Крај марта, почетак априла 2022 године после скоро месец дана од почетка руског напада на Украјину руска војска изненада је одлучила да напусти две општине у предграђу Кијева Бучу и Ирпин, на северу чувена прича о конвоју дугом 67 км који прате борбени хеликоптери је стала.
Колона је била све мања и мања, да би у једном тренутку нестала, као и чеченске једнице из формације “АХМАТ”. Руско војници који су под контролом држали Нуклеарну електрану Чернобиљ извршили су по Правилима службе примопредају, сели у камионе и нестали у правцу Белорусије.
Уследио је на друштвеним мрежама талас усхићења на Западу, али и код колега који су тврдили да су Руси изгубили рат код Кијева. Узалуд је било објашњавати било шта на ову тему, они су се славодобитно смејали, да Русија није имала снаге да заузме Кијев, да имају масовне губитке и да су у бици за Кијев збрисане са лица земље две оклопне дивизије и један падобранска.
Међутим, очито у својој занесености нису предвидели ово, о чему је руски председник Путин по први пут говорио у суботу увече на самиту са афричким лидерима. Путин је објавио нацрт договора који су парафирали Руси и Украјинци о гранцијама за мир и да се заустави рат. Најважнији део је био војни анекс, а од предвиђеног Путин је само саопштио да је један од договора било повлачење војске око Кијева што је и испоштовано.
Рат се наставио, број жртава је растао, а питање свих питања јесте зашто је руски председник Владимир Путин ћутао о Истанбулском договору и зашто је тек сад отворено проговорио о томе?
Постоје две теорије:
Прва, каже да је објављивањем јавно споразума поручио да оно што је било на столу у Истанбулском договору више не важи да Украјинцима следи нови споразум вероватно знатно неповољнији од онога од пре више од годину дана и
Друга верзија да је објава овог документа знак да су све теорије исцрпљене и да следи нова фаза у руској операцији у Украјини знатмо не повољнија по Кијев.
Оно што је познато један од захтева Москве било је смањење броја украјинских оружаних снага и бројева борбене техника, као и статусна неутралносту у погледу прикључења земље НАТО пакту и гаранције да та земља неће ићи путем учлањења у тај војнополитички савез.