Švedska bi od ruske imovine da isporuči 150 Gripena Ukrajini

U sredu, 22. oktobra 2025, švedski premijer Ulf Kristerson i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisali su pismo o namerama u Linćepingu, sedištu kompanije Saab, čime su postavili temelj za potencijalni izvoz do 150 borbenih aviona JAS 39 Gripen E Ukrajini. Ovaj sporazum označava značajan korak u produbljivanju odbrambene saradnje između dve zemlje, sa fokusom na jačanje ukrajinskih vazduhoplovnih snaga.

Tokom posete, Zelenski je imao priliku da se upozna sa mogućnostima Gripena, dok je Kristerson istakao da je ovo „prvi korak ka mogućem velikom izvoznom sporazumu“. On je naglasio da je pred obe zemlje „dug put“, ali da je Švedska posvećena istraživanju svih mogućnosti za snabdevanje Ukrajine ovim avionima. Zelenski je dodao da su Gripeni prioritet za Ukrajinu zbog njihove efikasnosti, manevarskih sposobnosti i relativno niže cene u poređenju sa drugim modernim lovcima, poput američkog F-35.

Tehničke prednosti Gripena

JAS 39 Gripen E, višenamenski lovac četvrte generacije, poznat je po svojoj svestranosti, ekonomičnosti i sposobnosti za operacije u teškim uslovima. Njegove ključne karakteristike uključuju: Napredni radar i sistemi za elektronsko ratovanje omogućavaju efikasnu borbu vazduh-vazduh i vazduh-zemlja. Može nositi rakete Meteor. Sposobnost poletanja i sletanja na neravne piste, što je idealno za ukrajinske uslove. Niži troškovi održavanja u poređenju sa konkurentima poput F-35.

Džastin Bronk, stručnjak za vazdušno ratovanje iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, istakao je da Gripen E predstavlja „znatno sposobniji lovac srednje težine“ u odnosu na postojeće ukrajinske avione, uključujući F-16 i Mirage 2000.

Pozadina i strateški kontekst

Razgovori o isporuci Gripena Ukrajini vođeni su poslednje dve godine, ali su bili odloženi zbog fokusa Kijeva na integraciju američkih F-16, koji su uvedeni u avgustu 2024. Ukrajinski piloti su već prolazili obuku na Gripenima u Švedskoj, a Zelenski je izrazio nadu da bi prve isporuke mogle početi 2026. godine. Kristerson je, međutim, ukazao da bi proizvodnja novih aviona mogla potrajati tri godine, dok opcija isporuke polovnih Gripen C/D ostaje otvorena.

Ovaj sporazum dolazi u trenutku kada Ukrajina nastoji da modernizuje svoje vazduhoplovne snage, oslanjajući se na zapadnu podršku. Švedska, kao članica NATO-a od 2024, vidi ovaj sporazum kao deo šire strategije za jačanje evropske bezbednosti. Finansiranje bi moglo biti obezbeđeno kroz zamrznutu rusku imovinu i doprinose saveznika, ali Kristerson je naglasio da je potreban dodatni rad na konačnom ugovoru.

Značaj za Saab i švedsku odbrambenu industriju

Kompanija Saab, proizvođač Gripena, mogla bi značajno profitirati od ovog sporazuma, koji bi predstavljao najveću izvoznu porudžbinu u istoriji Švedske. Akcije kompanije porasle su za 3,3% nakon objave. Saab trenutno povećava proizvodne kapacitete u Linćepingu, sa ciljem da do 2030. proizvodi 20-30 aviona godišnje, dok dodatne proizvodne linije postoje u Brazilu.

Prethodna upotreba Gripena

Gripen je u upotrebi od 1996. i učestvovao je u misijama kao što su NATO-ova zona zabrane leta u Libiji 2014. i vazdušna policija u Poljskoj 2025. Ove godine, Tajland je prvi put koristio Gripene u direktnim borbenim operacijama protiv Kambodže. Avion je izvezen u zemlje poput Brazila, Južne Afrike, Češke, Mađarske i Tajlanda, dok je Kolumbija nedavno odlučila da ga nabavi.

Ostale inicijative

Pored vazduhoplovne saradnje, Švedska i Ukrajina razgovarale su o energetskoj bezbednosti i protivvazdušnoj odbrani. Zelenski je istakao važnost inicijative PURL i potrebu za zaštitom ukrajinske energetske infrastrukture od ruskih napada. Tokom posete Norveškoj, Zelenski je obezbedio donaciju od 149,4 miliona dolara za kupovinu prirodnog gasa, što dodatno podržava energetske potrebe Ukrajine.

Zaključak

Potencijalni dogovor o miru može skroz promeniti odnos snaga i dovesti do toga da ovaj dogovor nikada ne stupi na snagu, a presedan da se zamrznuta ruska imovina koristi za vojne nabavke za Ukrajinu može dobiti epilog ne samo u međunarodnim sudovima već i u konkretnim potezima Moskve.