NAPADI DUGOG DOMETA NEĆE ODVRATITI RUSIJU

Bajdenova odluka stvara još jednu opasnu tačku za koju je malo verovatno da će pomoći Ukrajini na bilo koji način.

Zahtev Ukrajine za dozvolom za pokretanje dugotrajnih napada na rusku teritoriju izgledala je rešena u oktobru kada je, nakon što je čula „Plan pobede“ Zelenskog, Bajdenova administracija odlučila da ne da zeleno svetlo. Sada, kada se digla prašina oko Trampove ogromne predsedničke pobede, Bajdenovo preokretanje ove pozicije prošle nedelje predstavljalo je neočekivanu eskalaciju. Premestilo je izveštavanje od načina na koji će nova administracija pristupiti mirovnim pregovorima na senzacionalne slike raketa i još rata. Da bi obeležila hiljaditi dan rata, Ukrajina je ispalila Army Tactical Missile Systems (ATACMЅ) na Brjansku oblast. Rusija je odgovorila tako što je zvanično objavila svoju novu nuklearnu doktrinu, jasno naglašavajući svoju spremnost da ide „do kraja“ ako bude potrebno. Sada je nejasno da li se nalazimo na ivici Trećeg svetskog rata ili je, opet, sve to samo još jedan odjek u “medijskoj septičkoj jami” zvanoj informativni rat.

Zvaničnici Bajdenove administracije i Pentagona nisu dali nikakve jasne izjave kojima bi opravdali obrazloženje ove odluke. Zašto davati dozvolu sada, dva meseca pre nego što Tramp stupi na dužnost i pokuša da sklopi mirovni sporazum u Ukrajini? Većina izveštaja obično predstavlja zeleno svetlo kao odgovor na neposrednu upotrebu severnokorejskih trupa Rusije da ponovo zauzme Kursku oblast. Zvaničnici SAD i NATO proglasili su umešanost Severne Koreje eskalacijom sa ruske strane, iako je prisustvo severnokorejskih vojnika na bojnom polju i dalje osporavano.

Ako pretpostavimo da ova odluka nije jednostavno zasnovana na Bajdenovoj želji da se inati Trampu, šta bi moglo biti obrazloženje? Jedno čitanje je da je to pokušaj da se odvrati od eskalacije – pretnjom eskalacijom. Razumljivo, Vašington želi da zaustavi pogoršanje ukrajinske pozicije pre otvaranja pregovora. Ali zašto to raditi kada je Bajden bezvezni predsednik bez mandata da opravda svoju eskalaciju? Štaviše, čini se da je kredo „stajati uz Ukrajinu koliko god je potrebno“ tiho urušen. Sada čitav niz analitičara govori o neizbežnosti sklapanja dogovora sa Putinom. Očekuje se da će Trampov povratak u Belu kuću ubrzati ovaj proces.

Pravi razlog za zeleno svetlo leži u pogoršanju situacije na terenu u Ukrajini. Istog vikenda kada je objavljena Bajdenova odluka, Rusija je pokrenula svoj najveći vazdušni napad u poslednjih nekoliko meseci, gađajući nuklearne podstanice i energetsku infrastrukturu koja povezuje Ukrajinu sa zapadnim susedima. Moskva signalizira da može ove zime da zatvori ukraji nsku energetsku mrežu, što bi moglo imati ne samo katastrofalne humanitarne posledice, već i ubrzati vojni kolaps Ukrajine. U ovom kontekstu, američki listić za dozvolu ATACMЅ je slab odgovor. Ne postoji jak razlog da se misli da upotreba ovih projektila može imati bilo kakav ozbiljan uticaj na tok rata. Izvori su obavestili The Times da Ukrajina trenutno ima samo pedesetak projektila. Nakon što budu otpušteni, Ukrajina će i dalje biti na putu poraza. Rusija će najverovatnije biti besnija, tvrdoglavija i osvetoljubivija. Degeneracija strategije Zapada u Ukrajini dostigla je kraj koji bi malo ko očekivao još 2022. godine. Udari sa dugih dometa su očajnička kocka za odvraćanje Rusije od agresivnog ostvarivanja dobiti pre otvaranja pregovora u kojima bi Kijev mogao biti pod pritiskom da preda do 20 odsto svoje suverene teritorije.

