Ратна морнарица САД је до уласка новог носача авиона CVN-78 USS Gerald R. Ford располагала са 11 носача авиона класе Нимиц. Пошто су САД желеле да и у будућности очувају статус поморске силе и владара светских мора било је потребно изградити нови носач авиона који је именован по бившем америчком председнику Џералду Форду.
Програм CVN 21
Програм CVN 21 био је пројекат америчке ратне морнарице са којим је требало отпочети пројектовање, развој и градњу носача авиона на нуклеарни погон. Потреба је била заменити постојећу класу носача авиона Нимиц која је достигла свој врхунац и свако експериментисањем са новим технологијама је било немогуће. Године 2002 пројекат CVN (Х) је тадашњи министар одбране САД Донакд Рамсфелд реведирао и саопштио јаунара 2007. да ће америчка ратна морнарица добити нови носач авиона који ће носити име 38. америчког председника Џералда Форда.
Градња новог носача авиона USS Gerald R. Ford почела је 2005. године. Предрачун који је био урађен указивао је да ће за градњу бити потребно 10,5 милијарди долара, а затим је следило повећање на 12,8 и затим још 14, 2 милијарде 2014. године. Иначе први комад челика за овај брод исечена је августа 2005. Званично градња је почела 2008, а новембра 2006 компанија Нортхоп Грамен добила је уговор за планирање и развој нове класе носаче авиона.
Носач авиона има пуни депласман од 100.000 тона и може се упоредити са носачем авиона USS George H.W Bush CVN 77 који је 2011. предат моранрици у оперативну употребу. Носач авиона USS Gerald R. Ford има 500 до 900 чланова посаде мање него носачи авиона класе Нимиц. Оно што карактерише нови амерички носач авиона су висок ниво аутоматизације главних система, затим повећана могућност обављања летова, која је требала да се са 140 повећа на 160. Животни век овог носача авиона је повећан на 100 година у односу на 50 колико је било на класи Нимиц.
У односу на класичне носаче авиона USS Gerald R. Ford градња је била модоуларна, компјутерски пројектована.
Надоградња је мања него код класе Нимиц. Командни мост на USS Gerald R. Ford је померена према крми, како би се повећале летачке операције на палуби.
На надоградњи командног моста носача- авиона монтиране су радарске антене у облику плоче за контролу ваздушног простора и површинско деловање подучје S и антене вишенаменског радара -радно подручје Х. AN/SPY-3 активни електронски скенирајући радар конструисан је за операције на отвореном мору и приобаљу. Користи функционалност X радног подручја која је оптималан за смањење ефеката ширења на малим висинама, уску ширину снопа за најбољу прецизност праћења, широки фреквентни обим за ефективну дискриминацију циља и осветљење циља за ракете Стандард СМ-2 и ракете Sea Sparrow (ЕССМ).
Носач авиона CVN-78 USS Gerald R. Ford може да се укрца и команда борбене групе која броји око 70 припадника. Командни мост који је на класи Нимиц био смештен у делу надградње острва на носачу авиона, код CVN-78 USS Gerald R. Ford је померен под палубу. Унутрашњи простори и полетно-слетна стаза 333х78 м доживеле су одређене промене. Просторије у потпалубљу имају све потребне прикључке који би требали да економски искористе простор. CVN-78 USS Gerald R. Ford за разлику од класе Нимиц има један лифт мање у односу на Нимиц и уместо три, само два хангара.
Оружје за самоодбрану носача авионаНосачи авиона CVN-78 USS Gerald R. Ford су опремљени са напредним ракетним системом ESSM -Evolved Sea Sparow Missile који је намњењн за одбрану од брзих и ефикасних противбродских ракета и других нисколетећих циљева у ваздушном простору. За блиску одбрану се користи Raytheonov (General Dynamicsov) ракетни систем RIM-116 RAM. У питању је америчко-немачки развој блок Б која је опремљена ИЦ обележивачем. 21 ракета RIM-116 (дужина 2,82м, распон крила 0,438 м, пречник 0,127 м, маса 73 кг и домет 9 км, маса експлозивно фрагментацијске бојеве главе WDU-17/Б 9,1 кг, ракетни мотор мк 112 на тврдо гориво) намештен је на вишецевни лансер Мк 49.
Електромагентни катапулт
Оперативно повећање броја летова просечно 160, а највећи број 220. је је проузроковао нови облик полетно-слетне стазе и стварање више паркинг простора за авионе.
Високи број полетања обезебеђен је развојем и монтирањем електро-магнетна катапулта за авионе EMALS -Elektromagnetic Aircraft Launch System) који употребљавају линеарне електромагнетне моторе за повећање могућности полетања. EMALS је иначе заменио класичне парне катапулте Ц-13. Примена технике употребе електомагнетног катапулта утицала је на скраћење дужине авио полетања. Овај систем пружа прецизнију контролу и смањује оптерећење авиона током лансирања. Носачи класе Форд такођер имају напредни систем зупчаника за заустављање, који користи водене турбине које апсорбирају енергију за заустављање и враћање авиона током слијетања. Замјењује стари хидраулични механизам за заустављање и дизајниран је за смјештај ширег спектра авиона.
Електрична енергија на носачу авиона осим за покретање катапулта користиће се и за грејање простора и у кухињи за припрему оборка. Сва енергија на броду добијена је од два нова нукеларна реактора А1Б који се користе за производњу електричне енергије, претворио је нови носач авиона у пловећу нукеларну електрану.
USS Gerald R. Ford CVN-78 ушао је у оперативну употребу 22. јула 2017. године.Матична лука овог мега пловила је база и седиште Аталнске флоте Норфолк на источној обали САД.
Тактичко технички подаци USS Gerald R. Ford CVN-78
Депласман: 100.000 тона пунуи
Димензије: Дужина 333 м, ширина 41 м, висина 76 м,
Погон: Два нуклеарна реактора Bechtel A1B PWR, који остварују погон на 4 пропелера
Максимална брзина 30 чворова око 56 км на час
Посада: 4539 укључујући морнаре, летачко особље и оружаре као и елемeнти борбене групе.