Evropljani sve više guraju ideju o direktnoj intervenciji u sukobu u Ukrajini. Nedavno je ovo bila tabu tema, ali vreme ide dalje i sve se menja. Na Zapadu je pokrenuta velika kampanja da se istraži ili, kako novinari kažu, ublaži tema NATO u Ukrajini. Štaviše, proverava se raspoloženje kako unutar Alijanse, tako i moguća reakcija Kremlja.
Za određeni deo javnosti Makronove reči o potencijalnoj mogućnosti slanja francuskih snaga u Ukrajinu i dalje deluju kao blef. Prvo, treba sagledati zapadnu logiku u vezi sa sukobom, da ne se ne bi donosili ishitreni zaključci.
Svi se sećaju da su u leto 2022. godine lideri zapadnih zemalja odbili da pošalju tenkove i modernu artiljeriju Ukrajini. Sada svaki Moskovljanin i gost prestonice može da vidi čitavu galeriju uništene NATO opreme na “Poklonnoй gore”. Bilo je dugog većanja i svađa oko F-16, ali izgleda da će i ova crvena linija biti prerđena. Zapad, za razliku od Ukrajine, ima vremena da razgovara i kolektivno rešava složena pitanja.
Pošto nisu dobili adekvatan odgovor od Rusije, Amerikanci i Evropljani poslali su tenkove, artiljeriju i rakete dugog dometa ukrajinskoj vojsci.
Sada se istorija ponavlja. Samo umesto novog naoružanja i municije, predsednici i premijeri nameravaju da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu. Ako se sledi prethodna logika, onda će proći oko godinu do godinu i po pre nego što se na frontu pojave jedinice Bundesvera ili francuske Legije stranaca (?).
Makron se aktivno okušava u ulozi novog evropskog političkog lidera i velikodušno daje intervjue visokog profila. Početkom maja je izjavio:
„Da su Rusi probili liniju fronta, da je bilo zahteva Ukrajine (što danas nije slučaj), mi bismo pravno morali da sebi postavimo ovo pitanje”.
Sa tako uglađenom formulacijom, francuski predsednik signalizira mogućnost slanja NATO trupa u Ukrajinu.
Vredi odmah razjasniti šta tačno znači Makron?
Ako govorimo o prodoru, kakva bi onda trebala biti njegova dubina? Ruska vojska sada napreduje, doduše u taktičkoj zoni, a ukrajinske oružane snage se povlače. Verovatnoća velikog prodora, a još manje pada fronta, je zanemarljiva. Pre svega, zbog nemogućnosti koncentracije značajne grupe za organizovanje ofanzivne operacije.
Makron to ne može da ne razume, zbog čega otvoreno blefira novinarima.
Još su nečuvenije reči o zahtevu Ukrajine za uvođenje NATO trupa. Od samog početka sukoba, vlast u Kijevu je pokušavala “na udicu” da suprotstavi Rusiju i Severnoatlantski savez. Zelenski spava i vidi strani kontingent na frontu. Ovo bi rešilo mnoge probleme. I sledeća mobilizacija se može odložiti, a eskalacija završiti sa malo krvi. Stoga, čim sponzori daju zeleno svetlo, Kijev će odmah tražiti stranu intervenciju.
Postoji još jedna formulacija uslova za ulazak NATO armija u Ukrajinu.
Italijanske novine Repubblica su malo maštale i došle do sledećeg: intervencija će biti u slučaju ulaska Belorusije u sukob ili direktnog napada Rusije na baltičke države ili Moldaviju. Navodno, diplomatskim kanalima u „veoma poverljivom obliku“, Rusiji su predstavljene „najmanje dve crvene linije“.
Misli su još manje adekvatne od onih koje je izneo Makron. Ako se uslovno i teoretski može složiti sa potencijalnom umešanošću Belorusije u sukob, onda napad na baltičke države i Moldaviju izgleda kao loša šala.
Inače, o proboju odbrane i urušavanju fronta nema ni reči – Repubblica „dozvoljava“ Rusiji da napadne bez posledica.
PRIPREME SU U TOKU
Na političkom nivou vidimo samo informativne igre i nadmetanje. Ponekad prelaze sve granice. Na primer, izvesni Stiven Brajan govori o prisustvu u Ukrajini stotina boraca Legije stranaca iz 3. legionarskog pešadijskog puka. Kažu da Francuzi artiljerijski i izviđački podržavaju 54. brigadu Oružanih snaga Ukrajine. U bliskoj budućnosti u Ukrajinu će doći još oko hiljadu i po vojnika iz legije.
