АУТОР: Морнаричко технички пуковник и подморничар Милан Комар
Непроверено, непоуздано, наводно, претпоставље се, верује се, итд – а у контексту приче западних медија о „катастрофи“ кинеске нуклеарно погоњене подморнице из класе 093 – би се у духу нашег језика могло подвести под „Што је баби мило, то јој се и снило“.
Неспорно је да нико од тих западних обавештајаца ништа не тврди иако су им и очи и уши упрте у поморске маневре РМ Кине, па у замену за било какве аутентичне информације, ваљда по матрици опробаних манипулација, сервирају и понеки лажњак да би били у тренду својих медија и себе лично.
Неспорно је такође да Кина по бројним показатељима, између осталог и поморске моћи, смета светским узурпаторима дебелих и далеких мора а нарочито у водама прокламоване нове моћи обзнањене као пакт САД са Аустралијом, Јужном Корејом и Јапаном – или како га Руси назваше Азијским НАТО-ом
Шта се може прочитати и закључити у извештајима агенција/редакција Naval News, Daily Mail i Euro Asian Times?
Ништа сем жеље за сензационализмом, доста површности и донекле мржње, па да мало анализирам речено.
- Постављање ланчано-мрежних препрека на отвореном мору је сулуда идеја, насупрот доброј пракси и примерима из оба светска рата, када су запречавани уски пролази и канали на очекујућим правцима дејства непријатељских подморница и диверзантских снага. Притом се неусаглашено помињу Тајвански мореуз широк „само“ 130 км или Жуто море!
- Вест да је смртно страдало 55 чланова посаде која на тој класи подморница броји 100 је такође провокација прве врсте, јер напросто цела посада дише у хомогеном простору, па је несхватљиво речено да је у „квару система кисеоника“ страдала половина посаде а друга половина је „ваљда“ преживела.
- Нигде се у подморничкој терминологији не помиње термин хипоксија, који је иманентан разматрању услова дејства поморских диверзаната – дакле ронилаца – и њихове промене услова дисања зависно од дубине и гасне мешавине коју користе, тј. пораста или смањења парцијалног притиска гасова које удишу.
- Пошто подморничари дишу на тзв. „нултом притиску“ унутар зароњене подморнице онда нестанак регенеративне материје (која апсорбује угљен-диоксид и ослобађа кисеоник на конвенционалним објектима) или квар уређаја за добијање кисеоника из морске воде (методом електролизе на нуклеарним) детерминише даљи боравак посаде и могућност преживљавања у тој атмосфери (случај Курск и смрт 23 члана посаде), дакле барата се с процентом ЦО 2 који је медицина јасно дефинисала у распону 0-10 % (нормалан и максимално дозвољен пораст на 1-1,2 % са симптомима до 8-10 % када и најјачи организам страда.
- Сервирати светској јавности информацију да је међу страдалима и командант подморнице је врхунско незнање о устројству командовања ратним бродовима/подморницама, уосталом тако је и на трговачким бродовима. Вест би свакако била занимљива да је посада страдала, а командант преживео.
- Довођење у везу погибије (да или не) неког члана посаде подморнице са праћењем кретања чланова његове породице – не би ли на тај начин нешто сазнало – спада у болесничке манире аутора тих текстова.
- Ако се подморница стварно запетљала у нешто и притом посада страдала отвара се маса питања каква логистичко-поморска оператива треба да се покрене да се подморница лоцира, утврди њено стање, дубина потонућа и начин спашавања, те дизање грдосије од 6.000 т, транспорт до неке ремонтне локације, пребројавање мртвих и пратећи церемонијали, итд и да све то под сателитским сазвежћем остане невидљиво?
НЕ ПРОПУСТИТЕ: