ОВО СУ НЕБЕСКИ ОСМАТРАЧИ СРБИЈЕ: ПОГЛЕД ИЗ РУМУНИЈЕ И КОСОВА И МЕТОХИЈЕ!

Foto: Shutterstock/Mike Mareen

Србија је поново под операгтивним извиђањем НАТО летелица, како смо сазнали индиректно већ скоро месец дана из ваздухопловних база Михаил Когалницеану на обали Црног Мора код Констанце која покрива најисточније крило северноаталнске алијансе и Варна из Бугарске и Грчке.

Америчка извиђачка летелица како наводи Рибар полетела је из ваздухопловне базе Михаил Когалницеану на обали Црног Мора код Констанце која покрива најисточније крило северноаталнске алијансе.

Док су француски авион и америчка беспилотна летелица полетели из Варне и ваздухопловне базе Лариса у Грчкој.

Овде ћено укратко описати поменуте извиђачке авионе и беспилотне летелице.

АРТЕМИС

Артемис је ознака за осматрачки авион на млазни погон који се интензивно почео да се користи над истоком Европе од неовембра 2021. године.

У питању је систем за извиђање и праћење циљева на више мисија.

Наиме, то је сензорска платформа смештена у пословни авион типа Bombardier Challenger 650. Овај авион за сад интензивно користи Европска команда америчке војске.

Летелица је настала у оквиру Пентагонове визије летелице која ће пружити путем мреже сензора све потребне информације за командовање и управљање једнициама на терену.

Летелица је опитована више месеци пре доласка у Европу почетком новембра 2021. Највише је испитван у Аризони.

Заправо АРТЕМИС је замена за одлсужени РЦ-12 Гуардраил, који је такође био ангажован на пословима у осматрању руске војске на истоку Европе у јануару 2022.

Оно што је за сад познато о овом авиону јесте, да летелица има више сензора за прислушкивање.

Беспилотна летелица MQ-9A Reaper

Ова беспилотна летелица настала је као производ компаније „General Atomics Aeronautical Systems као савремена борбена беспилотна летелица која је настала из извиђачке беспилотне летелице MQ-1 „Predator“.

Конструисана је као борбена летелица за дејства по покретним и непокретним циљевима са великих висина и у сложеним метео ситуацијама.

Иако је примарна намена борбено деловање ова беспилотна летелица може да се користи и у секнударним мисијама, пре свега извиђачким задацима прикупљању обавештајних података и надзору територије.

Од опреме ова бесиплотна летелица поседује: вишенаменски нишански систем MTS-B (Multi Spectral Targeting System-B), у коме је интегрисан инфрацрвени ИЦ сензор, дневна монохроматска колор ТВ камера, као и телевизијска камера са појачивачем сигнала, обележивачем циљева и ласерским даљиномером. Ова беспилотна летелица поседује радар  AN/APY-8 Lynx II радар са два основна мода рада –SAR (Synthetic Aperture Radar) i GMTI/ DMTI (Ground/Dismount Moving Target Indicator).

Ову беспилотну летелицу покреће турбопропелерски мотор TRE331-10. Борбени радијус ове беспилотне летелице је 2.200 км, а максимална висина лета 15.200 м. Летелицом се управља из командног центра и врше је два члана посаде, пилот и оператер сензора и склопова.

Што се тиче борбене верзије MQ-9A Reaper на четири поткрилна носача може да постави: 1.361 кг наоружања, које обухвата ласерски навођене ракете ваздух –земља AGM-114 „Hellfire”, ласерски вођене бомбе GBU-12/B „Paveway II, као и вођене ГПС авио бомбе ГБУ-38 ЈАДАМ, уз могућност интеграције телевизијски вођене ракете ваздух–земља AGM-65 „Maverik”..

Беспилотна летелица MQ-9A Reaper до сад има неколико модификација познатих као Блок 1-5. Последња верзија Блок-5 има нови оптоелектронски склоп дигитални електронски контролни систем за управљањем мотора беспилотне летелице, додатни заштићени линк за комуникацију и пренос података, као и нове носаче наоружања и палету убојних средстава.

Тактичко-технички подаци

Димензије: дужина 11 м, висина 3,7м; распон крила 20,1 м.

Маса: празна: 2.223 кг, пуна 4.760 кг

Погон: Турбо-пропелерски мотор TRE331-10- војна ознака Т-76 јачине 900 коњских снага.

Брзина: максимална 480 км/х, крстарећа брзина 313 км/х,

Летелица у ваздуху може да остане 27 часова ако је у питању извиђачка платфрома, односно 14 часова ако је наоружана.

Breguet Br.1150 Atlantic

Године 1958. у тадашњих свих 15 чланица НАТО пакта одоборило је заједнички морнаричко-патролни авион који је требао да производи међународни конзорцијум. Међутим САД су се ипак одлучиле за домаћи авион, Локидов Орион, а из пројекта убрзо за Американцима иступила је Велика Британија и Белгија. Авион који су тадашње чланице НАТО одбациле био је Дасо -Бергует аталнтик који једино користи Француска, Немачка и повремено Италија.

До 2012. године Атлантик 2 је ребрендиран у АТЛ2, када је Француска имала укупно 22 летелице у служби. Од тог броја око, 18 француских је пролазило кроз низ надоградњи како би се повећала ефикасност овог типа у две фазе, фаза. Авиони који су добили ове надоградње такође имају продужени радни век, што ће омогућити да се операције у Атлантику продуже до 2032. године.