Другог маја 2023. навршило се тачно 12 година од када је одабрани тим припадника специјалне једнице „Фоке“ ликвидирао натраженију особу света, лидера Ал Каиде Осаму Бин Ладена, који је пре тога више од 10 година одолевао потери која се проширила осим Авганистана и на суседни Пакистан, где се заправо и одбегли терориста број 1 крио.
Од извлачења из окружења на Тора Бори октобра 2001 па све до Аботабата – Пакистан за Бин Ладеном извршено је било неколико десетина потрага, које су све биле безуспешне. Укупни трошкови операција износили су неколико десетина милиона долара.
Прича о ликвидацији Осаме Бин Ладена није била толико једноставна. Било је потребно доста времена, саслушања, агентурног рада да се пронађе одбегли лидер Ал Каиде. Веома важну улогу одиграла је америчка обавештајна агенција ЦИА и њени људи на терену, као и НСА која је пратила комуникације. Управо захваљујући откривању идентитета главног курира са којим је Бин Ладен комуницирао у преношењу порука омогућило је да се доће до њега и изведе спректауларна акција која је америчком председнику путем камера монтираних на шлемовима специјалаца омогућила да ИН ВИВО виде тренутак када је терориста број 1 ликвидиран, стрпан у велики црни џак и убачен у хеликоптер.
Од кад је почела америчка војна интервенција у Авганистану октобра 2001. Америчка армија формирала је била неколико специјалних тимова са главним задатком да пронађу и убију Бин Ладена. Међутим, сваки пут те операције биле су осуђене на неуспех. Пре свега велику улогу и свој интерес имала је пакистанска обавештајна служба ИСИ одакле су, а може се само нагађати вероватно намерно цуриле одређене информације према Бин Ладену шта то Американци спремају, па је тиме свака акција била осуђена на неуспех, као и планирање.
И ЦИА, Савет за националну безбедност, па и сам тадашњи председник Барак Обама били су свесни свега тога, па је зато наређено тадашњем директору ЦИА Леону Панети да сам спроведе планове потраге за Бин Ладеном и да изолује колико је то год могуће пакистанску обавештајну службу. ЦИА је у ову операцију пре свега ангажовале оперативце са „зеленом значком“, значи подуговараче који су посредно били везани за обавештајни сектор да изводе директне операције на терену како би се колико толико замаскирала ЦИА оператива, односно да они са тим немају никакве везе.
Ова прича почела је 2007 године саслушањем Суданца Мухамеда ал Катанија који је био ухваћен на Тора Бори 2001 године и од тад се налазио у затвору „Гвантанамо“ на Куби где су пребацивани озлоглашени припадници Ал Каиде на слушање. После серије мучења и саслушања Ал Катани је проговорио и споменуо име Ахмеда ал Кувајтија, који је био означен као главни курир Осаме бин Ладена за везу са осталим припадницима ове терористичке организације. На саслушању Ал Катани је признао да је Ал Кувајти био и десна Бин Ладенова рука. ЦИА је одлучила да прати Ал Кувајтија, који је био лоциран како се често креће под лажним именима између Авганистана и Пакистана. Надали су се да ал Катани говори истину. Нада да су на правом трагу пробудила се средином 2008. када је пресретнут Ал Кувајтијев разговор са породицом где је он на питање са чиме се он сад бави одговорио: „ са оним са чиме сам се увек бавио“, што је био знак ЦИА –и да су на правом треагу и да је он и даље уз Бин Ладена и да Катани говори истину. Почело је праћење белог „тојота“ пик апа како се креће на релацији Авганистан-Пешевар-Исламабад – Лахор. На путу према Лахору „Тојота“ је отишла према северу и граду Аботабаду“. Иначе радило се у граду који је искључиво био везан за војску, јер се у њему налазила средња војна школа и војна академија, велики аеродром јер се налазио у близини зоне границе са Индијом и спорном територијом Кашмира око које се сукобљавају Индија и Пакистан, због чега ова држава на том простору држи велику концентрацију војних снага од компених до авијацијских јединица.
