Bitka za Kijev, koliko se o tome samo pričalo i govorilo. Razni analitičari, urednici, eksperti za sve i svašta tumači su tvrdili kako su Rusi hteli onim čuvenim helikopterskim desantom da upadnu u Kijevu uhapse i likvidiraju ukrajinskog predsednika Zelenskog.
Posle više od godinu dana ispostavilo se da je priča bitke za Kijev bila potpuno drugačija, kao i helikopterski desant na aerodrom Gostomelj ili Antanov. Naime zašto bi neko hteo da sa najudaljenijeg aerodroma osvaja Kijev, a da paralelno ne osvaja i ostale aerodrome.
Ruska vojska od samog početka invazije na Ukrajinu borbeno je delovala oko Kijeva. Od 24. do 26. februara vođena je žestoka bitka za aerodrom Antonov. Naime tog 24. nekih sedam sati od početka invazije na Ukrajinu, izvršen je helikopterski desant sa transportnim helikopterima Mi-8 MTŠ i Mi-17V5 koje su pratili borbeni helikopteri Ka-52 i Mi-35M.
Po iskrcavanju aerodrom su munjevito zauzeli pripadnici SPECNAZ i ruski padobranci (desanjtniki). Samo objekat nekoliko puta prelazio je iz ruke u ruku. Čas su ga držali Rusi, a čas Ukrajinci.
Osim aerodroma Antonov bitka se vodila u predgrađu Buča i Irpen, kao i u Kijevskoj oblasti. Mnogi su tvrdili da je plan o zauzimanju Kijeva propao već prvog dana, odnosno što bi se reklo faktor iznenađenja.
S druge strane bilo je i onih koji su tvrdili da Putin, odnosno ruska vojska nisu ni hteli da uđu u Kijev i da je to bio samo blef?
Da li je ruska vojska pokušala da zaista zauzme Kijev? Šta je bio cilj, svrha svega?
Neki su tvrdili da je Rusija izgubila bitku za Kijev, kad su planirali da ga zauzmu, ali pošto nisu uspeli došlo je do poraza i bekstva. Da li je baš bilo tako?
Za operaciju kod Kijeva bila su ključna dva faktora:
Prvi koji je naveo i magistar Boško Jovanović opisujući demonstracioni manevar u kome posebnu ulogu ima upravo helikopterski desant na aerodrom Gostomelj. Jovanović govori o dve zablude kojima su rukovodili analitičari, pojedini mediji slušajući teze za zapadnih medija umesto da razmišljaju svojom glavom.
“Prva zabluda je ta da onaj ko nije slušao na ruskom govor Putina ujutro 24. februara nije znao koji su ciljevi ruske specijalne operacije, a oni su vrlo jasni. Primarni cilj je zaštita Luganska i Donjecka, odnosno Luganske i Donjecke oblasti, jer je Putin rekao da oni su osam godina bombardovani bez prestanka.
„Naš primarni cilj je zaštita tih ljudi i prestanak bombardovanja od strane Ukrajine“. Putin je dalje rekao: „Mi smo molili Ukrajinu više stotinu puta da povuče artiljeriju“. Znači Rusi nisu tražili da se sva ukrajinska vojska povuče iz Donbasa. Tražili su da se povuče artiljerija, koja može da gađa Lugansk i Donjeck. Rusi su primenili taktiku, koja se zove „demonstrativni manevar“.
„Demonstrativni manevar“ znači da pomoćnim snagama, napadaš pravac koji neprijatelj ne očekuje, da bi neprijatelj povukao snage sa glavnog pravca, koji je interesantan vojsci, koja vrši demonstracioni manevar. To je bilo upravo to što su Rusi uradili u Kijevu. Oni naprosto nisu imali nameru da osvoje Kijev.
Oni su samo izvršili napad i desant na aerodrom Zavoda Antonov koji je napravio Mriju, koja je nosila Buran. Mrija je ključna za obnovu ruskog kosmičkog programa, jer nisu odustali od koncepta Buran. A da bi Buran išao u svemir njemu je potrebna Mrija. Oni su izvršili destant na aerodrom Gostomelj. Došli su na 70 km do Kijeva, vršili demonstrativna dejstva, jer naprosto je trebalo vreme sa vojničke tačke gledišta da se pokupe sve mašine i sva dokumentacija zavoda Antonov. U zavodu Antonov više nema ništa. On praktično ne postoji. I nisu slučajno Ukrajinci tužili zamenika zavoda Antonov da je pomogao Rusima. A kako je mogao da im pomogne, pa tako što je dao svu tehničku dokumentaciju za Mriju i ne samo za Mriju“, kaže Jovanović.
Ovde prosto i jednostavno treba shvatiti da glavni grad Ukrajine koji broji tri miliona stanovnika zauzeti sa veoma malim snagama, brojčano 10, 20, 30, pa čak i sa 70 hiljada vojnika je skoro i nemoguće. Pa, čak i ona čuvena vojna kolona, koja je duga 67 kilometara i tehnika u njoj nisu bili dovoljni za zauzimanje Kijeva svrgavanje, odnosno hapšenje Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika, kao što su zapadni mediji tvrdili.
Naime, proboj iz Belorusije dirketno prema Kijevu uz smeli helikopterski desant na aerodrom Gostomelj kod Kijeva i prodor prema Vasilkovu nije imao cilj zauzimanje glavnog grada Ukrajine, već je cilj bio znatno drugačiji i važniji.
Glavni cilj kijevske operacije imao je još jedan važan zadatak od zauzimanja samog grada – saobraćajnu infrastrukturu.Inače ovde valja napomenuti da kroz Kijev odnosno oko njega prolaze železnički i drumski koridor od zapada prema istoku i jugu zemlje
Sve saobraćajne arterije preko Dnjepra južno od Kijeva su mnogo kraće i mogu se, po potrebi, mnogo lakše blokirati avijacijom, jer je tamo PVO mnogo skromnija nego oko glavnog grada Ukrajine… Zato je cilj napada na Kijev poptuno drugačiji, ne da se Kijev zauzme kao grad, već da se Kijev eliminiše kao najvažniji logistički centar cele zemlje što je i urađeno prethodnih dana i faktički zapad je odsečen od istoka i centralnog dela zemlje u većoj meri.