ANALITIČARI IZ NAŠEG SOKAKA I MUNICIJA SA OSIROMAŠENIM URANIJUMOM: O SVEMU SE PRIČALO OD PRIGOŽINA DO SIRIJE, ALI NE I ZAŠTO TAKVE GRANATE UKRAJINA DOBIJA ZA RAT PROTIV RUSIJE!

Onog trenutka kada je administracija američkog predsednika Džona Bajdena najavila da će poslati tenkovsku municiju, napominjem tenkovsku municiju sa osiromašenim uranijumom ustalasala se Srbija i analitičari na vaskolikim televizijama koji su tumačili taj fenomen.

Ubrzo su krenuli i štampani mediji, ali i portali, ali su sve pomešali i onu što koriste avionski topovi, ali i onu što koriste tenkovi. Na kraju sve je to isto, kao da je bitno. Bitna je ključna rečenica koja se zove “osiromašeni uranijum”.

Čuli smo mi svašta o korištenju u Zalivskom ratu, doduše ostali smo uskraćeni da li je u pitanju Prvi ili Drugi zalivski rat. Čuli smo za tenkove T-72 da su probijani, ali niko nije spomenuo iračke Tajp 59 i 69, ali još manje da su amerikanci u fenomenu “prijateljske vatre” baš od “srebrnog metka” pogodili i nekoliko tenkova tipa Abrams.

Bilo kako bilo, poslednjih dana se čulo sve i svašta o municiji sa osiromašenim uranijuom, ali smo ostali uskraćeni za mnogo detalja.

Istina Televizija Front je detaljno opisala kakvu municiju će dobiti Ukrajina od SAD za tenkove Abrams i kakva je namena te municije.

U svakom slučaju takva municija pre svega da se rastumači ne zagreva tenk, jer tenk nije šporet na drva, nego služi za probijanje višeslojnog ili eksplozivno reaktivnog oklopa debljina od 660 mm do 1.200 mm i prodor u sam tenk velikom brzinom od 1575 m/s/.

Tom prilikom, odnosno prodorom jezgra od osiromašenog uranijuma u tenk, oslobađa se velika količina toplote, koja u sekndarnoj fazi aktivira municiju u borbenom kompletu i izaziva eskploziju. U slučaju da je poklopac kupole zatvoren, zbog pritiska dolazi do otkidanja kupole, a u slučaju da se poklopci otvoreni plamen izlazi napolje, ali tenk postaje neupotrebljiv jer u njemu sve strada.

Foto Printskirn Jutjub

To nismo čuli. Jedino što smo čuli jeste da se na mestu pogotka oslobađa uranijum oksid, ali ne u količinama poput Černobilja, ali negativno deluje na mesto udara i malo povećanu radijaciju.

Američki ratni planeri i konstruktori, kada su snovali municiju sa osiromašenim uranijumom polazili su od pretpostavke da kumulativne granate sa jezgorm o volframa, nisu u stanju da probiju oklop savremenih tenkova poput T-72, T-80. Zalivski rat je za planere Pentagona došao kao bogom dan da se ova municija kalibra 105 mm i 120 mm isproba na Sadamovim tenkovima- Naravno priča je bila medijski blagougodna jer sami po sebi iračke T-72 su pravljeni u Iraku, imali su slabiji oklop od sovjetskih, poljskih i čehoslovačkih verzija tenka T-72. Reaktivni oklop koji je tad postojao “Kontakt 1” je bio misaona imenica. O nišanskim spavama ne treba ni govoriti. Meta idealna, uz meijsku pompu “labudova pesma” o superiornosti američkih tenkova i topova koncerna Rajnmetal, naravno koji su američka licenca.

Analitičari iz našeg sokaka su se dotakli i prostora Kosova i Metohije. Za vreme 78. dana NATO agresije nijedan zapadni tenk ni Abrams, ni Leopard 2, ni Arijete, ni Čelindžer 2, pa i Leklerk nije nikada koričio na prostor Kosova i Metohije, gde je samo Treća armija imala više od 410 tenkova M-84 i T-55. SAD su avionima A-10 Tanderbolt vršili konstantne napade sa municijom od osiromašenog uranijuma kalibra 30 mm i uništili neke tenkove ali ne desetine i stotine kako se tvrdilo. Ukupni gubici sa albanskim teroristima i usled dejstva NATO avijacije bilo 13 tenkova.

