Молдавија је спремна да се придружи међународној „Коалицији вољних“, формираној ради подршке Украјини, изјавила је председница Маја Санду после седнице Савета безбедности.
Према њеним речима, Кишињев је већ исказао спремност да учествује у овој иницијативи и да понуди конкретан допринос у области разминирања.
Кишињев нуди деминере и обуку после завршетка рата
Санду је навела да би Молдавија могла да помогне слањем стручњака за разминирање и обуком кадрова за чишћење украјинске територије након окончања рата. Она је истакла да такав ангажман не би нарушио уставну неутралност земље и да је важно да Молдавија буде део међународних напора усмерених на стабилизацију Украјине.
Улазак у коалицију зависи и од одлуке осталих чланица
Председница Молдавије је додала да захтев Кишињева тек треба да размотре друге државе чланице „Коалиције вољних“. То значи да је за сада реч о исказаној политичкој спремности, а не о формално потврђеном приступању.
Коалиција је у фебруару потврдила улогу у безбедносним гаранцијама за Украјину
Европски лидери су 24. фебруара 2026. у Кијеву поручили да неће одустати од Украјине, а „Коалиција вољних“ се профилисала као оквир за даље безбедносне гаранције и подршку Кијеву. Извештаји Ројтерса показују да у том формату учествује више од 30 држава, уз подршку Сједињених Држава у појединим сегментима планирања.
Француска, Британија и Украјина већ су потписале декларацију о будућим снагама
Украјина, Француска и Уједињено Краљевство су 6. јануара 2026. потписали декларацију о намерама у вези са будућим распоређивањем мултинационалних снага на украјинској територији након прекида ватре. Према Ројтерсу, тај концепт предвиђа распоређивање снага на већој удаљености од линије контакта ради стабилизације прилика, док би засебан механизам за надзор примирја предводиле Сједињене Државе уз учешће европских партнера.