Тиха дипломатија председника Ирачког Курдистана Нечирван Барзани могла би да обезбеди североисток Сирије, заштити енергетске интересе Сједињених Држава и спречи преливање нестабилности у региону.
Након брзе дванаестодневне офанзиве крајем 2024. године, којом је заузет Дамаск, председник Ахмед ал-Шара настоји да поново успостави ауторитет централне власти над фрагментисаним политичким простором Сирије. Широм земље, Друзи, Алавити, Курди и друге заједнице изражавају различита очекивања у погледу аутономије, заштите мањина и учешћа у доношењу одлука у оквиру новонастајуће сиријске државе. На североистоку, сиријски Курди – дугогодишњи партнери САД кроз Сиријске демократске снаге у борби против Исламска држава – суочавају се са неизвесношћу у погледу будућности својих политичких и безбедносних аранжмана.Зашто су нафта и гас североистока Сирије важни
Регион под курдском управом, често називан Роџава, обухвата нека од најзначајнијих сиријских нафтних и гасних поља и остаје кључно пољопривредно подручје. Свако трајно политичко решење мора да обезбеди да се овим стратешким ресурсима управља на начин који смањује милитаризацију, подржава локалну стабилност и доприноси ширем националном опоравку. Наставак нестабилности прети да ослаби регионалне енергетске коридоре, подрије развој приватног сектора и наруши енергетску безбедност Сједињених Држава и њихових савезника.
Године санкција, занемаривање инфраструктуре и недавна промена режима значајно су смањили укупну енергетску производњу Сирије. Оштећења производних и транспортних мрежа довела су до несташица горива и ширења неформалних и илегалних тржишта. У таквом контексту, неизвесност је оснажила наоружане актере и претворила енергетску инфраструктуру у средство притиска, што изобличава локална тржишта и повећава ризик од нових нестабилности.
Енергетски коридор који пролази кроз североисток Сирије има шири стратешки значај због близине ирачко–турског нафтовода који функционише из Ирачки Курдистан. Ова повезаност учвршћује утицај САД и њихових савезника у региону где је присутан снажан руски и ирански ангажман. Америчке компаније су активни оператери и у оближњим енергетским пољима, што значи да би продужена нестабилност у Сирији могла негативно да утиче на америчке инвестиције и шире економске интересе. У том контексту, председник Ирачког Курдистана Нечирван Барзани наметнуо се као конструктиван регионални актер чији би дипломатски ангажман могао да ублажи тензије и подстакне прагматичан дијалог.
Улога Нечирвана Барзанија у стабилизацији Сирије
Још пре 2019. године, Барзани одржава блиске радне односе са турским и заливским лидерима, као и са европским и америчким партнерима. Његов континуирани ангажман са Багдадом допринео је стабилизацији ирачко-курдских односа и јачању институционалних темеља курдске аутономије у Ираку. Ослањајући се на то искуство као поуздан дипломатски посредник, Барзани би могао да одигра важну улогу у подстицању дијалога који уважава курдске интересе у Сирији, уз истовремену подршку широј регионалној стабилности. Недавни потези, укључујући признање курдског језика као националног, Барзани је поздравио као позитивне сигнале инклузије, уз константно истицање значаја заштите мањина. Док преговори у које су укључене Сиријске демократске снаге и даље еволуирају, Барзанијев утицај може помоћи у смањењу тензија и изградњи поверења између локалних актера и сиријске државе.
Смањењем ризика од преливања сукоба дуж троугла Сирија–Ирак–Турска, Барзанијев дипломатски ангажман истовремено ограничава простор за спољне актере да искористе нестабилност. То доприноси регионалној економској отпорности и усклађено је са дугорочним безбедносним циљевима Сједињених Држава. Одржив и конструктиван однос Вашингтона са Барзанијем могао би додатно да умањи потребу за будућим америчким војним ангажовањем, преусмеравајући фокус енергетске безбедности са одвраћања ка дипломатији која је локализована, промишљена и културно утемељена.
Како Ирачки Курдистан подржава енергетску безбедност САД
Ирачки Курдистан пружа практичну и кредибилну платформу за овакве посредничке напоре. Његов развијајући однос са Багдадом створио је релативно предвидиво управљачко окружење које подржава постојећу производњу и извоз енергената, уз потенцијал за будући раст. Иако је копнено затворен, регион заузима стратешки положај на раскршћу више регионалних интереса. Као стабилизујући тампон, Курдистан под вођством Барзанија може помоћи у спречавању даље фрагментације Сирије и заштити интегритет регионалних енергетских система.
Администрација Доналд Трамп нагласила је тежњу ка мировним иницијативама које доносе опипљиве економске и енергетске користи. Сирији треба приступити са истим прагматизмом. Уз ангажовање искусних регионалних лидера попут Нечирвана Барзанија, Сједињене Државе могу да подрже напоре за стабилизацију који поштују локалну динамику, а истовремено штите њихове стратешке интересе. Недавни прекид ватре Сиријских демократских снага представља један корак у дужем процесу. Како је приметио специјални изасланик САД за Сирију Томас Барак, и Вашингтон и Дамаск желе да „брзо покрену инвестиције, развој и глобално позиционирање нове, отворене Сирије, без санкција“. Уз пажљиву дипломатију и кредибилне регионалне партнере, Сједињене Државе и даље имају алате да унапреде стабилност Сирије, истовремено приводећи свој војни ангажман крају.