Slovenija je bila jedna od prvih članica NATO koja je uprkos svojim skromnim vojnim kapacitetima prva priskočila u pomoć slanjem naoružanja u Ukrajinu. U kasno proleće već su počeli da se sklapaju dogovori šta bi od teške borbene tehnike Slovenija mogla da pošalje u Kijev.
Jedan od prvih razgovora, koji je vođen odnosio se na tenkove M-84, kojih je bilo 56, da bi od kasnijih 52 ostalo operativno samo 14. Slovenija je planirala da Ukrajini isporuči 10 tenkova M-84. Do slanja tenkova nije došlo, jer od isporuke borbenih vozila pešadije Marder 1A5 nije bilo ništa, kao ni oklopnih transportera Fuks. Nemci jednostavno nisu pristali da Slovencima ispruče traženu opremu, pa su tenkovi ispali iz ove kombinatorike. Bilo je i onih koji su smatrali da je tehničko stanje slovenačkih M-84 bilo veoma depresivno.
Ubrzo je došlo do promene vlasti u Sloveniji. Desničarski premijer Janez Janša je napustio vlast, a koalicija levičarskih partija je preuzela upravljanje državom. Međutim, iako su neki Slovenci očekivali da će Ljubljana obustaviti naoružavanje Ukrajine to se nije dogodilo.
Već u leto 2022. na železničkoj stanici u Sloveniji uslikani su na terentim vagonima borbena vozila pešadije BVP-M80 koje je ta država nasledila iz arsenala bivše JNA. Već tada 35 BVP M-80 odlazi put Ukrajine, a neka vozila završila su u bici za Bahmut ili Artjomsk, kao i sad u Zaporožju, ali i kod Hersona.
Inače kako je tad saopštio slovenački ministar odbrane Marjan Šarec Slovenija se nije zadržala na tome nego je Ukrajini isporučila i automatske puške većinom iz skladišta Ak-47, Ak-74m, ali i zastavine M-70 i M-70 A iz arsenala slovenačke TO, kao i šlemove pancirne prsluke i drugu ličnu opremu za zaštitu vojnika.
A, onda krajem oktobra šok, kada se u slovenačkim medijima pojavio snimak transporta preko Zidanog mosta 28 tenkova M-55S slovenačke modifikacije tenka T-55 uz pomoć Izraela. Tenkovi su završili tada u novoformiranioj mehanizovanoj 47. brigadi kod Harkova, da bi kasnije ti tenkovi bili prebačeni u 67. brigadu.Inače sa tenkovima je prebačena i kompletna tenkovska municija.
Inače u zimu sredinom decembra Slovenija je u Ukrajinu isporučila i 20 lakih oklopnih vozila HMMWV M1114 Hamvi. Većina ovih terenaca je oklopljena.
Donirana vozila HMMWV M1114 pripadaju prvoj seriji ovih vozila koja su isporučena slovenačkoj vojsci 2001. godine, a koja su zamenjena odgovarajućim Oškošima.
Slovenija je inače donirane Hamvije već koristila 2005 u Avganistanu u okviru slovenačkog kontingenta u misiji NATO-a ISAF, Jedno od vozila je bilo teže oštećeno kada je naišlo na minu. Zbog dodatnog oklopa posada je preživela.
U Ukrajini su takođe završile i vučne haubice 16 komada M2A1 kalibra 105 mm koje je Slovenija posle 2003 godine otpisala,
U Aprilu 2023 u Ukrajini su iz Slovenije osvanuli i laki oklopni točkaši Valuk. Slovenija je u najvećoj tajnosti američkim transportnim avionima, krajem aprila 2023. prebacila 20 oklopnih vozila Valum najpre do Slovačke, a onda i do Ukrajine. Ukrajini je isporučeno 20 ovakvih vozila od ukupno 48 koliko ih je ta država imala u svom arsenalu. Slovenačke verzije Valuka imaju kao glavno naoružanje teški mitraljez kalibra 12,7 mm Broving ili automatski bacač granata Mk-19 kalibra 40 mm.
I poslednja u nizu isporuka slovenačke vojne opreme Ukrajini je i vojni dron Belin, domaće proizvodnje i to šest komada koji su su postali deo slovenačke vojske 2015. godine. Slovenačka vojska je ove dronove kupila od firme C-Astral . Vrednost dronova se prema tadašnjoj proceni kretala od 100.000 do 300.000 dolara.
Dron je opremljen naprednim sistemom za prikupljanje podataka koji omogućava precizno mapiranje i prikupljanje informacija u područjima koja su teško dostupna ili opasna za ljudske operacije. Belin ima kameru visoke rezolucije i termalni senzor, zbog čega ga je Slovenija često koristila kao nezaobilazno pomagalo u potrazi za nestalim osobama ili spasavanju u slučaju elementarnih nepogoda. Belin se pokreće elektromotorom i leti brzinom od 30 metara u sekundi, odnosno 108 kilometara na sat, a ima domet veći od 40 kilometara.
Leti na maksimalnoj visini od 5.000 metara, dugačak je nešto manje od metra, a ima raspon krila nešto više od dva metra. Dron nije naoružan i namenjen je isključivo za izviđanje. Ima visok stepen autonomije i može automatski da izvrši misiju.