Русија је корак ближе потпуној контроли интернета. Нови закон који је предат Државној думи омогућио би Федералној служби безбедности (ФСБ) да надзире комуникације без судског налога и да по налогу искључује појединце са мобилних и интернет мрежа.
Према предложеним изменама, телекомуникациони оператори били би обавезни да одмах суспендују услуге било ком кориснику чим добију налог од Федералне обавештајне службе (ФСБ). Уколико поступе по налогу, не би сносили никакву правну одговорност.
Овај потез представља једну од најдрастичнијих мера контроле комуникација у модерној Русији и уједно представља чврст обруч у спречавању цурења информација из разних државних слојева. Наравно, ако се не злоупотреби.
ФСБ добија контролу над телекомуникацијама у Русији
Државна Дума, доњи дом руског парламента у којем доминира странка Јединствена Русија, усвојила је у првом кораку владине амандмане који дају ФСБ-у широка овлашћења над телекомуникационим мрежама.
Нови закон омогућио би ФСБ-у да:
- искључи мобилни и кућни интернет без судског налога,
- обустави све облике комуникације појединцима означеним као безбедносна претња,
- прошири надзор над дигиталним саобраћајем.
Реакције из Европе су врло брзо стигле, британско Министарство одбране оцењује да се овај закон уклапа у шири образац пооштравања контроле информација у Русији, укључујући и директиве председника Владимира Путина о ограничавању рада софтвера из „непријатељских“ земаља.
Од КГБ-а до дигиталног надзора – трансформација ФСБ-а
ФСБ је наследник совјетског КГБ-а и представља руску унутрашњу обавештајну службу, упоредиву са ФБИ-јем у САД или MI5 у Великој Британији. Међутим, нова овлашћења би значила да ФСБ добија директну контролу над комуникационим системима – што је корак даље од класичног безбедносног надзора.
Ако закон буде усвојен, држава би могла формално да институционализује масовно ућуткивање комуникација, чиме се Русија додатно приближава моделу дигиталног ауторитаризма.
Рат у Украјини убрзао унутрашњу репресију
Од почетка рата у Украјини 2022. године, руски систем власти пролази кроз значајну трансформацију. Кремљ је пооштрио контролу медија, забранио независне изворе информација и ограничио рад страних платформи.
Након побуне групе Вагнер, када су њене јединице заузеле војне објекте и приближиле се Москви, председник Путин настоји да додатно учврсти контролу како би спречио било какав непредвидив догађај сличног типа.
Нови закон о телекомуникацијама омогућио би властима да у реалном времену прекину комуникацију потенцијалним противницима, организаторима протеста али и критичарима режима.
Руски модел цензуре извози се у иностранство
Поред унутрашњих мера, Москва све више извози технологије дигиталне контроле другим ауторитарним државама. Према истрагама приватних медија, Русија је помогла Ирану да развије напредан систем интернет-контроле заснован на технологији „deep packet inspection“, који омогућава:
- успоравање апликација,
- блокирање VPN мрежа,
- праћење организатора протеста у реалном времену.
Овај модел контроле информација постаје део шире геополитичке стратегије Москве. Било би наивно очекивати да и остале водеће земље света неће ускоро применити (неке већ и јесу) сличан начин контроле тока информација.