Ukrajinska vojska je u noći subota na nedelju 15. na 16. juli 2023. godine izvele kombinovani masovni napad dronovima i besposadnim površinskim ploviima na Krim i Sevastopolj.
Kako navode ruski vojni komentatori napad je usledio odmah pošto je prošla ponoć, a prvi na meti bespilotnih letelica i autonomnih površinskih plovila je bio luka i grad Sevastopolj.
Kako se navodi ruska PVO je u nedelju rano ujutro oko 1. sat prve bespilotne letelice UJ-22 oborila iznad rta Hersones i Sevastopoljskog zaliva. U presretanju dronova kako se navodi korišteni su PVO sistemi TOR-M2.
U oblasti Balaklave korišteni su elektronski uređaji Krasuha sa kojima su letelice prizmeljivane. Ruska strana smatra da je meta napada trebala da bude elektrana, kao i lokacije PVO u Kozačkom zalivu.
Međutim, napad je nastavljen u 5 sati ujutro po lokalnom vremenu kada su se na pučini pojavili autonomna ili kako ih zovu besposadna površinska plovila, sa kojima Ukrajina često napada vojne i ciljeve krtične instalacije.
Usledio je žestoki otpor ruske vojske o čemu svedoči i snimak kako sa topovima odbrana pokušava da zaustavi prodor površnskih besposadnih plovila.
Kako se navodi dva plovila je odbrana uništila sa teškim mitraljezima i topovima sa brodova
Kako navodi ruska strana u ovom napadu oboreno je devet bespilotnih letelica i dva besposadna morska površinska plovila. Poslednji dron oboren je bio kod rta Manganari.
Zbog ovog napada jedinice 31. divizije PVO koja štiti Krim je stavljena u 1. stepen borbene pripravnosti.
Promenjna lokacija
Ruski vojni komentatori, navode, da je ovaj put lokacija za napad promenjena. Do sokor većina površinskih bespodanih plovila i dronova je bila lansirana iz pravca Odese, koja je ove, ali i prošle nedelje bila konstantno na meti.
Međutim napad dronovima kamikazam Geran na lokaciju Školjni na jugu Odeske oblasti i na aerodrom Artisiz napadi iz tog pravca su prestali.
Ruska strana smatra da su besposadna površinska plovila došla iz pravca Zatoka zaliva područja blizu ušća reke Dunav u Crno more. Inače ovo područje koje je do skoro bilo veoma mirno, ponovo je aktivirano od kada ističe rok trajanja Žitnog dogovora, za koji se već nagađa da ga Rusija neće ponovo produžiti jer se Žitni koridor za brodove koristi za napade na brodove ruske mornarice i instalacije Crnomorske flote.
Da se nešto već duže vreme dešava, govore i dva napada na Zmijsko ostrvo u Crnom moru, blizu obale Rumunije. Zbog toga je avijacija Crnomorske flote, kako navodi ruska strana u toku ove nedelje izvela dva raketna napada na to ostrvo, koje je bilo zauzeto na početku rata i oko koga su se u maju mesecu 2022. godine vodile žestoke borbe, da bi ruska strana u decembru se povukla sa ostrva i prepustila ga Ukrajini.
Ruski vojni komentatori navode da su poslednjih nedelja u blizini Zmijskog ostrva i u slivu Dunava kod luke Reni ukrajinska mornarica uvežbavala upravljanje morskim površinskim besposadnim plovilima.Intenzitet napada i eksalacije krize na području Crnog mora se povećava kako se bliži 17. juli, a ovaj napad se tumači kao pritisak na Rusiju da obonovi Žitni dogovor i isporuku žitarica iz silosa u luci Odesa.