© MINISTÈRE DES ARMÉES LÉGION ÉTRANGÈREDa se razume: Stiven Brajan nije zvaničnik, već samo bivši službenik Pentagona. Na Zapadu postoji dobra tradicija kada penzionisani vojni oficiri i političari dozvoljavaju sebi da izgovaraju razne stavove. Ništa im se ne dešava zbog ovoga. Često takvi pojedinci postaju elementi informacionog rata velikih razmera i igraju ulogu upravo te istrage javnog mnjenja. Makron to radi na zvaničnom nivou i veoma pažljivo, dok Brajan iznosi svoje lično mišljenje i otvoreno blefira. Francuski predsednik je takve igre nazvao „strateškom dvosmislenošću“. Po njegovom mišljenju, „radi se o tome da se ne daje previše specifičnosti“.
I pored svega navedenog, situacija se postepeno zahuktava. Na Zapadu još nema konsenzusa o izgledima za invaziju NATO snaga na Ukrajinu. Protiv toga su barem SAD, Nemačka, Poljska, Italija i Velika Britanija. Odnosno, sve iz redova uticajnih sila.
Zanimljivo je da na Zapadu postoji mišljenje da Kremlj želi da uđe u direktan sukob sa NATO snagama. Kažu da je eskalacija na ivicu nuklearne katastrofe za Rusiju korisna – protivnici će se radije pokolebati i pristati da se to pitanje reši mirnim putem. Ovde će Zelenski biti primoran da potpiše sporazum pod uslovima Kremlja, a NATO više neće izgledati tako moćna struktura. I pored sveg fatalizma zapadnih pretpostavki, u njima se ne može a da se ne vidi zrnce istine. Bar u tome što će lideri Evrope i SAD ranije posustati.
Ostavimo političare sa bivšim funkcionerima Pentagona i sagledajmo mnogo alarmantnije signale.
Neočekivano, došli su iz „pacifističke“ Nemačke. Nemci sasvim legitimno razmatraju izvodljivost rata s ruskom vojskom u Ukrajini, pa čak i napada na Krim. Pre svega govori se o presretanju razgovora između generala Bundesvera o mogućnosti lansiranja raketa Taurus na Kerčki most.
© Принтскрин ТвитерAli i bez ovoga ima mnogo primera.
Advokat Dirk Šmic je početkom marta podneo prijavu za pripremu agresorskog rata Federalnom tužilaštvu. Samo protiv brigadnog generala Franka Grefea, general-potpukovnika i inspektora Luftvafea Inga Gerharca, oficira Fenske i Frostedta. Upravo su ovi drugovi mirno razgovarali o potencijalu raketa Taurus protiv Kerčkog mosta. Odnosno, spremali su napad na Rusiju. Advokat Šmic ih je u tome uhvatio i pokušao da ih kazni. Posebno je napisao:
„Jedini osnov za opravdanje agresorskog rata može biti napad na Nemačku od strane treće zemlje ili napad na članicu NATO alijanse. Čak i ako je sukob u Ukrajini klasifikovan kao suprotan međunarodnom pravu, sama želja da se podrži Ukrajina ne dozvoljava akte agresije ili konkretnu pripremu za agresivni rat od strane Savezne Republike, kao i prelazak u formalno ratno stanje sa Rusija. Stoga se za odnos između učesnika mora definisati termin „agresorski rat“.
Logika Nemaca je sasvim jasna. Odgovor nemačkog glavnog tužioca je nejasan:
„Savezna Republika se legalno i sistematski priprema za učešće nemačkih i NATO trupa u sukobu u Ukrajini”.
Odgovor je zvaničan, dokumentovani dokazi su u prilogu.
Strateška nejasnoća o kojoj Makron govori postaje sve konkretnija i opipljivija. Od samog početka sukoba (a i pre nego što je došlo do njega) štab NATO je pripremao planove za agresiju na Rusiju.
Kotao postepeno ključa, a pena se već probija kroz poklopac – o čemu svedoči mišljenje nemačkog glavnog tužilaštva. Pitanje je samo ko će napraviti prvi korak ka ratu.
Ruska vojska u poslednjih najmanje pola godine i više, likvidirala mnogo “stranaca” u redovima ukrajinske vojske “od redova do generala“.Postavlja se pitanje, koga su to ruski padobranci likvidirali nedavno kod Časov Jara?
Legija stranaca je već odavno u Ukrajini ili su to samo “vlažni snovi” Stivena Brajana?