На овогодишњем Сајму наоружања и војне опреме „Партнер 2023“ који се одржао у Београду од 25. – 28. септембра налазио се један необичан гост. На бетонском делу испод централне Хале 1 Беорадског сајма заједно сам модернизованом „Гвоздиком“, командним возилом артиљерије КВ и ПВО системом „Стрела 10М“ налазио се и БТР-80 са топом калибра 30 мм.
Обојен у зелено, без ознака и серијских бројева, стајао је оклопни транцпортер БТР-80. Многи су поверовали да су овај оклопни транспортер Руси некако пребацили у Београд. Наравно, испоставило се да је у питању оклопно возило мађарске армије.
Наиме, у хали 4 свој шнад је имала и мађарска фирма која је мало модификовала БТР -80, односно погонски део (мотор). Касније се раширила прича да ће Мађарска дати све своје БТР-80 Србији. О томе се шушкало и на сајму, али конкретне потврде или знака да би се то могло догодити није било.
Док се прича крчка и шушка, ТВ Фронт представиће овај надасве занимљив оклопни транспорт, који се додуше модификован користи у рату у Украјини.
Прича о БТР-80 (бороња транспортер- борбени транспортер) почео је 1952. када је стигло наређење да се развоје оклопни транспортер на точковима. Прошла се цела еволуција у развију оклопних возила БТР 50, 60, 70 да би се стигло до верзија 80, 90 и 82 коју користи Руска војска тренутно. Призведено је укупно више од 65.000 ових транспортера од којих је још неколико хиљада и даље веома активно.
Да би скратили једну веома дугачку причу, кренућемо одмах на причу о БТР-80 фамилији возила.
Упркос успеху и десетинама хиљада израђених осмоточкаша БТР-70 који се правио и у Украјини показало се да конструкторима фабрике ГАЗ полако понестаје идеја и да Украјинци из овог оклопног возила више нису у стању ништа из њега. Чак ни улазак или излазак из самог возила је био тежак и мучан по посаду како у рату тако и на вежбама.
Војни врх Совјетске војске зато је одлучио да наставак саге зване БТР предају фабрици Арзамас која је спадала под концерн ГАЗ.
Арзамас је на основу БТР-70 направила нову конфигурацију познату данас као БТР-80, која је позната и под ознаком ГАЗ -59032. Прва возила у састав совјетске војске ушла су 1986. године. Први конструктор БТР-а Дедков је отишао у пензију, а заменио га је Александер Масијагин. Масијагин прво што је урадио на БТР-80 било је поједностављење моторно-трансмисионог одељења. Циљ поједностављења моторно-трансмисионог одељења био је добијање веће мобилности по беспућима. Возило је тежине 13,6 тона, дужине 7,7 м, а ширине 2,9 м. Висине је 2,41 метар. Каросерија је израђена из варених челичних плоча. Брзина по путу је 90 км/х, брзина када се креће водом 10 км/х, максимани радијус кретања 600 км. Возило може да савлада бочне нагибе од 40 и 60 степени, пређе вертикалну препреку висине 0,5 м и јарак широк 2 м.
На делом промењеној каросерији остала су два поклопца на крову и отвори за стрелце и то три на левом и четири на десном боку, две за лаки пушкомитраљез, а своју стрељачку линију има и командир.
Нови концепт возила предвидео је три члана посаде и седам припадника искцрне пешадије (пешадијско одељење), који су добили мало шира дводелна врата која се отварају уз помоћ сајле. односно и то горња десно за заштиту војника и доња доле, по систему рампе да војници не скачу случајно под точкове. Врата се иначе налазе између 2 и 3 осе возила.
На повећање димензије возила утицао је рат у Авганистану где су већ били кориштени БТР-60 и 70, због чега је на 80 промењењн стрељачке линије повећана елевација.
У великом пожару који је избио у фабрици ГАЗ који је избио 1993 нестало је све оно што је било у вези мотора за овај оклопни транспортер. Оклопни транспортери који су били произвођени касније добили су алтернативни моторо КАМАЗ 7403 260 КМ.Оклоп спреда штити до калибара 12,7 мм, а на боковима и на задњој страни од метка калибра 7,62 мм. Главно наоружање на првим серијама био је тешки митраљез КПВ калибра 14,5 мм, а опционо касније је уведен топ 2А42 калибра 30 мм са БМП-2 и спрегнутим митрањезом ПКТ. Возило са са тешким митраљезом КПВ калибра 14,5 мм има капацитет 500 метака, калибра 14,5 мм и 2.000 комада калибра 7,62 мм. на возилу су уграђени и бацачи димних кутија ТУЧА 902 и то у конфигурацики 2х3.
Дневни осматрачки систем ТНП-3 је побољшан, елевацију топа или митраљеза су дуплирали -4 до +60 степени. За стварање димне завесе транпосртер је добио шест бацача димних кутија калибра 81 мм, а на куполу је могуће уградити и лансер са противоклопном ракетом конкурс.
Возило има централни регулацијски систем за контролу притиска, који је за Русе посбно важан због употребе возила по снегу и блату. Возило поседује нов АБХО систем заштите и систем за гашење ватре. Вучни витл је стандардни на свим возилима.
Возило БТР израђено је уразличитим верзијама. Најважнија је БТР-80С, остале су БТР-80К (командно возило) БРЕМ-К ГАЗ-59033 (вучно возило), БММ 1,2,3 (санитетско возило), РкхМ-4-01 (АБХО извиђач), 1Б118 ( возило за контролу артиљеријске ватре), 2С3 „нона“СВК самоходни минобацач калибра 120мм.
У Мађарској армији налазе се следећа возила у оперативној употреби: BTR-80, BTR-80A, BTR-80 SKJ, BTR-80 VSF, BTR-80 MVJ, BTR-80 MPAEJ, BTR-80 MPFJ.
Количински у бројном стању то изгледа овако у верзији БТР-80 укупно има 413 оперативних и 100 у резерви конзервираних оклопних возила и 178 у верзији БТР 80А. Укупно оперативних Мађарска има 591 возило БТР-80 и са сто у резерви то је укупно 691 оклопно возило.
Мађари су сматрали да су борбена возила на точковима БТР-80 и БТР-80А одговарајућег стандарда, али да не задовољавају дугорочне потребе мађарске одбране. Између 2006. и 2010. значајан део флоте је модернизован и обновљен
како би подржали различите задатке.
Већина возила се налази у саставу мађарских пешадијских једница. Један вод чине 4. БТР-80 са командом укупно броји 29 људи.
ФОТОГАЛЕРИЈА:
