ПРВИ ИТАЛИЈАНСКИ НОСАЧ АВИОНА ЂУЗЕПЕ ГАРИБАЛДИ

shutterstock

Први италијански носач авиона, изграђен је на основу „поморског закона“ из 1975. године, док је у море поринут 4. јуна 1983. године. Планирана је била, изградња још два слична брода. Брод је добио име по италијанском ујединитељу Ђузепе Гарибалдију (Giuseppe Garibaldi).

shutterstock

Брод има депласаман (пун) од 13320 тона, укупну дужину 180,2 метра, највећу ширину 30,4 метра, највећи газ 6,6 метара. Полетно-слетна стаза (палуба) димензије је 170х30 метара, опслужују је два лифта капацитета 15 тона. Ђузепе Гарибалди има непрекидну псс (палубу). На њој је означено шест места за полетање и слетање хеликоптера. Палуба на прамцу завршава се „скакаоницом“ са позитивним нагибом од 6,5 посто, па авиони могу полетати из левог крменог угла палубе према прамцу.

У хангару димензија 110х5,6х6,3 метара укупне површине 1650 метара квадратних, има места за 12 хеликоптера СХ-3Д Си Кинг (SH-3D Sea King) или за различите комбинације хеликоптера и авиона АВ/ТАВ-8Б Херијер-2 (AV-8B Harrier-II). При пројектовању палубе водило се рачуна и о димензијама будућег хеликоптера ЦХ-47 Чинук (CH-47 Chinnok). Осим 12 хеликоптера под палубом, на палуби се налази још четири хеликоптера. Гарибалди данас носи до 16 авиона Херијер-2 или 18 хеликоптера Агуста-Вестланд АВ-101 (Agusta Westland AW-101).

shutterstock

По процени најмање два хеликоптера треба стално да буду ангажована на задацима патролирања, а друга два се налазе у сталној борбеној спремности. Ваздухопловна компонента је накнадно ојачана, тако да је у опрему брода уведено шест авиона Херијер-2.

Погонски комплекс чине четири гасне турбине (КОГАГ – COGAG) највеће појединачне снаге 14760 киловата (20000 коњских снага). Оне покрећу две основе са два петокрака пропелера. Свака од две погонске групе (по две турбине), смештена је у одвојене машинске просторије. Највећа брзина брода је нешто већа од 30 чворова, а оперативни радијус је 7000 миља брзином од 20 чворова.

У тренутку кад се појавио, овај брод је имао најбоље избалансирано наоружање од свих носача V/STOL авиона а оно се састоји од:

Два осмострука лансера „Албатрос“ са ракатама „Аспида“ (ASPIDE). Сваки лансер има аутоматски систем пуњења, са још 16 припремљених ракета, што је укупно 48 ракета ПВО спремних за лансирање. У борбеном комплету налази се већи број ракета. Оба лансера могу дејствовати у зони од 360 степени без мртвих углова.

Три противракетна система „Дардо“ (сваки са двоструком турелом топова 40/70 мм), који такође имају поље дејства за вођење на другој половини путање.

Осам противбродских ракета „Отомат Мк-2“ (Otomatik Mk-2 TESEO) са дометом иза хоризонта, уз употребу хеликоптера за вођење на другој половини путање.

Два троцевна торпедна система ILAS за жично вођена противподморничка торпеда калибра 324 мм (Мк-46 или А244С).

Два дванаестоцевна ракетна бацача ИЦ или електронских мамаца калибра 105 мм SCLAR.

Брод је опремљен радаром СН/СПС-523Д С-опсега, радаром за осматрање ваздушног простора великог домета Селениа ИММ/СПС-768 Л-опсега са Мк12 ИФФ идентификатором, осматрачким радаром СМА ММ%СПС-702, Х-опсега, намењених за откривање малих површинских циљева и циљева у ваздуху на веома малим висинама, са ИНТРА ММ/УПЦ-718 ИФФ идентификатором, који је намењен за вођење ракета „Отомат“, навигацијским радаром СМА НН/СПН-703, Х-опсега, радаром ММ/СПН-703 за контролу и помоћ при слетању хеликоптера, три упрвљачка система ЕЛСАГ ММ-59 за ракетни систем „Албатрос“, три управљачка система „ДАРДО“ и једним интегрисаним активно пасивним системом за електронска дејства, ПЕЛ-ом ниске фреквенције и системом веза.

Све информације које прикупљају осматрачки системи обрађују се и приказују на командно-информационим системом „СЕЛЕНИА“ ИПН-20, са три хоризонталне конзоле и десет вертикалних конзола са по једним оператором.

shutterstock_

На броду може да се смести 825 људи. Борбену посаду чини 780 људи (100 официра, 180 подофицира и 500 морнара), а остатак је намењен људству за обуку или резерву.

Носач авиона Гарибалди учествоваио је у борбеним мисијама токо НАТО агресије на СРЈ 1999. године, затим учествује у операцији „Трајна слобода“ 2001. године, да би потом учествовао у нападу на Либију 2011. године.

Брод је модернизован 2003. године, да би затим прошао кроз обимну реконструкцију 2013. године.