Одлука о завршетку програма Watchkeeper донета је након скоро две деценије развоја и бројних изазова. Програм је покренут 2000. године са циљем да обезбеди напредне извиђачке способности британској војсци. Летелица се много пута рушила, а цео пројекат је имао буџет од 1,35 милијарди фунти!
Програм Watchkeeper је осмишљен током рата у Авганистану за деловање у непријатељском ваздушном простору. Историја програма Watchkeeper била је обележена бројним проблемима и кашњењима. Први лет у Великој Британији, планиран за 2006. годину, одржан је тек 2010. године.
Једна од седам летелица изгубљена је у несрећама, укључујући падове у Велсу, Кипру и Њу Мексику. Чести проблеми су били повезани са немогућношћу рада у лошим временским условима, упркос тврдњама да је систем предвиђен за све временске приике.
Тестови су премештени у Енглеску. На мисијама попут патролирања Ламаншом 2020. године, Watchkeeper је извео тек неколико летова. Ово је подстакло сумње у његову корисност, чак и у задацима везаним за безбедност Енглеске. Од 2014. године забележено је осам падова, што је додатно истакло техничке слабости система.
Првобитни буџет од 700 милиона фунти нарастао је на 1,35 милијарди до 2023. године.Критичари истичу да Watchkeeper није испунио савремене захтеве ратовања, посебно у поређењу са мањим, јефтинијим дроновима. Сукоби, попут рата у Украјини, показали су доминацију савременијих и економичнијих беспилотних система. Упркос великим обећањима, Watchkeeper је постао симбол преплаћеног и недовољно ефикасног војног програма.
Јефтини комерцијални дронови попут DJI Mavic-а и DIY “first-person view” модела изменили су начин ратовање. Ови дронови су лакши за употребу, јефтинији и флексибилнији од сложених система попут Watchkeeper-а. Оператери дронова се релативно брз обучавају. Модификације настају спонтано и брзо, пратећи околности и ситуацију у реалном бојишту. Тако се и овај пројекат може посматрати као узалудно трошење средстава, иако је у времену настанка идеје има перспективу.