Сомалија, сиромашна афричка земља на стратешки важном рогу Африке, живела је релативно миран живот, ако се изузме краћи рат са суседном Етиопијом око јалове земље и шикаре почетком 1970-тих година прошлог века.
Агонија ове афричке државе која ће касније постати позната по бруталном грађанском рату, глади, милицијама и џихадистичким групама које су ту нашле своје уточиште, гурнуле су је у још већи хаос јануара 1991.
Група која је тад преузела власт убрзо се поделила на низ фракција које су почеле да се сукобљавају међусобно.
У том лавиринту разних фракција, група и милиција убрзо су се издвојиле две најјаче: Али Махдија и генерала Мохамада Фраха Аидида. Брутално убијање, а убрзо и глад само за нешто више од годину дана довело је до смрти чак 300.000 људи, док се скоро два милиона налазило на ивици опстанка.
Међународна заједница није могла да седи скрштених руку и гледа нову Етиопију, па је одлучила да се у ту земљу пошаље 50 посматрача који би се старали о дистирбуцији хране и бризи за изнемогло становништво. Међутим и то је било немогућа мисија, па су у помоћ послати и наоружани мировни посматрачи већином из осталих афричких и азијских земаља. Међутим и они су били немоћни и често брутално убијани од стране локалних банди и милиција које су постале господари живота и смрти, и који су контролисали расподелу хране или њену продају за огроман новац.
Крајем 1992. године Сједињене Америчке Државе одлучиле су да се умешају у случај Сомалије.
Пред телевизијским екипама и светлима рефлектора амерички маринци су се у великом стилу искрцали на плажу у Могадишу и тиме је званично отпочела америчка операција “ Повратити наду“ у Сомалији.
Амерички контингент је бројао 25.000 војника који су преузели дистрибуцију и расподелу хране што је почело прилично да нервира банде које су мислиле да до тад имају монопол.
Интензитет борби у самом Могадишу и околини је био смањен као и у неким деловима државе где су се милиције повукле. Међутим прекретница је настала јуна 1993. када су у заседи убијена 24 пакистанска војника.
За ову ликвидацију америчка администрација и војска су оптужили милицију генерала Аидида за којим расписују потреницу и његову главу уцењују на скоро милион долара. Међутим уцена није дала жељене резултате, али су америчке снаге чешће улазиле у окршај са разним милицијама.
Због тога америчка армија шаље оперативце на терен како би покушали да сазнају Аидидово склониште, међутим узалуд. Прекретница се догодила крајем септембра 1993. када су Американци сазнали да 3. октобра те године треба да се одржи састанак утицајних Аидидових сарадника и његовог министра спољних послова Омара Салада Елмија и политичких саветника. Поуздане информације од доушника на терену говориле су да ће можда и сам Аидид да се прикључи.
Припрема операције Готиц Серпент
Због тога припремљена је била операција од стране Заједничке команде за специјалне операције (ЈСОЦ) којом је командовао генерал Вилијем Гарисон. Операција је била замишљена као класични препад на локацију где се одржавао састанак, хватање Аидидових сарадника и саветника и њихово пребацивање теренским возилима до америчке базе на ободу Могадиша.
За извођење операције генерал Гарисон изабрао је:
-припаднике 3 батаљона 75. пука Ренџера под командом капетана Мајкла Д. Стила;
-чету, 1. спецјалног оперативног одреда “ Делта“ под командом капетана потпуковника Гарија Харела,
-подршку операцији пружаће 160 СОАР Авио одред за извођење специјалних операција са 16 хеликоптера UH-60 Black Hawk и АH/МH-6 Litlle Bird и то по осам за сваки тип летелица;
-специјалце Navy Seal ( морнаричке фоке) прпадници Развојне групе морнарице за специјални рат ( DEVGRU ) и
-Ваздухопловне групе за борбену контролу из 24. специјалног тактичког сквадрона.
План операције предвиђао је да припадници одреда “ Делта“ хеликоптерима слете тачно у 15.45 часова 3. октобра 1993 на заграду и поред зграде где се одржавао тајни састанак Аидида и његових сарадника.
Специјалци су требали да изврше препад и похапсе све присутне. Истовремено група ренџера намењна за обезбеђење се конпцима спушта из хеликоптера и обезбеђује само зграду и ширу околину.
Истовремено друга група ренџера (чији је задатак извлачење ухапшених) састављених од девет теренаца хамвија и три петотонска камиона М939 стиже испред хотела Олимпик ту се зауставља и чека припаднике делти и дела ренџера да стигну укрцају драгоцени терет и настави даље до обележене руте где би се спојили са остатком снага.
После тога делте и ренџери који су учестовали у перпаду се укрцавају ухеликоптере или теренце и одлазе, а колона војних возила наставља до базе. Предвиђено трајање операције од момента искрцавања хапшења и пребацивања заробљеника требала је да траје 60 минута.
За извођење операције било је предвиђено 160 војника.
Почетак операције која се претвара у фијаско
Све је изгледало идеално, као да неће бити никаквих проблема у извођену, међутим….
Операција је почела у 15.30 часова 3. октобра 1993. године полетањем хеликоптера и ранијим изласком конвоја из америчке базе на ободу Могадиша. После 10 минута лета око 15.40 летелице су се приближиле циљу. Акција је почела у 15.42 када су почели да хеликоптерима MH-6 Little Bird слећу први припадници Делте. Испред зграде у којој се одржавао састанак током спуштања прва два хеликоптера подигао се толики облак прашине, да је искрцавање осталих припадника Делте било фактички немогуће па су се хеликоптери морали померити неколико стотина метара даље од циља. Истовремено са припадницима делте из хеликоптера МH-60L почели су да се спуштају и ренџери који су имали задатак да осигурају позиције око зграде и еломинишу чуваре у широј околини локације и осигурају несметано хапшење.
