ОПЕРАЦИЈА ЖЕСТОКИ БЕС: КАКО СУ АМЕРИЧКИ РЕНЏЕРИ ОСВОЈИЛИ КАРИПСКО ОСТРВО ГРЕНАДА!

Foto: Shutterstock

Тог 25.октобра далеке 1983. године амерички председник Роналд Реган издао је наређење о нападу на мало карипско острво Гренада како би се ослободили заробљени амерички грађани на том острву.

За спасавање око 600 студената медицине укључене су биле све елитне снаге војске САД. Инвазија на Гренаду је била прва операција новоформиране Заједничке команде за специјалне операције САД.

У операцији су анганзовани 75. пук Ренџера 400 припадника 24 Marine exspeditionary unit MAU као и припадници 82. падобранске дивизије као и SEAL тимови који су изоловали резиденцију гувернера и евакуисали га. Американцима су се супроставило 1.000 бораца редовне војске и 784 кубанца.

Операција је позмата као „Urgent Fury“ (Жестоки бес) и прва акцију под управом Здружене команде за специјалне операције, а укључила је све елитне и специјалне једнице које постоје у војсци Сједињених Држава.

Како је све почело

Гренада је острвска, карипска држава, чланица британског Комонвелта. Тог 19. октобра 1983. уведено је ванредно стање. Истог дана затворен је аеродром, радње, медији, а неколико чланова владе укључујући и премијера Мориса Бишопа је било ухапшено.

Нова Народна револуционарна армија генерала Остина завела је оштар режим. Један од гувернера који је избегао хапшење и успео да се сакрије обратио се за помоћ осталим карипским државама и САД. Забринутост је била велика с обзирома да су на острву били и Кубацни, а то је било недопустиво. Забринути за безбедост стотине тамошњих Американаца међу којима су били и студенти медицине, САД су по наређењу председника Роналда Регана одлучиле за војну интервенцију како би на острво вратили мири и безбедност. Интервенција је била муњевита, од планирања до реализације операције назване „Urgent Fury“ (Жестоки бес) није прошло више од недељу дана.

Уз конвенционалне снаге у њој су ангажоване и специјалне јединице меду којима су кроз четири медусобно повезане акције кључну улогу требали да одиграју припадници СЕАЛ-а.

Недељу дана пре интервенције девет бродова америчке морнарице које је пловило према Либану да одмени тамошње снаге док су се кретали западним Атлантиком опозвани су и наређено им је да се придруже другој Оперативној групи од шест бродова који су пловили према Гренади. Флоту од девет бродова предводио је десантни брод „Гуам“ и брод „Сајпан“, амфибијски брод опште намене. На ове бродове била је укрцана 22. амфибијска једница америчких маринаца јачине 400 људи обучена и опремљена за пробој на обалу.

Оперативној групи придружио се и носач авиона „Индипенденс“. Аеродром Грентли Адамс на Барбадосу постао је логистичка база и локацију где су се разместиле летеће топовњаче АЦ-130 спектар из 16. ескадриле Првог ваздухопловног пука за специјалне операције.

Бројно стање трупа на Гренади

Снагама САД на острву требало је да се супростави 784 Кубанца којима је командовао пуковник Педро Тортоло Комас, који је на острво стигао дан пре почетка напада да контролише снаге на аеродрому Порт Салинас. Осим Кубанаца на острву је било и 1.000 припадника редовне армије Гренаде и око 2.000 припадника полицијских снага. Они су како је процењено од опереме имали 12 оклопних транспортера БТР-60, шест противавионских топова ЗУ-23. Планери су уверени били да то неће бити тешка борбена операција, него лагана шетња. Да иронија буде већа Пентагон није имао ни карту Гренаде. Заправо на туристичкој мапи је израђена војна операција заузимања острва.

Пре почетка војне операције извиђањем из ваздуха уочено је да је писта блокирана барикадама, али око ње нису били уочени ПВО топови. На кашење операције утицао је и јак ветар и велики таласи који су се изненада појавили. План је био да инвазија започне прикривеном операцијом морнаричких „Фока“, који би заштитили плалту и гувернера. 75. пук ренџера требао је да заузме са два батаљона град Порт Салинас.

Док су ренџежери изводили падобрански деснат, маринци су требали да заузму западну обалу острва вериткалним маневром (употреба хеликоптера). Ренџери су имали задатак да заузму кампус „Тру блу“ медицинску школу универзитета Свети Џорџ. После те тачке заузимање око 5.000 падобранаца из 82. ваздушнодесантне дивизије требали су да буду распоређени у Порт Салинасу.

Пре почетка војне операције извиђањем из ваздуха уочено је да је писта блокирана барикадама, али око ње нису били уочени ПВО топови. На кашење операције утицао је и јак ветар и велики таласи који су се изненада појавили. Када се време умирлио шест припадника СЕАЛ тима искочило је из авиона неких 40 километара од самог острва. Од њих шест четоврица су се утопила због тешке опреме које нису успели да се ослободе пошто су упали у море. Нови пех био је што мотор за гумени чамац, који је избачен није се покренуо. Још горе уследило је када их је открио патролни брод Гренаде па се операција прекинула. Све то се дешавало у периоду 22. на 23 и 23. на 24. октобар.

Операција је покренута 25. октобра у рану зору скоком ренџера. Силовци су усепли да се искрцају на западну обалу острва приближили се палати заробљеног гувернера и ослободили га.

Друга акција била је заузимање Радио Слободна Гренада , јачине од 75 киловата која је покривала велики део Кариба. Налазила се на западној обали Гренаде, на брежуљку лако уочљива с оцена по антенама на крову зграде. Циљ операције био је заузмињае неоштећене радио станице, а снаге које је заузму морали су држати је све док и м не стигне појачање, јер се предајник морао употребити за америчку пропаганду. Зграду су заузели припадници „Сил тима 6“ после скоро сат времена колико су каснили и искрцали се из хеликоптера. После борбе праса у прса савладали су чуваре, а уз помоћ осталих снага формирали заседе око ради останице. међутим уследила је реогрганизација војске гранаде која је извела противнапад користећи минобвацаче и оклопне транспортере. Комадоси су усепли да се одрже неколико сати, а кад им је понестало муниције, експозивом су разнели предајник и повукли се. Силовци су успели да се докопају мора и удаље се од острва.

Foto: Shutterstock


Препад на вилу заробљеног гувернера поверена је била 25. октобра хеликоптерима УХ-60 Белкхок. На појаву летелица са земље су били засути жестоком ватром. Том приликом рањен је један пилот и један морнарички командос. Успешно се искрцало 11 комадноса који су јурнули у вилу из које су се чувари разбежали. Гувернера су нашли закључаног у тоалету, где су га отмичари стрпали кад је почео напад. И овде су се браниоци реорганизовали и оклопним транспортерима кренули на америчке комадосе, али поготком у прво возило напад је заустављен. Уследио је затим други напад још масовнији када су браниоцима у помоћ прискочиле летеће топовњаче које су збрисале са лица земље и оклопна возила и нападаче који су се приближавали гувернеровој резиденцији

Студенти из кампуса Тру блу извучени су уз помоћ хеликоптера за само 26 минута колико је акција трајала. Наиме ренџери који су спуштени око кампуса сукобили су се са нападачима и елиминисали их.

Иако је америчка акција на Гренади била доста критикована , САД су се поносиле са њом јер је била освежење после деморалисаних акција на Блиском истоку после вести да је разнесен штаб америчких маринаца у Бејруту, када се бомбаш самоубица закуцао камионом.