Битка за Кијев, колико се о томе само причало и говорило. Разни аналитичари, уредници, експерти за све и свашта тумачи су тврдили како су Руси хтели оним чувеним хеликоптерским десантом да упадну у Кијеву ухапсе и ликвидирају украјинског председника Зеленског.
После више од годину дана испоставило се да је прича битке за Кијев била потпуно другачија, као и хеликоптерски десант на аеродром Гостомељ или Антанов. Наиме зашто би неко хтео да са најудаљенијег аеродрома осваја Кијев, а да паралелно не осваја и остале аеродроме.
Руска војска од самог почетка инвазије на Украјину борбено је деловала око Кијева. Од 24. до 26. фебруара вођена је жестока битка за аеродром Антонов. Наиме тог 24. неких седам сати од почетка инвазије на Украјину, извршен је хеликоптерски десант са транспортним хеликоптерима Ми-8 МТШ и Ми-17В5 које су пратили борбени хеликоптери Ка-52 и Ми-35М.
По искрцавању аеродром су муњевито заузели припадници СПЕЦНАЗ и руски падобранци (десањтники). Само објекат неколико пута прелазио је из руке у руку. Час су га држали Руси, а час Украјинци.
Осим аеродрома Антонов битка се водила у предграђу Буча и Ирпен, као и у Кијевској области. Многи су тврдили да је план о заузимању Кијева пропао већ првог дана, односно што би се рекло фактор изненађења.
С друге стране било је и оних који су тврдили да Путин, односно руска војска нису ни хтели да уђу у Кијев и да је то био само блеф?
Да ли је руска војска покушала да заиста заузме Кијев? Шта је био циљ, сврха свега?
Неки су тврдили да је Русија изгубила битку за Кијев, кад су планирали да га заузму, али пошто нису успели дошло је до пораза и бекства. Да ли је баш било тако?
За операцију код Кијева била су кључна два фактора:
Први који је навео и магистар Бошко Јовановић описујући демонстрациони маневар у коме посебну улогу има управо хеликоптерски десант на аеродром Гостомељ. Јовановић говори о две заблуде којима су руководили аналитичари, поједини медији слушајући тезе за западних медија уместо да размишљају својом главом.
“Прва заблуда је та да онај ко није слушао на руском говор Путина ујутро 24. фебруара није знао који су циљеви руске специјалне операције, а они су врло јасни. Примарни циљ је заштита Луганска и Доњецка, односно Луганске и Доњецке области, јер је Путин рекао да они су осам година бомбардовани без престанка.
„Наш примарни циљ је заштита тих људи и престанак бомбардовања од стране Украјине“. Путин је даље рекао: „Ми смо молили Украјину више стотину пута да повуче артиљерију“. Значи Руси нису тражили да се сва украјинска војска повуче из Донбаса. Тражили су да се повуче артиљерија, која може да гађа Луганск и Доњецк. Руси су применили тактику, која се зове „демонстративни маневар“.
„Демонстративни маневар“ значи да помоћним снагама, нападаш правац који непријатељ не очекује, да би непријатељ повукао снаге са главног правца, који је интересантан војсци, која врши демонстрациони маневар. То је било управо то што су Руси урадили у Кијеву. Они напросто нису имали намеру да освоје Кијев.
Они су само извршили напад и десант на аеродром Завода Антонов који је направио Мрију, која је носила Буран. Мрија је кључна за обнову руског космичког програма, јер нису одустали од концепта Буран. А да би Буран ишао у свемир њему је потребна Мрија. Они су извршили дестант на аеродром Гостомељ. Дошли су на 70 км до Кијева, вршили демонстративна дејства, јер напросто је требало време са војничке тачке гледишта да се покупе све машине и сва документација завода Антонов. У заводу Антонов више нема ништа. Он практично не постоји. И нису случајно Украјинци тужили заменика завода Антонов да је помогао Русима. А како је могао да им помогне, па тако што је дао сву техничку документацију за Мрију и не само за Мрију“, каже Јовановић.
Овде просто и једноставно треба схватити да главни град Украјине који броји три милиона становника заузети са веома малим снагама, бројчано 10, 20, 30, па чак и са 70 хиљада војника је скоро и немогуће. Па, чак и она чувена војна колона, која је дуга 67 километара и техника у њој нису били довољни за заузимање Кијева свргавање, односно хапшење Володимира Зеленског, украјинског председника, као што су западни медији тврдили.
Наиме, пробој из Белорусије диркетно према Кијеву уз смели хеликоптерски десант на аеродром Гостомељ код Кијева и продор према Василкову није имао циљ заузимање главног града Украјине, већ је циљ био знатно другачији и важнији.
Главни циљ кијевске операције имао је још један важан задатак од заузимања самог града – саобраћајну инфраструктуру.
Иначе овде ваља напоменути да кроз Кијев односно око њега пролазе железнички и друмски коридор од запада према истоку и југу земље
Све саобраћајне артерије преко Дњепра јужно од Кијева су много краће и могу се, по потреби, много лакше блокирати авијацијом, јер је тамо ПВО много скромнија него око главног града Украјине… Зато је циљ напада на Кијев поптуно другачији, не да се Кијев заузме као град, већ да се Кијев елиминише као најважнији логистички центар целе земље што је и урађено претходних дана и фактички запад је одсечен од истока и централног дела земље у већој мери.