ПРЕ 95 ГОДИНА РОЂЕН ЈЕ АРГЕНТИНСКИ И КУБАНСКИ ГЕРИЛАЦ ЕРНЕСТО ЧЕ ГЕВАРА

Foto: Shutterstock

14. јуна 1928. године у аргентинском Росарију, рођен је Ернесто ”Че” Гевара.

Био је аргентински марксистички револуционар, политичар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар.

Че Гевара је представљао једну од кључних личности у револуцији Фидела Кастра на Куби као члан покрета „26. јул”.

Након победе револуције, неколико година је био активан у промоцији револуције друштва, путујући по свету као дипломата Кубе.

 Лично се ангажовао у покретима за ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе, најпре у Конгу, за време владавине Моиза Чомбеа, а потом у Боливији.

У Боливији је  спрегом Америчке обавештајне агенције и боливијске војске, Гевара најпре ухваћен, а наредног дана убијен.

Џон Ли Андерсон, у књизи „Че Гевара: револуционарни живот”, наводи да су му последње речи биле: „Пуцај, кукавицо. Убићеш само човека.

Његов лик и данас, неколико деценија после његове смрти, представља један од главних симбола друштвене и политичке револуције широм света.

Чувену фотографију Че Геваре, коју је начинио Алберто „Корда” Дијаз, Академија уметности у Мериленду прогласила је „најпознатијом фотографијом на свету и симболом 20. века.

Ернесто Гевара де ла Серна, познатији као Че, завршивши студије медицине, путовао је Јужном Америком, приликом чега је спознао беду радника и Индијанаца, окривљујући северноамеричке капиталисте и ауторитарне режиме које су их подржавали.

Foto: Shutterstock

Због тога се Че Гевара окренуо антиимперијализму и марксизму, и придружио се Покрету ”26. јул”, који је под вођством Фидела Кастра намеравао да спроведе револуцију на Куби. Године 1956. се са Фиделом и 80 бораца искрцао на острво и следеће две године провео у герилском ратовању.

Након победе ” Барбудоса” 1959, обављао је државне функције. Био је министар за привреду. Истовремено се бавио теоријом герилског ратовања и планирао ширење комунистичке револуције на остатак Јужне Америке и земље Трећег света. Аутор је књиге ” Герилско ратовање” која је била уџбеник свих револуционарних и устаничких покрета света.

Напустио је Кубу 1965. и отишао у ДР Конго, одакле је планирао да покрене афричку револуцију. Након потпуног неуспеха разочаран се вратио на Кубу одакле је отишао у Боливију, где је револуција његовим хватањем и стрељањем пропала.

Његова смрт изазвала је бурне реакције у свету – за време студентских протеста 1968. сматран је идолом револуционарних превирања, а на Куби и данас има статус националног јунака, као и међу другим латиноамеричким левичарским покретима.