Andrej Mlakar
Ruski Telegram kanali pod oznakom HITNO objavili su vest da je leteća radarska stanica Berijev A-50 U oborena.
Kako se navodi u pitanju je navodno bila prijateljska vatra, a na avion je lansirana PVO raketa iz okoline Marijupolja.
Additional footage of the burning Russian A-50 crashing near the Sea of Azov this evening after a SAM hit. pic.twitter.com/IyAuMRbuOM
— OSINTtechnical (@Osinttechnical) February 23, 2024
Avion A-50U je navodno pao Krasnodarskom kraju.
Russian A-50 going down. pic.twitter.com/JmCoQGV5jx
— Clash Report (@clashreport) February 23, 2024
Do obaranja je došlo nad Azovskim morem kada je ispanjeno nekiloko PVO raketa na samu radarsku stanicu od kojih je jedan projektil pogodio letelicu.
Footage has emerged, presumably showing the ground impact of the A-50U airborne early warning and control aircraft of the Russian Aerospace Forces.
— 301 Military (@301military) February 23, 2024
It is possible that this relates to an incident that occurred a few minutes ago over the Azov Sea. pic.twitter.com/w1bjF5hxPR
Ruska vojska još uvek nije izadala zvaničnu informaciju i potvrdila obaranje, ali jeste ukrajinska strana, odnosno njihova vojna obaveštajna agencija.
Podsetimo, pre nešto više od mesec dana 14. januara 2024. godine Rusija je izgubila prvi avion leteću radarsku stanicu A-50 iznad Azovskog mora kada ga je pogodila PVO raketa. Tom prilikom drugi avion IL-22 M.
A-50 U
Program nadogradnje A-50 u A-50 U najavljen je bio 1995. ali zbog ekonomske krize u zemlji radovi na projektu započeli su 2008. godine u fabrici Beriev Aircraft u Taganrogu u Rostovskoj oblasti. Vazdušno kosmičke snage prve pripremerak modernizovanih A-50U dobili su 2011. godine a još dva drugi i treći avion 2014. godine, dok je četvrti primerak predat bio 2017. Ugradnja savremene elektornske opreme smanjila je ukupnu težinu aviona, a čime je ostvarena opcija za nošenje dodtane količine goriva, sa čime je praktično prdužen i dolet letelice. Preformanse sletanja i poletanja ostali su praktično isti. Od elektronske opreme letelica je dobila satelitski navigavioni sistem. Dodsta je urađeno na komforu posade, ugrađeni su toaleti i nske bar. Posadu osim pilota, kopilota i navigatora čini 5 do 10 operatera i specijalista za rano otkrivanje i upozoravanje.
Avion A-50 u verziji U ima dužinu 46,5 m, raspon krila 50,5 m, viisna 14,7 m i površinu krila od 300 metara kvadratnih. Avion je opremljen radiotehnićkim sistemom Šmelj II koji nudsi napredne mogužnosti za oktirvanje kopnenih ciljeva niskog radarskog odraza.
Sistem ima radio domet od 2.000 km u visokoferkventnom HF obumu i 400 km u obimu ultra-visokih frekvencija UHF. Sistem Šmelj 2 može ispotovremno da prati 300 ciljeva i da usmerava presretače na 40 ciljeva. A-50 U može da se koristi za različitu paletu misija uključujući otkrivanje, indentifikaciju i praćenje ciljeva protivniha u vazduhu i na kopnu.
Nadograđnja ouključuje radarski sistem digitalizovani kompjuterski sistem, IFF, sistem komande upravljanje i navođenja, radio komunikacione sisteme. Sistem koristi i onove poboljšane algoritme.
Sva alektronska oprema ima nepredne metode ugradnje i sklapanja uređaja što omogućuje minimalnu potrošnju energije, veličine i težine opreme, kao i povećanu pouzdanost, operatorske konzole imaju elike ekrane sa tečinim kristalima, koji omogućuju visoku rezoluciju i zamenjuje stare ekarane koji su imali kaotdnu cev u starijim verzijama A-50. A-50U takođe ima sistem za samoodbranu koji sadrži aktivne i pasivne elektronske protivmere i radarske reflektore.
