Бубњеви рата одјекују на северу Јужне Америке. После више од две године две суседне државе Венецуела и Гвајана налазе се на ивици рата, а Бразил је своју војску због наводних чарки на граници две државе подигао своју војску у стање приправности.
Као и у случају рата Перуа и Еквадора далеке 1995. године претпоставља се да осим копенен војске значајну улогу имаће и борбена авијација. У овом случају Венецуела има једно од најјачих ратних ваздухопловстава на овом континетну и на овим странама приказаћемо упоредни приказ два ваздухопловства.
Венецуела има једно од најмоћнијих ваздухопловстава на јужноамеричком континенту. Неки тврде да по броју летелица су свакако јаки, али на папиру, док у реалности ситуацију је сасвим другачија.
Такође има они који тврде да то баш и није тако и да Су-30 МКВ су свакако опасни ловци за оно што поседују земље у окружњу. Када се погледа РВ Гвајне оно је у односу на Венецуелу сасвим инфериорно.
СУ-30мкв
Крајем 2005. и почетком 2006. године Венецуела је са Русијом потписала уговор о куповини више од 50 хеликоптера, 24 ловца СУ-30МкВ, 12 система ПВО Тор-М1 и друге опреме за војску. Вредност уговора је износила четири милијарде долара.
У септембру 2008. године Русија је Венецуели одобрила кредит у вредности од милијарду долара за набавку руског наоружања.
Венецуела је у септембру 2008. године од Кине купила 24 авиона за обуку К-8 каракорум у вредности од 84 милиона долара.
Због одбијања САД да испоруче резервне делове за ловце Ф-16, Венецуела је 2005. године затражила од Русије да јој одобри испоруку нових ловаца СУ-30. Испорука је комплетирана септембра 2008. године, када су ваздухопловне снаге Венецуеле примиле последње авиона СУ-30МкВ, од поручених 24 авиона.
Са овим новим авионом опремљене су две ескадриле 13. ваздухопловне борбене групе. То су 131. ловачка ескадрила „Асови“ и 132. ловачка ескадрила „Пуме“. Авиони СУ-30МкВ су верзије авиона СУ-30Мк-2, која је намењена Венецуели. Уз авионе стигла је импозантна пошиљка наоружања која је обухватала: ракете ваздух-ваздух Р-27ЕТ-1, Р-27ЕР1, Р-27ЕП1,Р-73Е и Р-77, ракете ваздух-земља (море) Х-59МЕ, Х-31А, Х-31П, Х-29ТЕ, Х-29Л и више типова разних вођених и невођених ваздухопловних бомби.
Авиони СУ-30МкВ представљају ударну песницу Ратног ваздухопловства Венецуеле и с правом се може рећи да су представници елите.
Ф-16
Венецуела је била прва земља Латинске Америке која је из САД набавила ловце Ф-16. Донедавно, Венецуела је била једини корисник ових авиона све док Чиле 2005. године није набавио ове ловце. У мају 1982. године, влада Венецуеле је потписала уговор о куповини 18 авиона Ф-16А блок-15 и 6 авиона Ф-16Б блок-15, да би заменила флоту ловачких авиона мираж-3 и јуришника мираж-5 који су били у наоружању ваздухопловних снага. Планом је било предвиђено да се набаве 72 ловца Ф-16. Међутим, због економске кризе и недостатка новца, набављена су само 24 ловца Ф-16.
Од првобитно 24 набављена ловца Ф-16, три су изгубљена у удесима. Прва два су доживела хаварију због квара мотора, док је трећи Ф-16Б, пао током припрема за аеромитинг у бази Ел Либертадор, где иначе и базира 16. ваздухопловна група. У овој несрећи настрадала су оба пилота. Венецуела се обратила влади САД, ради одобрења за набавку три нова ловца Ф-16 како би надохнадила губитке настале у удесима, и затражила је од Американаца да изврше модификацију преосталих ловаца Ф-16. Крајем октобра 1997. године влада САД је одобрила продају три ловца Ф-16 и дозволила је да се побољша авионика и уграде нови мотори F-100-PW-220E на преосталих 21 авион. Међутим, овај уговор до данас није испоштован.Венецуелански Ф-16 су опремљени ракетама ваздух-ваздух АИМ-9Л сајдвиндер. Стандардна опрема у борбеним мисијама пружања подршке трупама на земљи обухвата шест бомби Мк-82, две бомбе Мк-84, четири ракете АИМ-9Л и подтрупни допунски резервоар. Касетне бомбе су такође у инвентару венецуеланских Ф-16. Током 1997. године на шеснаестице су интегрисани израелски подвесници лајтнинг за прецизно означавање циљева и мерење даљине до циља. Овај систем омогућује употребу вођених бомби са различитим системом навођења. Све вођене бомбе су израелског порекла. Поред тога на венецуеланске Ф-16 су интегрисане и израелске ракете ваздух-ваздух четврте генерације питон-4.
Данас ваздухопловна компонента Гвајане има персонал од двеста људи. Примарни задатак ваздухопловства је пре свега транспорт и одржавање везе, док је секундарни задатак борба против нарко мафије и контрола поморског саубраћаја.
Тренутно ваздухопловство Гвајане користи неколико ваздухоплова. У употреби је остао само један hort SC-7 Skyvan 3M који се користи заједно са једним авионом Harbin Y-12 Turbo Panda,, који је из Кине набављен 2002. године.
Од хеликоптера користи се један Bell 412 и два хеликоптера Bell 206B, што је ипак јако мало. Из тих разлога 2004. године хеликоптерска компонента ојачана је са два хеликоптера Rotorway Exec 162F..
Ваздухопловне снаге Кооперативне Републике Гвајане у основи показатељ су званичне политике те државе, која се за одбрану свог суверенитета одлучила за потпуно другачији приступ у односу на Венецуелу, Перу или Еквадор који имају снажна ваздухопловства способна за вођење офанзивног рата. Гвајана се одлучила за развој ваздухопловне компоненте која је пре свега намењена потребама цивилног друштва, тако да то ваздухопловство има јако ограничену војну примену.
Можда се разлог таквог приступа развоју ваздухопловства Гвајане може потражити у њеној економској развијености и слабој насељености, што аутоматски доводи до оваковог облика ваздухопловних снага у којима нема места борбеним ваздухопловима.