Иако је пилот преживео катапултирање са лакшим повредама, инцидент је отворио низ озбиљних питања: од квалитета одржавања и контроле опасних материјала, преко поузданости електронских система F-35, до његове улоге у глобалној стратегији САД.
Квар у екстремној хладноћи
Истражни извештај Ратног ваздухопловства САД открио је да је у хидрауличном систему стајног трапа авиона било значајних количина воде. На температурама од -18°C у Аљасци, ова контаминација се претворила у лед, блокирајући носни точак под углом од 17 степени улево.
Квар је преварио сензоре „тежине на точковима“, због чега је рачунар летелице закључио да је авион већ на земљи. Као последица, систем управљања полетао је у режим рада „на писти“ и практично онемогућио пилоту да управља машином у ваздуху.
„Конференцијски позив у ваздуху“ – 50 минута борбе за спас
После откривања квара, пилот је остао у ваздуху скоро сат времена. У том периоду је, преко хитне линије, разговарао са пет инжењера компаније Lockheed Martin и надзорником летења базе. Заједно су покушали различите маневре, укључујући два покушаја слетања „додирни и крени“ како би се исправио блокирани стајни трап.
Међутим, сваки покушај је само погоршао ситуацију. Лед се проширио и на главне носаче, што је резултирало потпуном неупотребљивошћу стајног трапа. У тренутку када је авион постао неуправљив и почео да пада у спирали, пилот је био приморан на катапултирање. Неколико секунди касније, F-35 се срушио и експлодирао унутар периметра базе.
Пропусти у одржавању и контроли
Истрага је открила и низ процедуралних пропуста. Бурад са хидрауличном течношћу која се користила за сервисирање авиона била су остављена изложена влажним и неповољним условима, укључујући период распоређивања у Јапану. У њима је пронађена велика количина воде, што указује на системски проблем складиштења и недостатак надзора над програмом за опасне материјале.
Још алармантније је да је Lockheed Martin већ у априлу 2024. упозорио да сензори F-35 у екстремној хладноћи могу дати лажне податке и угрозити управљивост летелице. Ово упозорење, међутим, није било узето у обзир током критичног позива у ваздуху. Да јесте, пилот би вероватно био саветован на контролисано катапултирање уместо поновљених покушаја корекције.
Системски проблем или изолован инцидент?
Несрећа у Ајелсону није била усамљена. Само девет дана касније, други F-35 из исте базе доживео је сличан проблем са залеђеним стајним трапом. Та летелица је успела да безбедно слети, али су тестови потврдили присуство воде у систему.
Од уласка у оперативну употребу 2018. године, F-35 је имао више од 30 озбиљних падова широм света. Иако статистички број није драстичан у поређењу са другим типовима авиона, чињеница да је „најнапреднији ловац света“ осетљив на тако баналне факторе попут неквалитетне хидрауличне течности и екстремне климе изазива сумњу у његову стварну поузданост.
Последице за америчку стратегију
Ваздухопловна база Ајелсон игра кључну улогу у северноамеричкој противваздушној одбрани, будући да је смештена унутар зоне идентификације (ADIZ) где често делују руски стратешки бомбардери и ловци. Сваки губитак авиона на овом положају утиче не само на морал и оперативну готовост, већ и на кредибилитет америчке ваздушне доминације у арктичком и пацифичком региону.
Инцидент такође поново подстиче расправу у Вашингтону и НАТО савезу о оправданости огромних трошкова F-35 програма, чија је цена већ премашила 1,7 билиона долара. Све више војних стручњака указује да су беспилотне летелице и мање комплексне платформе можда поузданије решење за будуће ратове, посебно у екстремним условима.
Закључак
Случај пада F-35 на Аљасци показује да се најнапреднији авион света може оборити не ракетом, већ — кантом контаминиране хидрауличне течности. За америчко ратно ваздухопловство и његове савезнике, ово није само финансијски ударац од 200 милиона долара, већ и озбиљно упозорење: технолошка надмоћ није довољна ако је систем одржавања небезбедан, а елементарни пропусти у логистици могу избрисати године развоја и планове за глобалну ваздушну доминацију.