Posebno u svetlu izjave američkog ministra odbrane Lojda Ostina u Žešovu u Poljskoj koji je naveo u obraćanju američkim jedinicama da bi oni mogli da budu uskoro na liniji fronta.
Ostin je ovu ideju naveo u svetlu činjenice, da Rusi zauzmu celu Ukrajinu, Poljska bi bila na liniji fronta.
Naravno, zvanično o ciljevima ruske operacije se nagađalo stalno od početka rata 24. februara, ali priču o zauzimanju cele Ukrajine govorili su samo “jastrebovi” iz Moskve koji su smatrali da je to glavni cilj. O tome šta je zvanični cilj Moskve o tome niko za sad ne diskutuje, ali izgleda Ostin hipotetički ništa ne prepušta slučaju.
“Putin se neće zaustaviti ako preuzme Ukrajinu. Onda će on otići na Baltik, a onda ćete se vi i vaši saborci naći na prvoj liniji fronta u borbi protiv Putina, kojeg smo trebali – ili je Ukrajina mogla – zaustaviti ranije”, citirao je Lojda Ostina portal RMF24.
Šef Pentagona je takođe tom prilikom rekao da će to, ako Rusija postigne uspeh u ratu protiv Ukrajine, naterati Kinu da upotrebi vojnu silu za teritorijalna osvajanja.
Obraćanje američkim trupama 5. američkog korpusa koji pokriva istočnu granicu NATO od Poljske do delte Dunava u Rumuniji usledilo je posle njegovog povrataka iz Kijeva gde je sa ukrajinskim predsedniko Zelenskim razgovarao o vojnoj pomoći koju SAD nameravaju da pruže Ukrajini. Ostin je obećao da SAD neće napustiti Ukrajinu, podsećajući da Vašington nema čarobni štapić za Kijev. A, sudeći po izjavi koju je američki ministar dao u razgovoru sa svojim potčinjenima u Žešovu, SAD ne veruju mnogo u pobedu Ukrajine.
Inače sam Ostin nije ništa epohalno rekao što nije u odbrambenim planovima NATO pakta usvojenim u julu mesecu 2023. godine. Ono o čemu je pričao Osin je Centralno evropsko vojište koje pokriva Baltik, centralnu Evropu sve do Alpa. S tim što umesto Nemačke koja je 1960-tih, 1970-tih i 1980 -tih figurirala kao ključno vojište gde će se sukobiti vojske NATO i Varšavskog pakta.
Sada to postaje istočna granica Poljske gde se već nalaze američki tenkovi M1A1 Abrams ali u sastavu Poljske armije kao i južnokrejski tenkovi K1, dok na granici sa Belorusijom su i višecevni bacači raketa Himars sa taktičkim balističkim raketama dometa 300 km.
Tu je i komanda 5 američkog korupsa sa pojačanjima na prostoru do Rumunije odnosno granice te države sa Ikrajinom u delti reke Dunav.
S druge strane Rusija je u Belorusiju poslala taktičko nukelarno oružje koje bi trebalo da odvrati NATO od namere da ugrozi zapadnog najisturenijeg suseda Rusije, Belorusiju koja je dobila taktičke balističke rakete dometa 500 km da se zaštiti.
Posebno neuralgična tačka na istoku Evrope je Suvalki koridor koji figurira kao najužarenija tačka na istoku Evrope.
Inače Litvanija i Poljska su duže vreme razvile zajednički plan odbrane koridora Suvalki- strateškog pravca. Ono čega se Vilnjus pribojava jeste da će Rusija i Belorusija tenkovima i vojskom u zajedničkoj operaciji blokirati ovaj strateški komunikacioni pravac, sa čime će ova članica EU i NATO biti potpuno odsečena od ostatka Evrope, a time i još dve države Letonija i Estonija.
Pa, tako su navodno obe zemlje već izradile detaljan plan odbrane ovog koridora. Naime, formirana bi bila zajednička poljsko-litvanska jednica, odnosno borbena grupa koja bi imala samo jedan zadatak da izdrži koliko god može dok ne stigne pojačanje litvanske i estonske armije, kao i NATO borbenih grupa koje su stacionirane na Baltiku.
Stratezi NATO pakta više puta izjavljivali, da ako Rusija odluči da napadne NATO i EU članice rat će početi na Baltiku. To su svojevremeno potvrđivali u decembru 2021. ruski vojni analitičari u tok šou emisiji kod Vladimira Solovjeva, što je zapadnim zemljama bio znak da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini, nego da će napasti i baltičke države, ali i Poljsku i spojiti Kalinjingrad.
NATO pakt, kao alijansa koja ništa ne prepušta slučaju procenila je da je upravo ovaj deo Poljske najznačajniji i najvitalniji za samu alijansu, jer upravo kada bi došlo do rata sa Rusijom na Baltiku, tuda bi trebala da prođe vojska članica NATO do ugroženih područja napadom Rusije. Uski kopneni koridor između Poljske i Litvanije, deonica Suvalki-Kaunas, bio bi ključan za prebacivanje snaga NATO-a na Baltik.
Planeri NATO smatraju da na tom putu te snage bile bi ugrožene od strane ruske vojske iz enklave Kalinjingrad, kao i od snaga grupisanih u Belorusiji. Tu se misli podjednako na rusku i belorusku armiju. Naime, NATO doživljava belorusku vojsku kao de facto, premda i ne de iure kao deo ruskih oružanih snaga. Upravo sinhronizovani napad koji bi krenuo sa boka presekao bi Baltik i Poljsku i time omogućio da ruska vojska pregazi za svega nekoliko dana Estoniju, Letoniju i Litvaniju.
Planeri alijanse smatraju ovaj koridor simbol slabosti Zapada, odnosno, to je „ahilova peta“ poljske odbrane. To su uočili i Poljaci daleke 2016. jer sposobnost Baltika da se održi zavisi od toga koliko će vojska moži da drži otvoren ovaj koridor da kroz njega stignu kao pomoć američki tenkovi i vojska.
E sad najgora noćna mora za NATO su loše komunikacije i infrastruktura, jer problem je težina NATO oklopa. Saobraćajnice, mostovi nisu sposobni da izdrže nosivost tenkova i oklopnih vozila od 70-75 tona. Mostovi preko reke Visle mogu da izdrže nosivost do maksimalno 50 tona, a to je pogodnost za ruske tenkove čija težina ne prelazi 43 tone.
Poljaci smatraju da u toj zoni oni i alijansa pre svega SAD nemaju dovoljno pontonskih mostova u slučaju da dođe do rušenja mostova, a većinan ije pogodna za velike reke u Evropi. Pri tome problem su i amfibijske sposobnosti ruksih tenkova i BVP koje su mnogo bolje nego zapadne. Sve ove anomalije predstavljaju glavobolju za NATO.
Studija koju je napravila korporacija RAND 2016. navodi da bi ruska vojska sa tenkovima mogla da pregazi Estoniju, Letoniju i Litvaniju za svega tri dana. Procena je da bi Riga i Talin bili zauzeti za svega 60 sati. Ovde bi to moglo lako da se izvede upadom diverzantskih grupa u kamionima koji prevoze humanitarnu pomoć iz Belorusije do ugrožene zone Kalinjingrad. Ono što NATO bode uči jeste što se linije snabdevanja NATO i Rusije koje teku do enklave Kalinjingrad seku upravo kod Suvlakija.
RAND korporacija predviđa da bi za odbrnau ovog koridora bilo potrebno sedam mehanizovanih brigada, uključujući i tri teške oklopne brigade, podržane iz vazduha i sa mora, kao bi porazili Rusku vojsku.