Ukrajina je iznenada u noći između utorka i srede 16. na 17. april izvela masovni raketni napad na vojni aerodrom Džankoje na jugu Krima koji je važno vojno uporište s obzirom da se u njemu nalazi helikopterski puk sa letleicama Ka-52, kao i PVO sistem S-400.
Sudeći kako ruski dobroovaešteni Telegram kanali navode napad je izveden iz samohodnih višecevnih lansera HIMARS H-142 i MLRS M-270.
Navodne pretpostavke ukazuju da je napad najverovatnije izveden iz Hersonske oblasti, odnosno dela kod kontrolom Ukrajine i da su bila dva talasa napada taktičkim balističkim projektilima ATACMS.
Koji tip rakete ATACMS su ukrajinci upotrebili za sada nije poznato prema ruskim navodima jedna verzija MGM-140A dometa 165 km i najverovatnije MGM-140B dometa 300 km sa kasetnom bojevom glavom koja je nedavno uprkos zvaničnim tvrdnjama da nisu stigle preko Žešova isporučena Ukrajini.
Na to ukazuje da seriju eksplozija, kao i analiza napadnute zone gde je bilo lokacije na kojima su se nalazile letelice i sistemi PVO.
Razvoj rakete MGM 140 ATACMS Block I završena je u decembru 1989 godine, posle 25 opitnih lansiranja posle čega je raketa ušla u operativnu upotrebu početkom 1991. godine. Raketa je jako brzo bila upotrebljena u operaciji Pustinjska oluja. Tom prilikom iz M 270 ispaljeno je 30 raketa ATACMS Block I na raketne položaje logističke baze.
Ova raketa je uvedena u operativnu upotrebu 1989. godine i namenjena je za uništavanje takozvanih „mekih“ ciljeva na udaljenostima od 25 do 165 km. U grupu tih ciljeva svrstavaju se PVO jedinice, komandna mesta, rakete zemlja-zemlja, zemlja -vazduh i zemlja-more, logisitčke baze, helikopterske baze, štabovi i stajanke. Radi se o polubalističkoj raketi velikih mogućnosti u pogledu reagovanja i namenjena je za dejstva u svim vremenskim uslovima.
Ova raketa nosi 950 APA projektila M-74 (subprojektila za dejstvo po živoj sili i materijalnim sredstvima. Kod ove verzije rakete postoje tri mogućnosti izbijanja subprojektila i mogućnost lansiranja izvan ose. Jedno punjenje lansera ima dve rakete i svaka raketa može da bude ispaljena u razmaku od 20 sekundi na različite ciljeve. Inače kod lakše verzije lansera M-270 poznatog i kao HIMARS H-142 postavlja se samo kontejner sa jednom raketom. Ukrajina trenutno u svom naoružanju ima oba lnasera sa prevagom prema Himarsu.
Navodno postoji i tvrdnja o postojanju rakete MGM-140B dometa 300 km koja je skoro prebačena u Ukrajinu i data vojsci za korištenje sa kasetnom bojevom glavom.
Inače o tome je krajem februara meseca 2024 govorio savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi koji je javno saopštio da Sjedinjene Američke Države rade na tome da su u Ukrajinu pošalju taktičke balističke rakete ATACMS dometa 300.
Blok II je adaptacija rakete Blok I sa modifikacijama i prednostima koje omogućava submunicija BAT. Za cilj dejstva rakete određuju se koncentrisane oklopne jedinice u pokretu veličine jednog bataljona. Oslobođeni BAT subprojektili mogu samostačlno da pretražuju prostor i uništavaju oklopne ciljeve u pokretu. Za otkrivanje koristi akustične i infracrvene senzore. Submunicija BAT P31I omogućava gađanje toplih i hladnih, pokretnih i nepokretnih ciljeva, uknjučujući i lansere raketa zemlja-zemlja.
BAT submunicija sastoji se od sledećih elemenata IC ili IC/MMW tragača, sklopa za regulaciju napajanja, incercijalne merne jedinice, centralne elektronske jednice, akumulatora, bojne glave, termičke baterije i tela sa krilima na kojima su smešteni akustički senzori.
BAT submunicija koristi pasivne IC i akustičke senzore za traženje, napad i pogodak pokretnih oklpnih ciljeva. BAT je aerodinamička stabilna jedinica bez pogodna duga 91 cm i težine 20 kg, prečina 14 cm sa skololjenim i 91 sa raširenim krilima. Kada se 13 BAT projektilaizbace iz rakete nosača otvraju se krila, na čijim vrhovima se nalaze akustički senzori, koji otkrivaju zvučni otisak kretanja vozila, projektili jure prema zajedničkom cilju, a onda svaki BAT svojim IC senzorom zahvaća određeni cilj. Kada dođe do zahvatanja BAT subunicija tandem kumulativnabojeva glava napada cilj odzgo.
Ono što je predmet sumnji jeste brojka od 12 projektila i to 7 u prvom i 5 u drugom talasu kao i domet.
Naravno kao i svih prethodnih napada na Krim iznad Crno mora i blizi pojavila se izviđačka bespilotna letelica RQ-4 Globalhawk, koja je registrovana u patrolnom letu južno od poluostrva, posle čega je usledio udar.
Zbog ukrajnskog raketnog napada na razgovor u FSB privedeno je nekoliko osoba koje su kačile snimke na internet.Takođe veruje se i da je raketni napad uvod u seriju masovnih napada na Krim, kao centar gravitacije ruske borbe u Ukrajini. Posredni zadatak serije masovnih raketnih napada je nanošenje maksimalne štete avijacijskim PVO snagama, koje bi trebalo iznuriti maksimalno posle čega bi usledio masovni napad na Krim i uništenje Krimskog mosta kao simbola Rusije i veze tog posluostrva sa kopnenim delom.