„Морал је на висини, тонемо полако до дна“, са овим делом реплике из домаћег филма „Добровољци је добор започети причу која је већ почела да кружи о томе да и Украјина планира градњу одбрамбене линије илит ти „мажино“ или још боље „Суровикинове“, која је зауставила скоро петомесечне напоре Кијева да поврати Донбас и Луганск и избије на Крим.
Почело је крајем јуна месеца 2023. године када су немачки тенкови Леопард 2 и борбена возила пешадије Бредли М2 ОДС кренули у јуриш на Запорошком правцу. Таласи напада су се смењивали, али и слике уништене технике. Користило се све од дронова до касетних бомби и термобаричного оружја.
Једна и друга страна су имале губитке, али оно што су Руси направили одбрамбену линију дубине до 30 км од прве линије фронта.
Чувена Суровикинова линија представљала је комплекс мина, бетонских препрека, испреплетених пешадијских и противоклопних рововоа дужине 1.800 км дуж целе линије фронта од тромеђе Русије, Белорусије и Украјине до Херсона.
Покушају Украјинаца су били константни, али највећи продор који је остварен био је 500 м унутар дубине до тенковских препрека. Скоро сви западни тенкови изузев америчког су доживели дебакл.
Још страшнији су губици за последњих неколико месеци који се мере десетинама хиљада, па је све личило на Први светски рат и битке на Соми и Марни.
Међутим, изгледа да се Украјина уморила од силних покушаја пробоја одбрамнене линије, јер после првих 14 дана конкретни помаци нису били учињени.
Крајем јула месеца 2023. бивши начелник Здруженог генералштаба генерал Марк Мили рекао је да то нису баш повезане линије ровова, као што је то било за време Првог светског рата, ни налик и додао да садашња руска линија има доста минских поља замајевих зуба, бодљикаве жице, ровова.
Мили је нагласио и да руска линија има веома широку зону по дубини, а затим најмање два, можда чак и три главна одбрамбена појаса.
“ Разне ратне игре које су урађене пре времена предвиђале су одређене нивое напредовања. И то је успорило. Зашто? Зато што је то разлика између рата на папиру и стварног рата. Ово су стварни људи у правим машинама које тамо стварно чисте права минска поља и стварно умиру. Дакле, када се то деси, јединице имају тенденцију да успоравају и то је с правом, да би преживеле, да би се провукле кроз ова минска поља. Дакле, они раде свој пут кроз то. По мом мишљењу, то је далеко од неуспеха. Мислим да је прерано за такав позив. И остаћу при ономе што смо раније рекли, ово ће бити дуго, биће тешко, биће крваво. И на крају дана, видећемо где ће завршити Украјинци, у односу на Русе“, рекао је Мили.
И кад се постави питање генерала Милија где ће завршити Украјинци, одговор је дао лично актуелни председник Украјине Владимир или Володимир (како ко га зове) Зеленски који је саопштио да ће се украјинска војска градити своју сопствену линију одбране.Прелазак из офанзиве у дефанзиву
Док су Руси издржали шестомесечне покушаје продора, исцрпили украјинску војску, сада су одлучили да је време да се на поједним секторима појача притисак и пређе у контранапад. Неки то зову офанзива, али је више контранапад и искориштавање повољне ситуације на фронту.
Како је саопштио недавно Зеленски који је обилазио јужни фронт Запорожје, он је са војним руководиоцима одржао састанак о утврђивању украјинских позиција на следећим правцима: Адејевском, Маринско, Купјанско*-Лиманском правцу, Запорожју и Херсону.
„У свим важнијим областима где треба да појачамо и убрзамо изградњу објеката. Наравно, то су пре свега Авдијевка, Мариинка и друге области у Доњецкој области које ће добити максималну пажњу. Харковска област – правац Купјанск, као и одбрамбена линија Купјанск – Лиман. Цела Харковска, Сумска, Черниговска, Кијевска, Ровењска и Волинска област, као и јужна – Херсонска област“, рекао је украјински председник и додао:
Како се наводи ова линија требала би да буде јединствена целина са већ постављеном утврђеном линијом на границама са Русијом и Белорусијом. Од свера према југу.
На састанку било речи о ангажовању о приватних грађевинских компанија у изградњи утврђења. Како је наведено „правилно уређење одбрамбених линија требало би да постане приоритетно питање, посебно на појединим областима фронта.“
„Такође смо разговарали о потребама које ћемо решити са нашим партнерима да ојачамо наше одбрамбене линије. Посебна пажња посвећена је изградњи склоништа у школама, посебно овде у Запорожју и региону, како би деца могла да уче макар у мешовитом формату – и ван мреже“, нагласио је Зеленски.