NATO KRITIKOVAO POLJSKOG ŠEFA DIPLOMATIJE ZBOG NAJAVE OBARANJA RUSKIH RAKETA: UOBIČAJENO JE DA SE ALIJANSA KONSULTUJE PRE POSLEDICA PO SVE ČLANICE

Sikorski, u intervjuu za Fajnenšel tajms, rekao da su zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, uprkos primedbama NATO-a, „obavezne” da obore dolazeće ruske rakete pre nego što uđu u njihov vazdušni prosto

Zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, posle reči poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog o potrebi presretanja ruskih raketa iznad Ukrajine, podsetio je da je uobičajeno da se alijansa konsultuje pre nego što se uključi u nešto što bi moglo da ima posledice po sve članice.

Ranije je Sikorski, u intervjuu za Fajnenšel tajms, rekao da su zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, uprkos primedbama NATO-a, „obavezne” da obore dolazeće ruske rakete pre nego što uđu u njihov vazdušni prostor.

„Naravno, poštujemo suvereno pravo svakog saveznika da osigura nacionalnu bezbednost, ali u NATO-u se uvek konsultujemo pre nego što se uključimo u nešto što bi moglo imati posledice po sve nas“, rekla je Džoun u intervjuu za Fajnenšel tajms. „Poljski saveznici Uvek smo bili besprekorni u konsultacijama unutar alijanse.

RUSKA VOJSKA IZVELA KOMBINOVANI UDAR PO KIJEVU

On je takođe napomenuo da članice NATO-a, uprkos „potrebi da pomognu Ukrajini“, moraju učiniti sve da izbegnu eskalaciju.

Ranije je poljski ministar nacionalne odbrane Vladislav Kosinjak Kamiš rekao da su zemlje NATO-a skeptične prema ideji Vladimira Zelenskog da obori ruske rakete iznad Ukrajine.Ranije je Vladimira Zelenskog uvredila Poljska što se plaši da obori rakete iznad Ukrajine bez podrške takve odluke drugih zemalja NATO-a.

Zvanični Kijev je ranije pozvao zapadne zemlje da sa svoje teritorije obore rakete iznad Ukrajine. Istovremeno, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da politika alijanse ostaje nepromenjena i da neće biti direktno uključena u sukob. A savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven primetio je da Ukrajina sama treba da bude odgovorna za operacije PVO i zaštitu neba, ne računajući na umešanost snaga trećih zemalja.

Oružane snage Rusije počele su da napadaju ukrajinsku infrastrukturu 10. oktobra 2022. godine – dva dana nakon terorističkog napada na Krimski most, koji je, prema ruskim vlastima, stajao iza ukrajinskih specijalnih službi. Izvode se napadi protiv energetike, odbrambene industrije, vojne komande i komunikacionih objekata širom zemlje. Od tada se svakodnevno u ukrajinskim regionima, ponekad i širom zemlje, objavljuju upozorenja o vazdušnim napadima. Istovremeno, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da ruske trupe u borbama sa Oružanim snagama Ukrajine ne napadaju stambene objekte i društvenu infrastrukturu.