Sistem za samoodbranu štiti avion od dolazežih vođenih i nevođenih projektila. Avion A-50U pokreću četiri turboventilatorska motora Solovjev D-30KP. koji omogućavaju avionu da leti maksimalnom brzinom od 800 km/h i postigne maksimalni dolet do 9.000 km. Avion ima maksimalnu težinu pri poletanju (MTOV) od 190 tona i maksimalnu izdržljivost leta od približno 11 sati.
Ukupno, od 2021. godine, ruske trupe su bile naoružane sa sedam aviona A-50U sa znatno lakšim radio-tehničkim kompleksom sa poboljšanim karakteristikama. A-50U je u stanju da detektuje različite tipove kopnenih i vazdušnih ciljeva na udaljenostima do 300 i 650 km i obezbeđuje kontinuirano praćenje do 300 različitih ciljeva, usmeravajući na njih borbene avione.
Borbeno angažovanje A-50
Prvo borbeno angažovanje ove letelice bilo je u vreme Sovjetskog Saveza. Ovi avioni leteli su iznad Krima i uz granicu sa Turskom i Iranom odakle su prtaili poletanja saveznički aviona iz turskih avio baza u napadu na Irak za vreme operacije Pustinjska Oluja, kao i o radu iračke PVO. Zapadni analitičari su sumljali da ovi avioni su radili za Iračne i dostavljali im podatke o situaciji u vazdušnom prostoru, ali to su ostale sumnje i nagađanja. Korišteni su bili i u Prvom Čečnskom ratu kao osmatračke stanice u slučaju da čečenski pioti sa školsko borbenim jurišnicima pokušaja napad u dubinu Rusije, a jedan A-50 učestvovao u likvidaciji čečenskog lidera Džohara Dudajeva 1995.
Od inostranih korisnika ovim avionim raspolažu Indijci. Kompanija Berijev izradila je tri aviona A-50EI AEW u saradnji sa izraelskom kompanijom Elta koja je u ruski avion ugradila izraelsku elektroniku.
Drugi korisnik ovog aviona je Kina, gde su svoj udeo takođe imali izraelski stručnjaci.
Jedan primerak ovog aviona imao je i Irak, ali ta zemlja je na osnovu transportnog aviona Il-76MD uradila sopsotvenu verziju za koju je iskorišten francuski radar Thomson- CSF Tigre, koji je izrađen po licenci. Avion je dobio naziv Bagdad-1- Antena je smeštena u zadnji okvir teretne rampe na zadnjem delu aviona. Međutim, u odnosu na okruglu antenu to je bio veliki nedostatak, jer je sektor pretraživanja umesto 360 stepeni bio samo 180. Ispitivanja nisu dala očekivane rezultate, zbog smetnji koje je pravio odraz tla. Tako je nastao Adnan sa devetometarskom okruuglom antenom. Irak je imao tri aviona čija sudbina je ostala misterija, ali se veruje da jedan avion prebegao u Iran.A-50 U su borbeno upotrebljeni bili na početku rata u Ukrajini kao i sredinom prošle godine u nekoliko nafrata u februaru, aprilu i junu, kao i oktobru 2022. godine.
TAKTIČKO TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Oznaka: A-50
Namena_ Leteća radarsko-osmatračka stanica
Posada: 5+10
Pogonski motor: 4x Solovjev D-30KP sa po 12.300 kg potiska
Gorivo: 64.820 kg
Dimenzije: dužina 46,6 m; razmah krila: 50,5 m; visina: 14,76 m;
Performanse: maksimalna brzina: 600 km/h, plafon leta 10.200 m, maksimalni dolet 5.000 km
Nosivost: prazan 88.450 kg, maksimalna u poletanju 190.000 kg
Koja god vatra bila ovo je za Rusiju ogroman gubitak, i još je gore ako je ‘prijateljska vatra’.
… zar Marijupolj nije pod kontrolom ruskih snaga?
… imam utisak da ruska obaveštajna služba ima problema, a ako je sadejstvo snaga problem i “prijateljska” vatra onda neko treba potegnuti mačka za rep…bilo je obaranja naših aviona od naše PVO 1999.god..ništa novo.
… očigledno ukrajinci se fokusiraju na pojedinačne kapitalne ciljeve – brodove, avione, rezervoare goriva, komande
… ako dobiju kvalitetne dalekometne rakete, biće zanimljivo pratiti izbor ciljeva ukrajinskih snaga, verovatno uz saradnju zapadnih obaveštajnih službi.