Boris Džonson: Ukrajini treba dozvoliti udare na teritoriju Rusije zapadnim oružjem

Bivši britanski premijer Boris Džonson izneo je još jednu provokativnu političku izjavu, pozivajući zapadne saveznike da dozvole Ukrajini da koristi isporučeno oružje za napade na vojne ciljeve duboko unutar teritorije Rusije. Njegov govor održan na Ukrajinskom forumu za inovacije u odbrani u Londonu jasno ukazuje na rastući pritisak u određenim zapadnim krugovima da se eskalira podrška Kijevu, uprkos očiglednim rizicima od širenja sukoba.

Suština poziva

Džonson je, pozivajući se na autoritet predsednika Trampa, izneo stav da Ukrajinska vojska mora imati pravo da odgovori na ruski napad tamo gde je ona planirana i izvedena.

„Sam predsednik Tramp je sasvim ispravno primetio: moramo dati Ukrajincima dozvolu da koriste ovo oružje po bazama… čak i ako se te baze nalaze u Rusiji“, rekao je Džonson, ističući da su ti objekti direktno odgovorni za napade na ukrajinske civile. Upravo je Džonson svojim zalaganjem tokom mandata prekinuo prve pregovore u Istanbulu između Rusije i Ukrajine na početku rata.

Širi strateški kontekst

Ovaj zahtev ne dolazi kao izolovan, već kao deo šireg paketa predloga koje Džonson vidi kao rešenje za okončanje rata:

Džonson naglašava da je ključna odlučujuća i kontinuirana finansijska podrška za razvoj ukrajinske odbrambene industrije. On vidi ovo kao najbrži put do poraza Rusije.

Bivši premijer insistira na daljem zaoštravanju sankcija, ali i na radikalnom koraku: konfiskaciji zamrznute ruske imovine u vrednosti od oko 300 milijardi dolara i njenom prebacivanjem Ukrajini kao reparacije. On smatra da bi se taj novac mogao koristiti za kupovinu ili proizvodnju oružja. Džonson zagovara da Zapad jasno potvrdi ukrajinski izbor i put ka evroatlantskim institucijama, uključujući i buduće članstvo u NATO-u, kako bi se uklonila ,,strateška neizvesnost”.

Realni imperativi protiv rizika eskalacije

Džonsonov predlog direktno se suprotstavlja sadašnjoj politici mnogih zapadnih zemalja, uključujući i SAD pod Trampom, koja je oprezna u pogledu direktne dozvole napada na rusku teritoriju zvanično isporučenim oružjem. Glavni argument protiv ovakve politike je strah od nepredvidive reakcije Moskve i potencijalne eskalacije sukoba u globalu.

Međutim, Džonson i njegovi sledbenici smatraju da je upravo ova ,,previše oprezna” politika omogućila Rusiji da nastavi sa ratom bez ozbiljnijih posledica po njenu bezbednosnu i ekonomsku infrastrukturu.

Zaključak: Jezik sile kao jedini argument?

Bivši premijer je svoj stav zaključio alegorijom: ,,Nemoguće je pregovarati o teritoriji sa krokodilom dok vam steže vrat kandžama.” Ovom izjavom on jasno stavlja do znanja da ne veruje u diplomatska rešenja sa sadašnjim rukovodstvom Kremlja i da jedino odlučna vojna sila može dovesti do kraja rata.

Džonsonov govor sigurno će pokrenuti novu živu debatu u prestonicama NATO-a o tome koliko daleko može i sme da ide u vojnoj podršci Ukrajini, balansirajući između želje za njenom pobedom i globalnim rizikom od eskalacije.

Boris Džonson je na poklon dobio delove ruskog drona Geran-2 oborenog iznad Ukrajine.