БИТКА ЗА МОСТОБРАН КРИНКИ: ДА ЛИ СЕ РУСКИ ПАДОБРАНЦИ И МАРИНЦИ СПРЕМАЈУ ЗА СЛАМАЊЕ УКРАЈИНСКОГ ЏЕПА

Село Кринки у коме је некада живело више од 900 сталних становника и у коме су становнци Херсона имали своје викендице у које су долазили викендом или за време лета ван Украјине скоро нико није ни чуо. Сада у Европи сви знају да је крники село на источној страни реке Дњепар и да око њега Руси и Украјинци воде жестоку битку, где се смењују речни десанти украјинаца, а обе стране своју пешадију покривају артиљеријом и авијацијом.

У првим данима рата који је у Украјини почео 24. фебруара Кринки су заузели Руси, као и скоро целу Херсонску област. Јак притисак Украјинаца, натерао је Русе почетком септембра на повлачење из Херосона. Кринки је остао у рукама Руса. У јунској офанзиви украјинске војске која је почела 4. јуна 2023, после неколико узастопних напада и насилни прелазака реке Украјинцима је пошло да формирају два мања мостобрана на источној страни реке Дњепар.

У операцију преласка кренуло се тек када је ниво реке Дњепар нагло опао, а брзина реке смањила после рушења бране Нова Каховка, која је опустошила западну обалу реке Дњепар, која је и нижа од источне.

Руска војска улаже значајни труд да покуша да сломи џер (мостобран) Украјинаца који се налазе на источној обали. Сада у зони мостобрана и викенд насеља које је претворено у Рушевине налази се 300 украјинских бораца који свкаодневно трпе ударе артиљерије и планирајућих бомби од 500 кг које руше и разарају све пред собом.

Према најновијим обавештајним проценама Оперативне снаге Групе Дњепар руске војске су повећане са 64.000 на 74.000 војника. Број оклопних возила (тенкова, борбених возила пешадије, оклопних транспортера) повећана је са 750 на 950 возила, који се за сад не користе у пуном обиму за савладавање украјинског мостобрана јер је предност дата артиљерији и планирајућим авионским бомбама, док се офанзивне операције за сад и не спомињу.

На том правцу Руси су имали око 900 комада артиљерије, али је наводно смањен број оружја на 550. На том простору налазе се и две елитне јединице и то 104. ваздушно-десантна ударнa дивизијa и 810. бригадa морнаричке пешадије еквивалента бригаде које ударају бочно, док авијација изводи ударе док Украјинци покушавају да врше дотур нових снага и опреме чамцима преко Дњепра, јер услова за успоставу понстноског моста и употреба скела је и даље онемогућена.

Комнадан руских ВДВ наводно ће бити потребно да бројно стање на Херонском правцу појача на 80.000 војника.

Такође спомиње се и да ће се у наредном периоду све више ангажовати и “цивилна одбрана Крима”, ранга јачине две дивизије које би требале да помогну руској војсци у борбеној операцији

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *