НАПАДИ ДУГОГ ДОМЕТА НЕЋЕ ОДВРАТИТИ РУСИЈУ

Бајденова одлука ствара још једну опасну тачку за коју је мало вероватно да ће помоћи Украјини на било који начин.

Захтев Украјине за дозволом за покретање дуготрајних напада на руску територију изгледала је решена у октобру када је, након што је чула „План победе“ Зеленског, Бајденова администрација одлучила да не да зелено светло. Сада, када се дигла прашина око Трампове огромне председничке победе, Бајденово преокретање ове позиције прошле недеље представљало је неочекивану ескалацију. Преместило је извештавање од начина на који ће нова администрација приступити мировним преговорима на сензационалне слике ракета и још рата. Да би обележила хиљадити дан рата, Украјина је испалила Army Tactical Missile Systems (ATACMЅ) на Брјанску област. Русија је одговорила тако што је званично објавила своју нову нуклеарну доктрину, јасно наглашавајући своју спремност да иде „до краја“ ако буде потребно. Сада је нејасно да ли се налазимо на ивици Трећег светског рата или је, опет, све то само још један одјек у “медијској септичкој јами” званој информативни рат.

Званичници Бајденове администрације и Пентагона нису дали никакве јасне изјаве којима би оправдали образложење ове одлуке. Зашто давати дозволу сада, два месеца пре него што Трамп ступи на дужност и покуша да склопи мировни споразум у Украјини? Већина извештаја обично представља зелено светло као одговор на непосредну употребу севернокорејских трупа Русије да поново заузме Курску област. Званичници САД и НАТО прогласили су умешаност Северне Кореје ескалацијом са руске стране, иако је присуство севернокорејских војника на бојном пољу и даље оспоравано.

Ако претпоставимо да ова одлука није једноставно заснована на Бајденовој жељи да се инати Трампу, шта би могло бити образложење? Једно читање је да је то покушај да се одврати од ескалације – претњом ескалацијом. Разумљиво, Вашингтон жели да заустави погоршање украјинске позиције пре отварања преговора. Али зашто то радити када је Бајден безвезни председник без мандата да оправда своју ескалацију? Штавише, чини се да је кредо „стајати уз Украјину колико год је потребно“ тихо урушен. Сада читав низ аналитичара говори о неизбежности склапања договора са Путином. Очекује се да ће Трампов повратак у Белу кућу убрзати овај процес.

Прави разлог за зелено светло лежи у погоршању ситуације на терену у Украјини. Истог викенда када је објављена Бајденова одлука, Русија је покренула свој највећи ваздушни напад у последњих неколико месеци, гађајући нуклеарне подстанице и енергетску инфраструктуру која повезује Украјину са западним суседима. Москва сигнализира да може ове зиме да затвори украји нску енергетску мрежу, што би могло имати не само катастрофалне хуманитарне последице, већ и убрзати војни колапс Украјине. У овом контексту, амерички листић за дозволу ATACMЅ је слаб одговор. Не постоји јак разлог да се мисли да употреба ових пројектила може имати било какав озбиљан утицај на ток рата. Извори су обавестили The Times да Украјина тренутно има само педесетак пројектила. Након што буду отпуштени, Украјина ће и даље бити на путу пораза. Русија ће највероватније бити беснија, тврдоглавија и осветољубивија. Дегенерација стратегије Запада у Украјини достигла је крај који би мало ко очекивао још 2022. године. Удари са дугих домета су очајничка коцка за одвраћање Русије од агресивног остваривања добити пре отварања преговора у којима би Кијев могао бити под притиском да преда до 20 одсто своје суверене територије.

Време и облик дозволе за дубоке ударе, дакле, не могу променити основне чињенице рата, што је признао амерички министар одбране Лојд Остин. Одлука, међутим, ствара опасну тачку у којој би ескалација могла прерасти у свеопшти рат НАТО и Русије и смртоносну нуклеарну размену. Срећом, неколико фактора ради против овога. Прва је једноставна чињеница да Кијеву није дато право да употреби ове пројектиле у масовном координисаном великом изненадном нападу, као што је то учинио у августовској офанзиви на Курск. Други је да, пошто Русија побеђује у рату, здраворазумски речено, мало је вероватно да ће употребити нуклеарно оружје, које би сачували као последње средство када се суоче са поразом.

Путин има и друге разлоге да изабере уздржаност у реакцији на дубље ударе. Он уравнотежује тешке разговоре о руским условима са мирнијим осећањем за партнере као што су Индија и Бразил. Сваки брзоплет и несразмеран одговор Русије нанео би штету репутацији на глобалном југу. У игри су и домаћи фактори. Иако јавно мњење у великој мери подржава режимско вођење рата у Русији, Путин не може себи приуштити да отворено делује као ратнохушкачки дивљак. Он мора јавно показати спремност да разговара или ризикује да отуђи своју разнолику базу подршке, од којих многи желе окончање рата.

Док ће се јавно позориште претњи и контра-претњи наставити, можда у наредна два месеца док Трамп не преузме дужност, стварност ситуације остаје суморна за Украјину. Русија има прозор у којем може агресивније да води рат, знајући да ће, када Трамп уђе, доћи до ресетовања и да ће се разрадити нова правила. Ако са Западом почне игра кокошке око дубоких удара, Путин је уверен да може да иде право на ивицу нуклеарног рата — и Запад ће одустати. У међувремену, Русија ће наставити своје нападе на Украјину са циљем да изазове слом друштвене кохезије, економске одрживости и политичке стабилности у Украјини.

У тренутној фази, Москва чека да Трамп изађе са предлозима за мир. Путин је јасно изнео услове Русије: четири анексиране области и Крим морају бити признати као руски; Неутралност Украјине мора бити фиксирана на папиру са гвозденим гаранцијама Запада. Путин је јасно ставио до знања да неће бити прекида ватре или де факто замрзавања сукоба пре постизања споразума. Причање у републиканским круговима да ће Путин прихватити замрзнути конфликт на садашњим линијама или двадесетогодишње одлагање уласка Украјине у НАТО изгледа крајње нереално поред онога што Кремљ говори и ради. Нема разлога да се мисли да се Русија може откупити поклоном територије у Донбасу без споразума који решава њихове фундаменталне стратешке проблеме у Украјини.

У случају неких спектакуларних експлозија изазваних ATACMЅ у Русији, неки од украјинских присталица ће поновити своју тврдњу да Запад може по вољи да пређе руске црвене линије без озбиљних последица. У стварности, ако Русија покаже уздржаност, то је највероватније одраз хладног резоновања да је на путу победе, а усијане агресивне репресалије не помажу том циљу. У сваком случају, мало је разлога за очекивати да ће одлучност Русије ослабити; као што је био случај са непроцењивим упадом у Курск, дубоки удари ће само учинити Русију непопустљивијом и одлучнијом. Бајденов опроштајни поклон Украјини може се, као и неке друге његове претходне донације, показати као отровни путир.

У међувремену, да би се схватило колико је Бајден погрешио, Руси су гађали фабрику Јужмаш у Дњепропетровску ракетом велике разорне моћи. Онако, да се да до знања шта ће се догодити са Украјином, ако ATACMЅ наставе да лете ка Русији. Трамп ће ипак ући у Белу кућу, то не може да спречи ни изманипулисани “излапели старац“.