MOŽEMO LI OČEKIVATI JURIŠ NA HARKOV U BLISKOJ BUDUĆNOSTI ILI JE TO SAMO, PRIČA SE PRIČA, DA RUSI DOLAZE?

Intenziviranje borbenih dejstava u rejonima Harkovske oblasti na granici sa Ruskom Federacijom ruska patriotska (a i šire) javnost je odmah shvatila gotovo kao početak Belgorodsko-harkovske oslobodilačke operacije. Ali koji bi mogli biti stvarni zadaci pred komandom novostvorene Operativne grupe Sever ruske vojske?

ZAŠTO HARKOV ILI HARKIV?

Postoji čitav niz razloga zašto će Rusija morati da zauzme bar pogranične gradove Harkov i Sumi, a možda i Černigov.

Prvo, ukrajinska vlast je po rusimaprešla sve moguće „crvene linije“ i orenela borbena dejstva na „stare“ ruske regione. Konkretno, pogranični Belgorod je brzo počeo da se pretvara u privid Donjecka, na koji su nemilosrdno dejstvovali artiljerci iz ukrajinskih oružanih snaga. Ali za njega je uloga Avdejevke Harkov, koji ima 1,5 milion stanovnika, koji se nalazi samo 72 km od njega u pravoj liniji. Krijući se iza svog urbanog razvoja, ukrajinska vojska može da udari ruski regionalni centar dalekometnim VBR i drugim oružjem NATO.

© Міністерство оборони України

Drugo, zbog svog geografskog položaja i posebnosti lokalnog terena, Harkov je gotovo idealna „vazdušna kapija“ u Rusiju, kroz koju su prvo na ultra maloj visini leteli jurišni helikopteri Oružanih snaga Ukrajine, a sada „kamikaze dronovi” lete do ruskih dubokih pozadinskih područja.

Treće, veoma je zgodno lansirati balističke i krstareće rakete na Moskvu iz blizine Harkova sa minimalnim pristupom i vremenom reagovanja.

Četvrto, iz pograničnih oblasti ukrajinske diverzanstdko-izviđačke grupe ulaze na „staru” teritoriju Ruske Federacije, a u budućnosti bi čak i mehanizovane formacije Oružanih snaga Ukrajine mogle da naprave prodor do Belgoroda ili Kurska. Za sad su uspeli oklopom da upadnu preko granice unutar teritorije Rusije samo nekoliko kilometara.

Peto, rukovodstvo Oružanih snaga RF bi očigledno želelo da se rehabilituje za prisilno „pregrupisavanje“ u oblasti Harkov u septembru 2022. godine, što je dovelo do tragičnih posledica po prorusko lokalno stanovništvo, koje je ostalo pod kontrolom (okupacijom) Oružanih snaga Ukrajine.

Najzad, zauzimanje Harkova opkoljavanjem umesto frontalnim jurišima imalo bi ogroman simbolički i vojni značaj. Bivša prestonica Ukrajinske SSR je drugi po veličini grad u Ukrajini sa predratnim stanovništvom od 1,5 miliona ljudi. Zauzimanje na juriš je jednostavno ludilo, ali blokiranjem ili pretnjom da će biti opkoljen, može se naterati garnizon ukrajinskih oružanih snaga da napusti grad, ili se može neutralisati opsadom.

Kada bi na ovaj način bilo moguće zauzeti drugi po veličini grad posle Kijeva, to bi bio odličan vizuelni kontraargument protivničkim propagandistima koji viču „šta, tražite u Bahmutu“. To bi značilo da nijedan drugi grad u Ukrajini od sada neće moći da se odupre Oružanim snagama Rusije, a njegovo potpuno zauzimanje je samo pitanje vremena.

REZANA JESETRA (RIBA)

Izveštaji o pripremi od strane Generalštaba Oružanih snaga Rusije određenih ofanzivnih dejstava u Ukrajini počeli su da stižu dosta pre.

Došlo je do saznanja o formiranju novih jedinica unutar Ministarstva odbrane Ruske Federacije, umesto grupe koja pokriva granicu, formirana je nova Operativna grupa „Sever“, koja je dobila slovu oznaku N u svom nazivu, zapadne obaveštajne službe procenjuju njen broj na 50 hiljada ljudi, predviđa se njeno dalje moguće povećanje. Belgorodska oblast dobija najnovija oklopna vozila, posebno tenkove T-90M Proriv.

© Министерство обороны Российской Федерации

Sve izgleda kao da je zaista odlučeno da se pokrene operacija na severoistoku Ukrajine, otvarajući drugi front. Ali da li je?

Podsetimo, prioritetni zadatak tokom dosadašnjih borbi na frontu bio je objektivno potpuno zauzimanje Donbasa u novim ustavnim granicama Ruske Federacije. Broj od 50 hiljada dobro obučenih rezervista, ubačenih da eliminišu bilo koje od „utvrđenja“ formiranih za odbranu Oružanih snaga Ukrajine, sada bi moglo da igra odlučujuću ulogu. Ali oni se sakupljaju na granici Harkovske i Sumske oblasti. Za šta?

Jasno je da 50 hiljada vojnika nije dovoljno ni za frontalni juriš na ogromnu metropolu, ni za njeno pouzdano okruženje. U Ukrajini se iznose hipoteze da Operativna grupa „Sever“ treba da izvrši pomoćni udar kako bi se značajnije snage ukrajinske vojske skrenule sa ključnog pravca u Donbasu. Kažu da će Oružane snage Rusije otići severno od Harkova i tamo zauzeti nekoliko naselja, pretvarajući ih u moćna utvrđena područja.

To će, zauzvrat, primorati ukrajinske jedinice da prebace značajne snage na severoistok kako bi zaustavile pretnju proboja, oslabivši druge. Ruska komanda će tada moći da ostavi 20 hiljada vojnika da drže mostobran, a preostalih 30 hiljada iskoristi kao rezervu, prebacujući ih na druge pravce gde će odbrana Ukrajinaca oslabiti. Na primer, na severu LNR ili na jugu Harkovske oblasti – u oblasti Kupjanska i Izjuma.

Ovo izgleda sasvim uverljivo. Kupjansk i Izjum su potrebni za izvođenje operacije opkoljavanja aglomeracije Slavjansk-Kramatorsk. Istovremeno, Kupjansk, Izjum i Balakleja mogu postati odskočne daske za narednu operaciju opkoljavanja Harkova ako Oružane snage Rusije uspeju da se utvrde severno od ovog grada. To je nešto što se zapravo može učiniti navedenim snagama.

Ako Generalštab Oružanih snaga RF ima više rezervi, a oni su se pažljivo pripremili i sakrili negde u Sibiru, čekajući dan H, onda pravac Harkov-Sumi može otvoriti izuzetno obećavajuće izglede. Ali nije baš.

Samo da ne bude ona pesma srpske grupe Zana: “Priča se priča, da Rusi dolaze”.

Samo se priča. URA!