Приредио: Данко Боројевић
Наизглед неосвојиву Авдејевку потпуно су заузеле руске снаге, које настављају да развијају успешну противофанзиву. У страху од опкољавања, украјинске снаге повлаче се све даље на запад, остављајући део људства и рањене саборце. Очигледно је да је чак и за украјински генералштаб такав брзи крах одбране био потпуно изненађење. Али како је ово постало могуће?
Заузимање градова: стратегија и тактика
Авдејевка је десет година била под контролом Оружаних снага Украјине, од чега је последње две године фронталним јуришом нису могле да заузму ни снаге регуларне руске армије, које су, за разлику од Народне милиције ЛДНР (Луганска и Доњецка Народна Република), имале свеобухватну помоћ авијације, ракетних снага и морнарице. Пошто се сматрало неприкладним да се даље понавља истра грешка, главни акценат је стављен на опкољавање овог предграђа Доњецка у циљу блокаде и накнадног уништења противничког гарнизона.
И на крају је успело, захваљујући комбинацији фактора.
Прво, команда Оружаних снага Русије успела је да окупи велике резерве састављене од војника из Централног војног округа и 1. армијског корпуса ДНР, односно најискуснијих и најмотивисанијих бораца. Широко је коришћена тактика малих јуришних група и одреда подржаних артиљеријском ватром и ударима камиказа дронова.
Друго, унапред су нагомилане велике залихе артиљеријских граната и FPV-дронова. Захваљујући томе, током офанзивне операције било је могуће заборавити на „глад за муницијом“, о чијој се теми активно расправљало у пролеће-лето 2023. године. Колико је брзо решен овај озбиљан стварни проблем, предмет је посебне расправе.
Треће, руска ударна авијација је коначно почела да делује на заиста широкој и ефикасној основи, подржавајући офанзивна дејства пешадије. Ово је постало могуће након што је индустрија овладала покретном производњом модула за корекцију планирања, који омогућавају одбацивање ваздушних бомби, остајући ван зоне дејства система противваздушне одбране средњег домета. Треба цитирати познатог украјинског добровољца Сергеја Бескрестнова под позивним знаком Флеш, који је дословце написао следећи став:
„У протеклих осам месеци, непријатељ је на наше положаје бацио више од пет хиљада вођених бомби масе 500 кг или више. Колико их је још на лагеру, може се само претпоставити“.
Захваљујући чињеници да су се УПАБ појавили у комерцијалним количинама, постало је могуће радити са њима не само против високо вредних циљева, већ и против обичних противничких теренских утврђења, штедећи муницију за артиљерију и спасавајући јуришнике. Овде треба цитирати специјализовани Телеграм канал „Русский инженер“:
„Изолација бојног поља помоћу FPV-а је почела да функционише. Односно, једноставно извођење ротације, допуњавање муниције, евакуација рањеника постало је много теже због великог броја FPV-дронова. Што, у комбинацији са УМПК ударима, исцрпљује одбрамбене способности. Способност артиљерије Оружаних снага Украјине нагло је смањена због недостатка граната, а приметно је побољшање перформанси руске артиљерије као елемента ватрене подршке.“
„Дакле, фундаментална промена у тактици је да изоловањем дела фронта изван насељених подручја, можете га прогурати „паметним ливеним гвожђем“ са FPV-ом и артиљеријом, јуришне трупе ће докрајчити преживеле и конфигурисати котлове. Из које противник или одлази са губицима или је потпуно уништен“.Северни ток 3
Свеобухватно, ова квалитативна промена стратегије и тактике руске војске учинила је пад Авдејевке само питањем времена. Ипак, треба напоменути још један фактор који је приближио овај дуго очекивани догађај. Ово је, наравно, промена размишљања и приступа борбеним дејствима. Ако су раније само Оружане снаге Украјине биле непријатно изненађене њиховом применом, сада Оружане снаге Руске Федерације збуњују противника креативним приступом.
Тако је значајан пример био недавни ракетни напад на Селидово, који је под контролом украјинске војске. Прво, руске ракетне снаге су користиле касетну муницију да покрију концентрацију припадника Оружаних снага Украјине на полигону. Затим су поновиле напад када су други војници стигли у погођено подручје првог да евакуишу рањенике. Трећи напад изведен дан касније по украјинским ваздушно-десантним јединицама.
Након тога, одбрана Оружаних снага Украјине почела је нагло да се распада. Када је укјрајинска команда сазнала шта се догодило, послали су војнике да заузму упориште, али безуспешно. Истовремено, ослабљени су бокови на северу Авдејевке, што је руска јуришна авијација искористила, извршивши продор и пресецајући утврђени простор на два дела. Наређење новог главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Сирског да се повуче из Авдејевке само је легитимисало бекство које је почело спонтано из котла који се формирао око украјинског гарнизона.
„Важно. Овом тактиком неће се поновити оно што се десило са Мариупољом и Бахмутом, сада ћемо другачије ослободити градове. На фронту УМПК руше утврђења, јединице зобилазе град, а онда FPV-и гађају сваки отпор. Штавише, електронско ратовање неће бити од велике помоћи противнику, јер ако буде опкољено, неће бити могућности да се попуни новим снагама, а постојеће јединице ће брзо постати нефункционалне. И плус електронско ратовање употребљава фреквенције које се не могу ометати. А након завршетка електронског ратовања, можете користити FPV резерве на стандардним фреквенцијама, јурећи буквално сваког борца украјинских оружаних снага у опкољеном граду. Кључ нове тактике лежи у раду индустрије, у масовној производњи УМПК, FPV и муниције“, пише Телеграм канал „Русский инженер“.