У исто време испред зграде зауставила се и колона од девет хамвија и три војна камиона у које су требали да буду укрцани заробљеници. Таман када је изгледало да више никаквих киксева неће бити и да је време да се крене у базу кренуло је по злу. На колону која је кренула отворена је ватра са кровова зграда том приликом један наредник је убијен директним хицем у главу док је отварао ватру из бровинга и штито колону која се кретала улицама Могадиша.
Командант борбене групе када је видео да је хеликоптер оборен у помоћ је позвао други хеликоптер МH-60 позивног знака “ Супер 68″ у коме се налазио тим за боребно трагање и спасавање. Док су се припадници спуштали до обореног хеликоптера летелица је погођена такође са гранатом лансираном из РПГ. Хеликоптер икао тешко оштећен успео је да се врати безбедно до базе.
Тим CSAR су у олупини, нашли мртвог пилота и пет рањених војника. Тада долази до конфузије међу припадницима који су имали заробљенике и конвојем који их је требао да покупи. Обе групе су чекале једну другу у непосредној близини са убеђењем да мора у контакт да ступи она друга страна. Током чекања дошла је и вест да је оборен још један хеликоптер МH-60 са позивним знаком “ Супер 64″. У паду ове летелице преживео је само један пилот. Већина тима која је била намењена за хапшење заробљеника отишла је да помогне преживелим у паду оба хеликоптера. Група од приближно 90 припадника ренџера и одреда Делта убрзо је налетела на непробојни зид како су се приближавали обореним хеликоптерима.
“ Били смо на врху крова, када су око нас почели да лете хици из АК и РПГ. Брзо смо осигурали простор скупили 22 осумњичена и чекали конвој да их одвезе. Тад смо добили информацију да је један хеликоптер оборен и да се олупина налази 300 до 500 метара од наше позиције. Да је оборен хеликоптер нисам знао али сам видео припаднике тима CSAR како се спуштају низ канап када је реп њиховог хеликоптера погодио РПГ. Видео сам како се птица тресе и како из хеликоптера лете метални делови. Пилот је урадио херојско дело успео је да стабилизује хеликоптер док се сви чланови CSAR нису спустили, а онда је одлетео.
Командант операције наредио је затим свима да се пешкекрену до мета пада, где су ренџери били први, а делте у средни, па опет ренџери. Уследила је крвава борба са наоружаним групама на раскрсницама… описао је детаљ подофици Пол Хов који је био приадник Делти у овој операцији.
После крвавих борби на улицама преживели припадници ренџера и делти успели су да се сместе у три куће у којима су укућане узели за таоце. Како је падало вече тако су се и напади стишавали, међутим групе нападача су се повећавале. Хов је радиостаницу успео да пребаци на фреквенцију пилота и захтевао ватрену подршку летећих топовњача што је било и услишано.
Пилоти летеће топовњаче АC-130U захтевали су да се обележе куће у којима су се налазили ренџери и делте. Уследио је маскар нападача које су према сведочењу Хова хици из гетлинга буквално секли. Пилоти су косили групе по 40 до 50 нападача.
Наредног јутра у америчкој бази уз помоћ пакистанских и малезијских војника организовано је нови комбиновани конвој, у пратњи тенкова М 48 који су били у пратњи борбених хеликоптера АH-1 Кобра, који су се пробили до опкољених војника и пребацили их базе УН. Прикиком пробијања конвоја до покољених ренџера и припадника Делте погино је један припадник 10. брдске дивизије армије САД, пакистански и малезијски војник.
Закључак
У неуспелој операцији хватања генерала Аидида америчка армија је имла 19 мртивх и 73 рањених војника. Сомалијске жртве никада нису прецизно утврђене и различито се крећу од извора до извора. Од 350-1000 према сомалијским изворима , док по западним број се креће од 2000 до 3000 мртвих и око 1.000 рањених. Најгоре је прошла посада хеликоптера позивног знака “ Супер 64″ чија тела је руља наредних неколико дана вукла улицама Могадиша.
Американци су такође били изненађени употребом асиметричне технике ратовања, на шта су заборавили после скоро две деценије од употребе у Вијетнаму. Наиме сомалијске милиције које су напале ренџере и одред Делта са РПГ прошле су обуку у Судану. Касније је утврђено да су у њихвој обуци интензивно учестовали судански борци који су се борили у рату у Авганистану и припадници Ал Каиде који су у овој афричкој земљи имали базе. Они су наиме обучили Сомалијце да користе за напад на летелице прерађене ракетне бацаче РПГ који на излазу цеви су имали уграђен прикључак од металне цеви под углом од 90 степени који је скретао излазни млаз и омогућавао употребу РПГ чак и у затвореном простору без последица по корисника, с тиме је било олакшано гађање хеликоптера.
Такође сомалијски борци су током сукоба користи систем веза коме америчка армија није могла да нануди. Као курири кориштени су дечаци који су преносили поруке с једног на други положај, док су жене кориштене као логистичка подршка у снабдевању бораца храном и муницијом.
Епилог покушаја хватања генерала Аидида имао је у наређењу тадашњег новоизабраног америчког председника Била Клинтона да се амерички војници повуку из ове земље у коју су поново ушли тек 2005 године док су ловили Ал Каиду по Африци.
О овој несупешној операцији написана је књига и снимљен холивудски блокбастер “ Пад црног јастреба“ који се појавио у биоскопима 2001 после 11.септембра када је неколико месеци био филмски хит у САД пунећи биоскопске сале у тренутку када је тадашњи председник Џорџ Буш млађи покренуо рат против тероризма и Ал Каиде у Авганистану.