На самом улазу у град налазила се једна повећа бетоснка зграда окружена великим зидовима. Оперативци ЦИА закључили су да се можда у тој кући крије Бин Ладен. Оно што је требало урадити било је испитати ко се налази у кући опасаним зидовима. Ићи од врата до врата и распитивати се било је немогуће, па се тражила најбоља опција. Решење је нађено у лекару доктору Шакилу Африди, који је већ радио за ЦИА. Он се сусрео са женом под кодним именом Су која га је упутила да под маском вакцинације деце против хепатитиса Б треба да се усредочи на градић Аботабат. План је био да вакцинација деце. За овај процес добио је 55.000 долара од ЦИА за набавку вакцина. Иако је одраније имао сумњиву прошлост то му је од 2001 било опроштено и он се уздигао у лекара који брине за јавно здравље становништва. Лекар је успео да изведе пре тога неколико успешних здравствених кампања због чега нико није ни побудио никакву сумњу у целу причу. ЦИА је сматрала да кампања вакцинације је добра ствар јер преко игла се могао прикупити ДНК од интереса, тако је требало да буде и са кућом за коју се сумњало да је у њој Бин Ладен. Кућа је стављена под детаљну присмотру из сателита и праћењем свих телефонских мобилних комуникација, али оно у шта су се највише поуздали било је да ће доктор Африди успети да прикупи одређене информације.
Месец дана од кад је почела вакцинација доктор Африди добио је упутство да се фокусира на крај у коме је живео средњи слој и на зграду која се налазила неколико стотина метара даље од пакистанске војне академије. Већ је била 2011 и ЦИА-у је почело да занима искључиво насеље Билал Таун и објекат са великим зидом. Сумњу ЦИА побудило је то што је цело насеље здушно прихватило вакцину против Хепатитиса Б, осим станара велике бетонске куће опасане зидом, који су вакцину отклонили. Оно што се могло сазнати праћењем било је да су из саме куће људи ретко излазили, да се ђубре и отпаци спаљивали у задњем делу дворишта и да браћа за које нико није знао како се зову жие у тој кући потпуно изоловано. Некако је ЦИА успела да набави бројеве тефоне браће, који су стављени под присмотру. Доктор Африди и његова екипа нису могли да уђу у обејат, а знали су да би наваљивање значило да станари куће се уплаше и побегну.
Оперативци ЦИА закључили су једно да се у кући налази сигурно један од високорангираних терориста, само нису знали ко је био он, јер понашање укућана је указивало на то. Оно што су успели да сазнају било је да је двоспратна бетонска кућа саграђена била 2005, да споља изгледа скоро запуштено, што је указивало да се неко више бринуо о ономе што се дешава унутра, него окружењем, јер је зграда одударала у односу на остале куће. Спљни зидови су били висине 3,5 метара, на улазу постојале су две камере, а у самом објекту није било телефона ни интернета…
Сви ови подаци били су прикупљени и уследило је већање на укупно пет састанака, који су почели 14. марта 2011. Године, које је одржао тадашњи председник Барак Обама са својим војним тимом и представницима обавештајне заједнице. Све прикупљене информације су изложене, као и сумња да се можда у кући крије Бин Ладен и да би требало упасти са специјалцима. Зелено светло за почетак операције издато је 29. априла. Операција је добила кодно име „Џеронимо“, по индијанском поглавици племена Апачи који је крајем 19 века водилио неколико година сурову борбу са америчком војском пре него што је поражен и протеран на Флориду да га комарци и маларија убију.
Док је трајало прикупљање информација америчка специјална једнициа „Фоке“ одабрала је 28 припадника који су почели тајне припреме упада у зграду, чија верна копија је израеђна на једном полигону у Северној Каролини и обухватила је најситније детаље. Оперативци су били подељени у четири тима који су требали из Џалалабада- Авганистан са два хеликоптера да се пребаце у Аботабад и упадну у кућу.
Иначе специјалци који су посалти на овај задатак припадали су противтерористичкој јединици НАВДЕВГРОУП Тим -6. Када је вежба упада изведена до највеће префекције био је 29. април када су ови припадници већ били у Авганистану. Тог дана дато је зелено светло за почетка операције, а полетање хеликоптера требало је бити 1. на 2. мај када је операција требала да буде изведена.
Док се у оперативној соби у Белој кући скупљала пробрана екпа међу којима су били председник Барак Обама, шеф здруженог генералштаба адмирал Мајк Мален, директор ЦИА Леон Панета , државна секретарка Хилари Клинтон, као и већи број владних функционера и генерала два војна хеликоптера МХ-60 који су били модфиковани да им се смањи радарска учљивости бука прерадом већ су полетели ка Аботабату.