Tenkovi Abram su stigli u aprilu mesecu 1999. u Albaniju na aerdrom Rinas i tamo ostali zaglavljeni u blatu. To je dovelo do sloma Operativne grupe Jastreb o čemu je pisao i Vesli Klark. Abramsi su se tek sa ulaskom KFOR-a posle potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma juna 1999. i povlačenja vojske Jugoslavije pojavili na prostoru Kosova i Metohije. To znači da analitičari, su morali da budu upoznati sa ovim informacijom, a ne da istupaju sa tezom da je tenkovska municija sa osiromašenim uranijumom korištena na Balkanu. Ponavljam, avionska DA, na prostoru Republike Srpske i na teritoriji SRJ i to južno od 44 paralele.

E sad dok su se naši analitičari bavili Vagnerom, Prigožinom, NATO ostali smo uskraćeni zašto je baš poslata ova municija. Iz vrlo jednostavnog razloga da bi se medijska propaganda uzdigla da su ruski tenkovi kante. To se pre svega misli na tenk T-90M Proriv -3 i modifikovane verzije T-72B3M i T-80 BVM, kao i opciono da se možda ne pojavi i armata. U svakom slučaju snimci gde “srebrni metak” razara T-90M, T-80 BVM ili gađa armatu, daće prednost u informacionom ratu i ponovo postaviti Abrams na pijedestal moćnog tenka sa koga je skinut za vreme gerilskog rata u Iraku od septembra 2003 do decembra 2011 godine.

Upravo ova municija je ključan detalj u propagandnom ratu da vrati samopouzdanje u ratu na istoku gde izvikane modifikacije čuvenog Leoparda 2 i Čelindžera 2 britanskog ponosa ostale su na poljima Zaporožja. Jer zaboga još jedan zemlja članica NATO i komšinica Srbije kupuje tenk M1 Abrams. Čak tri zemlje Evrope imaće tenkove tipa Abrams i to prvi put posle 1977. godine. Doduše čuli smo sve i svašta o Siriji, ali opet ne i da Rusi na istoku Ukrajine drže veću teritoriju nego SAD u Siriji. Ali o nečemu se mora pričati.

Takođe od analitičara iz našeg sokaka nismo čuli i da Rusi imaju isto takvu vrstu municije, pa Francuzi, Nemci, Britanci, koji su je prvi dali ali je nekako završila spletom nekih čudnih okolnosti, faktički isparila iz nekih skladišta kad su neke rakete doletele i eksplodirale.

Bilo kako bilo municija sa osiromašenim uranijumom nije bauk, nije nešto epohalno što će da preokrene rat, ali medijski je bitniji od onog pravog. Efekat kad ovakva granata probija telo od T-90M više vredi kad to kamera uobliči nego, da je pao Melitopolj ili Berdjansk.

Isto će važiti i u slučaju da se susretnu T-90M, T-80BVM i T-72B3M sa Abramsom douše osiromašenom verzijom, bez oklopa od osiromašenog uranijuma koji nije ništa drugo nego slži za dodatnu zaštitu tenka, pa se podjedanako koristi i u ofanzivim i defanzivnim operacijama, što bi analitičari morali da znaju.

S tim što naši analitičari iz sokaka su zaboravili da napomenu da Ukrajina neće dobiti takav oklop, nego osiromašene verzije što se tiče elektronike, jer lako može da se desi da Abrams završi u ruskim rukama, a to nije poželjno i Rusi jedva čekaju da to obelodane, kao i opcione verzije da se dočepaju oklopa od osiromašenog uranijuma.

Za ovo ovu priču smo takođe ostali uskraćeni, iako je potpisnik ovih redova želeo to da čuje kako će se to odraziti na tenkovski rat i bitke na istoku Ukrajine, ali i sudbinu da i ostale zemlje počnu za svoje tenkove da nabavljaju ovu vrstu municije.

Jedan komentar na “ANALITIČARI IZ NAŠEG SOKAKA I MUNICIJA SA OSIROMAŠENIM URANIJUMOM: O SVEMU SE PRIČALO OD PRIGOŽINA DO SIRIJE, ALI NE I ZAŠTO TAKVE GRANATE UKRAJINA DOBIJA ZA RAT PROTIV RUSIJE!

  1. Bilo bi dobro da malo bolje proučite fiziku eksplozije granate bez i granate sa osiromašenim uranijumom a onda da se nekom rugate ko ne poznaje problematiku u potpunosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *