Rusija je korak bliže potpunoj kontroli interneta. Novi zakon koji je predat Državnoj dumi omogućio bi Federalnoj službi bezbednosti (FSB) da nadzire komunikacije bez sudskog naloga i da po nalogu isključuje pojedince sa mobilnih i internet mreža.
Prema predloženim izmenama, telekomunikacioni operatori bili bi obavezni da odmah suspenduju usluge bilo kom korisniku čim dobiju nalog od Federalne obaveštajne službe (FSB). Ukoliko postupe po nalogu, ne bi snosili nikakvu pravnu odgovornost.
Ovaj potez predstavlja jednu od najdrastičnijih mera kontrole komunikacija u modernoj Rusiji i ujedno predstavlja čvrst obruč u sprečavanju curenja informacija iz raznih državnih slojeva. Naravno, ako se ne zloupotrebi.
FSB dobija kontrolu nad telekomunikacijama u Rusiji
Državna Duma, donji dom ruskog parlamenta u kojem dominira stranka Jedinstvena Rusija, usvojila je u prvom koraku vladine amandmane koji daju FSB-u široka ovlašćenja nad telekomunikacionim mrežama.
Novi zakon omogućio bi FSB-u da:
- isključi mobilni i kućni internet bez sudskog naloga,
- obustavi sve oblike komunikacije pojedincima označenim kao bezbednosna pretnja,
- proširi nadzor nad digitalnim saobraćajem.
Reakcije iz Evrope su vrlo brzo stigle, britansko Ministarstvo odbrane ocenjuje da se ovaj zakon uklapa u širi obrazac pooštravanja kontrole informacija u Rusiji, uključujući i direktive predsednika Vladimira Putina o ograničavanju rada softvera iz „neprijateljskih“ zemalja.
Od KGB-a do digitalnog nadzora – transformacija FSB-a
FSB je naslednik sovjetskog KGB-a i predstavlja rusku unutrašnju obaveštajnu službu, uporedivu sa FBI-jem u SAD ili MI5 u Velikoj Britaniji. Međutim, nova ovlašćenja bi značila da FSB dobija direktnu kontrolu nad komunikacionim sistemima – što je korak dalje od klasičnog bezbednosnog nadzora.
Ako zakon bude usvojen, država bi mogla formalno da institucionalizuje masovno ućutkivanje komunikacija, čime se Rusija dodatno približava modelu digitalnog autoritarizma.
Rat u Ukrajini ubrzao unutrašnju represiju
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, ruski sistem vlasti prolazi kroz značajnu transformaciju. Kremlj je pooštrio kontrolu medija, zabranio nezavisne izvore informacija i ograničio rad stranih platformi.
Nakon pobune grupe Vagner, kada su njene jedinice zauzele vojne objekte i približile se Moskvi, predsednik Putin nastoji da dodatno učvrsti kontrolu kako bi sprečio bilo kakav nepredvidiv događaj sličnog tipa.
Novi zakon o telekomunikacijama omogućio bi vlastima da u realnom vremenu prekinu komunikaciju potencijalnim protivnicima, organizatorima protesta ali i kritičarima režima.
Ruski model cenzure izvozi se u inostranstvo
Pored unutrašnjih mera, Moskva sve više izvozi tehnologije digitalne kontrole drugim autoritarnim državama. Prema istragama privatnih medija, Rusija je pomogla Iranu da razvije napredan sistem internet-kontrole zasnovan na tehnologiji „deep packet inspection“, koji omogućava:
- usporavanje aplikacija,
- blokiranje VPN mreža,
- praćenje organizatora protesta u realnom vremenu.
Ovaj model kontrole informacija postaje deo šire geopolitičke strategije Moskve. Bilo bi naivno očekivati da i ostale vodeće zemlje sveta neće uskoro primeniti (neke već i jesu) sličan način kontrole toka informacija.