Лет два хеликоптера МХ-60 Блек хок са 28 специјалаца опремљених са 30 килограма опреме на себи сваки трајао је неких 90 минута, описао је Марк Овен , један од учесника ове операције у својој књизи „Нимало лак дан“.
Било је један час ујутро по локалном времену 2. маја 2011. Када су се два хеликоптера приближила бетонској кући која је била мета за упад. Специјалци су се спремали да започну спуштање низ конопац из хеликоптера, када се један од летелица због јаких ваздушних струја заљуљала и нагнула под углом од 90 степени. Хеликоптер је пропадао и све ближе био земљи. Хеликоптер се носом забио у земљу и то право у Бин Ладеново двориште. Када су утврдили да су сви читави наређено је искакање из хеликоптера. Овен када се удаљио угледао је да је реп хеликоптера ударио у зид око куће.. Док су специјалци отварали капију или заузимали положај око куће кроз пушкарнице на кући зачули су се рафали, пошто је хеликоптер, галама и експлозија пробудила укућане.. Специјалци су кад је пуцњава накратко утихнула позвала Ал Кувајтија да се преда, али врата је како Овен пише отворила жена. Код специјалаца превладала је сумња да је можда у питању жена бомбаш самоубица. Она је рекла да је Ал Кувајтијева жена и у наручју је носила бебу. У стопу ју је пратило још троје мале деце који су плакали. Она је повикала да је Кувајти убијен. Када је склоњена и она и деца специјалци су упали у зграду нашли су се у ходнику, где је затечен у локви крив како лежи управо Ал Кувајти, Бин Ладенова десна рука.. Специјалци су се размилели по кући. Као што су и предпоставили кућа је била организована као дуплекс, било је пуно соба и ходника. Из једне особе отворена је ватра, на коју су специјалци са наочарима за ноћни види сасули рафал у мушкарца који се крио иза намештаја. Испоставило се касније да је то био Ал Кувајтијев други брат. Тад је из једне од помоћних соба излетела његова жена и скочила како би га заштитила, али су специјалци и њу изрешетали, као и рањеног Ал Кувајтијевог брата. Оба су била мртва. У једној од соба затекли су млађу жену са неколико деце која су била склупчана и плакала су. Близу жене био је наслоњен на зид калашњиков, који је један специјалац узео, испразнио оквир и наставио даље. Када су претражене све собе у призмељи специјалци су налетели на закључана врата која су водила на спрат. Припремљен је био Ц4 пластични експлозив да врата буду дигнута у ваздух. Врата су се разлетела у парампарчад. Иако би специјалци јурнули и викали овај пут су били веома опрезни и у највећој тишини наставили су претрагу. Сви су имали уређаје за ноћно осматрање.
Из једне од соба провирио је младић са калашњиковим и један од специјалаца погодио га је хицем директно у главу. Био је то како се касније испоставило Калид један од Бин Ладенових синова.. Претражена су два спрата цела, а пут их је водио како се касније испоставило ка трећем спрату.. Нико више није знао кога има све у згради још. На горење спрату према Овену нашла су се 24 специјалца.. Прилазили су последној соби кад су зачули пуцње, отворили су ватру и упали су собу где су затекли две жене како плачу над мушкарцем, који је лежао. Обе су како Овен описује хистерично плакале и нарицале. Један од специјалаца ухватио их је за руке и склонио у ћошак велике собе. Специјалци су пришли мушкарцу који је лежао и на себи имао белу мајицу и зелене војне панталоне и тунику. Један од специјалаца погодио га је директно у главу. Како Овен описује крв и мозак су цурили из разнете главе на под.
Специјалци су из предострожности испалили још два хица у груди.. Поред велике собе у којој је убијен мушкарац налаизила се канцеларија пуна папира и тоалет. Тело мушкарца је било унакажено, а рупа од метка однела је по Овену пола чела.
„Мислим да је ово наш момак“ рекао је један од командоса под именом Тим. Овен је описао да су желели да одмах саопште Вашингтону, који је сво време на видео линку пратио акцију командоса, сваки детаљ. У глави се сетио приручника за преpознавање и пролетео је кроз њега у мислима, да би затим рекао да се упали светло и да се тело фотографише. У кућу су упали техничари који су почели све да купе.. Тад су се сетили да је један од хеликоптера униште и да је потребно што пре поставити експлозив и уништити летелицу. Посада је већ била уништила комплетну комуникациону опрему која је кориштена. Тело је запаковано у црни џак и однето до хеликоптера. Пре тога Овен је само кратко рекао „ За Бога и домовину предајем Дежронима“ што је значило да је Бин Ладен ликвидиран.