Vreme i oblik dozvole za duboke udare, dakle, ne mogu promeniti osnovne činjenice rata, što je priznao američki ministar odbrane Lojd Ostin. Odluka, međutim, stvara opasnu tačku u kojoj bi eskalacija mogla prerasti u sveopšti rat NATO i Rusije i smrtonosnu nuklearnu razmenu. Srećom, nekoliko faktora radi protiv ovoga. Prva je jednostavna činjenica da Kijevu nije dato pravo da upotrebi ove projektile u masovnom koordinisanom velikom iznenadnom napadu, kao što je to učinio u avgustovskoj ofanzivi na Kursk. Drugi je da, pošto Rusija pobeđuje u ratu, zdravorazumski rečeno, malo je verovatno da će upotrebiti nuklearno oružje, koje bi sačuvali kao poslednje sredstvo kada se suoče sa porazom.

Putin ima i druge razloge da izabere uzdržanost u reakciji na dublje udare. On uravnotežuje teške razgovore o ruskim uslovima sa mirnijim osećanjem za partnere kao što su Indija i Brazil. Svaki brzoplet i nesrazmeran odgovor Rusije naneo bi štetu reputaciji na globalnom jugu. U igri su i domaći faktori. Iako javno mnjenje u velikoj meri podržava režimsko vođenje rata u Rusiji, Putin ne može sebi priuštiti da otvoreno deluje kao ratnohuškački divljak. On mora javno pokazati spremnost da razgovara ili rizikuje da otuđi svoju raznoliku bazu podrške, od kojih mnogi žele okončanje rata.

Dok će se javno pozorište pretnji i kontra-pretnji nastaviti, možda u naredna dva meseca dok Tramp ne preuzme dužnost, stvarnost situacije ostaje sumorna za Ukrajinu. Rusija ima prozor u kojem može agresivnije da vodi rat, znajući da će, kada Tramp uđe, doći do resetovanja i da će se razraditi nova pravila. Ako sa Zapadom počne igra kokoške oko dubokih udara, Putin je uveren da može da ide pravo na ivicu nuklearnog rata — i Zapad će odustati. U međuvremenu, Rusija će nastaviti svoje napade na Ukrajinu sa ciljem da izazove slom društvene kohezije, ekonomske održivosti i političke stabilnosti u Ukrajini.

U trenutnoj fazi, Moskva čeka da Tramp izađe sa predlozima za mir. Putin je jasno izneo uslove Rusije: četiri aneksirane oblasti i Krim moraju biti priznati kao ruski; Neutralnost Ukrajine mora biti fiksirana na papiru sa gvozdenim garancijama Zapada. Putin je jasno stavio do znanja da neće biti prekida vatre ili de fakto zamrzavanja sukoba pre postizanja sporazuma. Pričanje u republikanskim krugovima da će Putin prihvatiti zamrznuti konflikt na sadašnjim linijama ili dvadesetogodišnje odlaganje ulaska Ukrajine u NATO izgleda krajnje nerealno pored onoga što Kremlj govori i radi. Nema razloga da se misli da se Rusija može otkupiti poklonom teritorije u Donbasu bez sporazuma koji rešava njihove fundamentalne strateške probleme u Ukrajini.

U slučaju nekih spektakularnih eksplozija izazvanih ATACMЅ u Rusiji, neki od ukrajinskih pristalica će ponoviti svoju tvrdnju da Zapad može po volji da pređe ruske crvene linije bez ozbiljnih posledica. U stvarnosti, ako Rusija pokaže uzdržanost, to je najverovatnije odraz hladnog rezonovanja da je na putu pobede, a usijane agresivne represalije ne pomažu tom cilju. U svakom slučaju, malo je razloga za očekivati da će odlučnost Rusije oslabiti; kao što je bio slučaj sa neprocenjivim upadom u Kursk, duboki udari će samo učiniti Rusiju nepopustljivijom i odlučnijom. Bajdenov oproštajni poklon Ukrajini može se, kao i neke druge njegove prethodne donacije, pokazati kao otrovni putir.

U međuvremenu, da bi se shvatilo koliko je Bajden pogrešio, Rusi su gađali fabriku Južmaš u Dnjepropetrovsku raketom velike razorne moći. Onako, da se da do znanja šta će se dogoditi sa Ukrajinom, ako ATACMЅ nastave da lete ka Rusiji. Tramp će ipak ući u Belu kuću, to ne može da spreči ni izmanipulisani “izlapeli starac“.