостатак таквих расположивих цеви на светском тржишту и недовољна производња, а оно што је доспутно то се пре свега односи на цеви калибра 155 мм по НАТО стандарду које је скоро немогуће наћи или су количине недовољне.

Украјинци користе чак 17 типова артиљеријских система у рату против Русије.

Иначе према статистици коју је објавио часопис “European Security an Defence” губици вучне артиљерије у периоду од 24.02.2022 до 31.12.2022 износио је 151 оруђе. У периоду од 1.01.2023 до 22.08. 2023 број губитака је је био 132 оруђа.

Иначе последњи снимак на коме се у крупном плану могла видети америчка хаубица М777 регистрован је 25. децембра 2023. године.

Вучна хаубица М777 калибра 155 мм

Ова вучна топ-хаубица није искључиво амерички производ као што се мисли већ је настала у сарадњи са британском компанијом БАе Сyстемс Ланд Сyстемс. Међутим није се произвела у Великој Британији, него у САД где је и тестирана пре него што је ушла у наоружање. Прецизније у подружници Унитед Дефенце ЛД.

Завршетак Хладног рата и наметања пред америчку и британских мисију захтевало је увођење у оперативну употребу лакших типова наоружања, који се могу ваздушни путем транспортовати на било коју удаљену тачку света или хеликоптерима од места базирања до прве линије фронта. Прво се мислио да ће се то постићи са самоходним артиљеријским оруђима, међутим, њихова тежина је била главна препрека за брз транспорт. Због тога пребегло се поново конструисању вучног, а лакшег артиљеријског оруђа и у томе се успело конструкцијом топ-хаубице XМ777 калибра 155 мм.

У конструисању ове топ-хаубице примењени су лакши материјали, пре свега легура титанијума, која има све особине челика, који је раније кориштен у призводњи, али мању масу. Титанијум је имао и предност у томе што је веома отпоран на корозију за разлику од челика, али и на високе температуре, па је предност била употреба топ-хаубице на било којем делу планете од екваторске до поларне климе. У конструкцији овог артиљеријског оруђа примењене су и нове легуре алуминијума који је мешан са ванадијумом, а развој се исплатио јер су неке компоненте нашле и комерцијалну, а не само војну употребу овог оруђа.

Пројектанти су такође за разлику од претходних вучних топ хаубица у случају М777 применили и другачији концепт лафета топ-хаубице, који највећи део енергије трзаја усмерава вертикално на тло, а не хоризонтално. Ова топ хаубица добила је и двокоморну гасну кочницу. Све то утицало је да ова топ хаубица има веома малу масу од 3.745 кг.

Суштина мале масе управо је била могућност украцавања посаде и два борбена комплета у транспортни авион и брзо пребацивање на било коју тачку света. Ваља напоменути да је ова топ-хаубица настала као део пројекта Форце 21 који је засновао амерички генерал Ерик Шинсеки творац лакших али веома покретних снага.

Топ хаубица М777 има цев дужине 39 калибара са чиме је омогућен домет пројектила до 30 километара и брзина зрна од 827 метара у секунди после испаљивања код хаубице у верзији А1, док је у верзији А2 та даљина са употребом интелигентне муниције М982 Екскалибур повећана на 40 километара. Брзина гађања коју су посаде током обуке постигле и на полигонским испитивањима износи пет граната у минути у краћем периоду или у дужем две гранате у минути.

Ово оруђе има систем за управљање ватре као и на самоходној хаубици М-109 Паладин. СУВ има подсистем за навигацију, коректуру ватре али и одређивање споственог положаја у односу на циљ и усмеравање сви према њему. Овај систем је познат и као Тоwе Артиллерy Дигитализатион, који има опцију електричног покретања цеви и отварања и затварања аутоматског затварача.

Захваљујући аутоматизацији време постављања из маршевског у борбени положај траје код обучене посаде око 1 минут, док се промена ватреног положаја може обавити за мање од три минута.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *