У оквиру закона
Ишиба је на конференцији за новинаре нагласио да ће Јапан своју улогу дефинисати строго у оквиру сопственог правног оквира и капацитета. „Оиграћемо своју улогу на одговарајући начин разматрајући шта можемо и треба да урадимо у оквиру нашег законског оквира и могућности“, рекао је премијер, избегавајући да да конкретне детаље о обиму или природи могуће помоћи.
Ова одлука, према аналитичарима, мора се суочити са фундаменталним ограничењем – Чланом 9 јапанског Устава, који земљи строго ограничава употребу војне силе искључиво у сврхе самоодбране. Овај правни оквир историјски је ограничавао улогу Јапана на иностранству на немилитарне мисије, као што су мировне операције и борба против пиратства.
Јапан и НАТО
Позадина ове потенцијалне промене је састанак у Вашингтону, на коме је амерички председник Доналд Трамп са украјинским колегом Володимиром Зеленским и европским лидерима разматрао оквир будућих безбедносних гаранција за Украјину. Према речима генералног секретара НАТО-а, у ову иницијативу биће укључено око 30 земаља, укључујући и Јапан.
Ишиба је, истовремено, нагласио примарни циљ: „Важно је постићи брз прекид ватре и праведан мир“, истичући потребу да се спрече даљи губици невиног цивилног становништва. Ова изјава одражава опрезни тон Токија, који балансира између жеље да подржи међународну заједницу и уставних ограничења која му постављају строга правила.
Јапан на раскрсници
Спољнополитички посматрачи истичу да би било какво учешће Јапана у безбедносним гаранцијама, чак и у облику невојне помоћи или техничке подршке, представљало значајан симболички гест. То би сигнализирало јачање стратешког партнерства са НАТО-ом и QUAD (Јапан, Аустралија, САД и Индија) заједницом и представљало још један слој притиска на Москву у контексту будућих мировних преговора.
Ипак, конкретни облик и обим јапанске улоге остају нејасни. Као што је премијер Ишиба рекао: „У овом тренутку не можемо конкретно рећи шта ћемо урадити“. Следећих недеља очекује се интензивна правна и политичка расправа у Токију како би се одредиле границе онога што је могуће – и пожељно – у оквиру јапанске новонастале традиције после 1945. и избегавања учешћа у сукобима и савремених безбедносних изазова.