Istanbul 2.0: Ograničeni napredak, duboke podele – šta su postigli Rusija i Ukrajina na novim pregovorima?

Druga runda pregovora između Rusije i Ukrajine održana je 2. juna 2025. godine u Istanbulu. Iako je na humanitarnom planu ostvaren ograničen napredak, suštinske političke razlike između strana i dalje su duboke. Razgovori su održani u atmosferi opreznog pragmatizma, uz posredovanje Turske, koja je bila prihvatljiva za obe strane.

Rusija odbila prekid vatre

Ukrajinska strana istakla je da je postignut sporazum o razmeni teško ranjenih, teško obolelih i mlađih ratnih zarobljenika, kao i dogovor o razmeni tela poginulih vojnika u odnosu „6.000 za 6.000“. Ipak, Kijev navodi da je Moskva odbila predlog za prekid vatre i sastanak na najvišem nivou. Ukrajina će, kako tvrdi ministar odbrane Rustem Umerov, razmotriti dostavljeni ruski memorandum i predložila je novi susret u junu.

Nema otmice dece

Ruski predstavnici potvrdili su spremnost za jednostranu humanitarnu akciju predajom tela 6.000 ukrajinskih oficira. Podržan je predlog razmene po principu „svi za sve“, kao i lokalna primirja radi evakuacije tela sa linije fronta. Rusija je odbacila optužbe o otmicama dece, tvrdeći da je reč o „evakuacijama iz borbenih zona“ i da će svih 339 maloletnika u registru biti vraćeno sa zakonskim starateljima.

Posebno je značajna najava da je u pripremi najveća razmena zarobljenika od početka rata, koja bi mogla da obuhvati do 1.200 lica.

Erdogan bi Trampa, Putina, Zelenskog

Turska, kao domaćin i medijator, ocenila je pregovore kao „veličanstvene“. Predsednik Erdogan najavio je mogućnost organizovanja samita na vrhu, uz otvorenu mogućnost učešća američkog predsednika Donalda Trampa u budućim razgovorima između Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog.

Ruski predlog

Ruski memorandum dostavljen ukrajinskoj delegaciji sadrži 31 tačku i dve opcije za prekid vatre. Među ključnim uslovima su: potpuno povlačenje ukrajinskih trupa iz teritorija koje Rusija smatra svojim (DNR, LNR, Herson, Zaporožje), međunarodno priznanje statusa Krima, Donbasa i Novorusije kao dela Ruske Federacije, Neutralnost Ukrajine i zabrana uvoza zapadnog naoružanja. Održavanje izbora u Ukrajini najkasnije 100 dana nakon ukidanja ratnog stanja, rezolucija Saveta bezbednosti UN kao pravni osnov mirovnog sporazuma, amnestija za političke zatvorenike i garancije prava za ruskojezično stanovništvo.

Zaključak

Uprkos diplomatskom naporu i delimičnom humanitarnom napretku, teme kao što su prekid vatre, status teritorija i prisustvo stranih aktera na bojištu i dalje predstavljaju prepreku za postizanje trajnog mira. Treća runda pregovora zakazana za jun mogla bi ukazati da li će se trenutni zamajac održati ili će pregovori ući u ćorsokak.