Према тадашњој причи у ситуационој соби завладао је тајац, па чак и сам Обама није могао да поверује да је за време његовог мандата ликвидиран терориста број 1 Осама Бин Ладен. Малобројна сведочења из ситуационе собе испричали су да се Обама заледио кад је видео ликвидацију Бин Ладена, а садашњи председник, тад потпреседник Џозеф Бајден је држао у рукама бројаницу и молио.
Док су оперативци скупљали све документе, електронску опрему УСБ, ЦД –ове, један од специјалаца саслушао је Осамину жену Амал које је кроз плач рекла да је то шеик. Осамино тело је у црном џаку убачено у хеликоптер, а приспео је и резервни ЦХ -47 Чинук у који су се преостали специјалци са црним џаковима пуним папира и других ствари од Бин Ладена укрцали и полетели. Оба хеликоптера полетела су ка Авганистану. Специјалци су у хеликоптеру још једном отворили џак, и почели да претресају тело. Тело је по слетању у америчкој бази у Џалалабаду пребачено у камион и стоварено у хангару пред аналитичарку ЦИА која је идентификовала тело .
Специјалци су затим цео тим заједно са телом овековечио је фотографију. Чим су се сликали уследило је укрцавање у транспортне авионе Ц-130, који их је пребацио до базе Баграм. Тамо је комплетан „Тим 6“ морао поново са експертима ЦИА и ФБИ да прође сваки детаљ операције од полетања до повратка у базу укључујући и ликвидацију Бин Ладена.
Стручњаци ЦИА спровели су прелиминарну ДНК анализу која је потврдила да се ради о Осами Бин Ладену. Из Авганистана Бин Ладен је у црном џаку пребачен на носач авиона УСС Карл Вилсон који је пловио Арабијским морем, одакле је тело спуштено у море иако исламски обичаји забрањују сахрану у мору. Разлог зашто је Бин Ладеново тело спуштено у море лежи у страху да би место његове сахране постало место ходчашћа радикалних исламиста. А такође ретко која земља би се одлучила да на њеној територији буде сахрањен Бин Ладен.
Мисија ликвидације Бин Ладена је држана у највећој тајности све до јутарњих часова када је Обама изашао пред медије који је убиство лидера Ал Каиде сматрао за највеће достигнуће америчке нације и напод да се порази Ал Каида.
Пакистан је после ове акције био веома увређен на САД, да у граду пуном војске специјалци изведу ликвидацију најтраженије терористе. Пакистанци су такође пренели и сведочење Бин Ладенове ћерке Сафије која је испричала да су Американци њенго оца живог заробили били, а онда га ликвидирали испред осталих чланова породице. Она је такође рекла да је заједно са мајком пред Американцима идентификовала тело Бин Ладена, као и да је Амал у очају насрнула на специјалце када јој је један Американац пуцао у глежањ.
Кристијан Аманпур погодила где се крије Бин Ладен
Прича о месту где се Бин Ладен скривао била је омиљена тема свих америчких медија, а посебно ЦНН. Чувена водитељка ове медијске куће Кристијан Аманпур је у једној емисији далеке 2008 рекла да је разговарала са једном јако упућеном особом која јој је рекла да се Бин Ладен не скрива у некој пећини, већ у једној удобној вили у Пакистану, и да нико не би чак ни помислио на то место као локацију за скривање најтраженијег терористе света.
Планирали напад бомбардером Б-2 на Бин Ладенову кућу
Док се разрађивао план напада на локацију за коју се веровало да се крије Бин Ладен размишаљало се да напад буде изведе из ваздуха и то стратешким бомбардером Б-2. Тадашњи секретар за одбрану Роберт Гејтс био је велики заговорник овог начина напада на Бин Ладена, али планери Пентагона сматрали су да би то био опасан преседан јер би Пакистанци то могли протумачити као напад на суверену земљу, а ваздушна операција би носила ризик и од колатералне штете, а и индентификација после експлозије авио бомбе би била тежа, а САД је био веома битан доказ да је Осама Бин Ладен био заиста мртав.