Михаил Кошин (1898-1940) био је стари и порверени партијски кадар. Као дипломац лењинградске политехнике (1934) више пута сусретао се са С.М. Кировим вођом лењинградског одсека КП СССР-а.
Прво запослење добио је у фабрици Киров и то као обичан пројектант пољопривредних машина, а кaсније кад је ова фабрика кренула у производњу тенкова, специјализовао се и за ове борбене машине.
Иначе ваља споменути да је Лењинград тад био средиште тенковске индустрије СССР-а, али је Други светски рат ту причу изменио и преселио je дубоку у унутрашњост, односно у Сибир, да будемо прецизнији на Урал.
Кошкин изненада 1937. godine добија премештај из Лењинграда у Харков (данашања Украјина) где се формирала нова фабрика тенкова.
Кошкин у фабрици под називом „Коминтерна“ постаје главни пројектант.
У међувремену умире С. Орџоникидзе једног од кључних партијских фигура, који је био и нека врста Кошкиновог анђела чувара и он губи подршку партијских функционера.
Међутим, несигурности је био брзо крај, јер је на надрђене оставио утисак одличног конструктора, а не неког шарлатана. Остао је упамћен као особа која је доносила нове идеје и пре свега знао је шта жели….
Иако је Харков у то време био споредна фабрика тенкова јер су се кључне ствари дешавале у Лењинграду, Кошкин је чврсто одлучио да је време за промену.
Први задатак било је усавршавање модела „бистрохоног танка“ БТ-5, који је настао када су Совјети на опште изненађење тадашњег васколиког света купила два Кристијева модела на које су уградили своје куполе са провереним топом клаибра 45 мм.
Харков убрзо постаје и центар развоја тенкова са дизелским моторем, за разлику од тад коришћених бензинских мотора. Тад је почео и развој новог дизел мотора БД-2. А, онда уследио је шок кад је у фабрику упала НКВД и покупила све пројектанте који су радили на овом мотору.
Кошкин је морао сам са пар још колега да настави рад на овом мотору.
Иначе Кошкин није био задовољан са новинама које је увео на тенку БТ-5 нови систем управљања, и дебљина предњег оклопа. Сматрао је да то није то и да су БТ-5 као и његов наследник БТ-7 са јачим оклопом неспремни за надолазећи рат и далеко инфериорни од немачких тенкова. Тенк БТ-7 је био непоуздан и поред комбинације гусеница и точкова што се упркос идиличној срећи показала као непоиздана комбинација за тенкове. Овај тенк постао је познат по томе по погону на задњој оси носећег точка, што му је омогућило вожњу без гусеница и велику брзину до 70 километара на час.
Кошкин је сматрао да је време да се развије нови тенк.
Тако је настао експериментални тенк БТ-ИС калибра топа 45 мм, предњи оклоп постављен под углом од 60 степени на једноставном Кристијевом подвозју.
Па онда уследио је нови експеримент тенк А-20, па А-32, који је почео показивати неке сличности са оним што је данас познато као тенк Т-34, али пред главном одбрамбеном комисијом тенк је приказан као наставак серије БТ, јер се Кошкин плашио да му неко не украде идеју.
Августа 1938. Кошкин је партијској врхушки показао и нову куполу за тенк БТ-7. Иако су његове идеје биле револуционарне у Црвеној арамији постојао је јак коњички лоби који је тврдио да је коњица и даље краљица маневра и ефикаснија него тенкови..О спору је сазнао лично и сам Јосиф Висарионович Џугашвили илити Стаљин. Који је са Кошкином лично разговарао и схватио његову озбиљност и знање.
Наредио му је да настави развој даље и да се не обазире на „старе сенилне будале“. Са тиме је показао да је као и Хилтер и сам Стаљин био обожавалац тенкова.
Кошкин је наставио даље свој рад. У међувремену направио је и нови дизел мотор В-12. Убрзо су Харковски тенкови по својој поузданости и квалитету претекли Лењинградски погон.
Новембра 1939 Совјетски Савез је напао Финску, где су Финци, који су били на вези са Немцима очитали лекцију Црвемој Армији.
Гро тенкова који су учествовали у овом до тад ограниченом раду било је из породице БТ и Т-26, које су Финиц са лакоћом претварали у металне буктиње.
Тад је фабрика Киров послал и свој тенк КВ који се показао боље који је од пет фаза ( концептно-пројектна фаза, прототипска, фабричко тестирање, употребно тестирање и серијска производња) прошао само две фазе.
Кошкин није мировао и дана 19. децембра 1939. нови совјетски тенк Т-34 био је спреман за производњу.
Међутим, партија је опет умешала прсте пре свега Ворошилов који је наредио да Т-34 мора проћи серију тестова и да нема ништа од серијске производње.
У превод нама тенк Т-34 не треба.
Кошкин је ипак тврдоглаво устрајавао и успео да произведе 11 тенкова у прототипској фази који су завршени до априла 1940. Кошкин је успео преко својих веза да обезбеди Стаљиново наређење да Обронка мора да припреми тестирање до краја марта 1940.
Тестирање пример херојске демонстрације
Долазак Кошкина са тенковима је остало забележено као највећи пример херојске демонстрације вере човека у свој тенк.
Наиме, Кошкин је са пет тенкова Т-34 у хладној руској зими из Харкова кренуо на пут право у Москву, где је стигао после 12 дана и зауставио се на Тргу цара Кокоља, где га је сачекао комплетан војни врх и сам Стаљин. Од пет тенкова у Москву су стигла два. Стаљин је био импресиониран тенковима и овим подвигом и пред свим генералима честитао Кошкину.
Свима присутнима је било јасно шта то значи, да је Совјетски Савез коначно доби свој први главни борбени тенк. Сви остали тенкови фамилије БТ и КВ-1 могли су на сметлиште.
Додуше почео је рат, годину дана касније па су и они учествовали у првој фази рата. Кошкинов Т-34 из Москве отеран је у Карелију да се повореи у пракси против финских противтенковских јарака, које је прешао глатко и добио највеће оцене. То је била уједно и последња велика победа Михаила Кошкина.
Међутим, Кошкин се није могао радовати плодовима свог успеха.
Убрзо због напрне вожње тенком без грејања по цичој зими добио је упалу плућа од које није могао да се опорави.
Умро је 26. септембра 1940. године.
Није дочекао да види звзедани тренутак свог тенка, који је уз небројене модификације и данас присутаним у неким ратним сукобима иако је одавно инфериоран.