Odluka Severne Koreje da pošalje trupe u podršku Rusiji u ratu u Ukrajini zasniva se na pragmatičnim i geopolitičkim faktorima.
Pjongjang očito na ovaj način nastoji da obezbedi preko potrebnu naftu i gas od Moskve, zaobilazeći time međunarodne sankcije.
Zašto je Kim Džong-Un uključio Severnu Koreju u rat?
Odluka Kima Džong-Una da pošalje trupe na stranu Rusije u ratu u Ukrajini izazvala je brojna nagađanja o motivima Pjongjanga. Zašto je Severna Koreja odlučila da se upusti u svoj prvi veliki rat nakon više od sedamdeset godina?
Dešifrovanje motiva Severne Koreje je neviđeno težak zadatak zbog nedostatka medijskog pristupa i zatvorene prirode režima na severu korejskog poluostrva. Jedno od popularnih objašnjenja na Zapadu je da Severna Koreja želi da stekne dragoceno borbeno iskustvo, možda u pripremi za agresivniji pristup prema Južnoj Koreji. Ovo objašnjenje dobilo je na značaju zbog sve agresivnije retorike Severne Koreje prema južnom susedu tokom 2024. godine i intenziviranja testiranja raketa poslednjih nedelja.
Borbeno iskustvo ili praktični razlozi?
Međutim, borbeno iskustvo ima smisla samo ako se vojnici vrate živi, što u Ukrajini, ratištu sa visokim brojem žrtava na obe strane, nije izvesno. Ukrajina će svakako dodatno ciljati severnokorejske vojnike kako bi obeshrabrila druge države da se pridruže ratu na strani Rusije. Čak i ako se mnogi vojnici vrate kućama, borbeno iskustvo neće spasiti Severnu Koreju u slučaju rata na Korejskom poluostrvu.
Stratezi u Severnoj Koreji možda i znaju da bi njihov režim bio poražen u ratu protiv Južne Koreje i njenog saveznika, SAD i zbog toga je glavni strateški cilj Pjongjanga decenijama bio izbegavanje novog korejskog rata. U tom cilju, Severna Koreja se oslanja na nuklearno oružje i interkontinentalne balističke rakete (ICBM) kao sredstvo odvraćanja.
Pregovori ili resursi?
Ako borbeno iskustvo nije motiv, zašto je Severna Koreja poslala trupe u Ukrajinu? Odgovor se verovatno nalazi u kombinaciji dva faktora.
Prvi je dugogodišnji cilj Severne Koreje da zaobiđe međunarodne sankcije, naročito one koje pogađaju uvoz nafte i gasa. Rusija je u tom smislu atraktivan partner.
Drugi faktor je relativno iznenadan porast antiameričke koalicije država čiji je cilj dedolarizacija, što bi omogućilo zaobilaženje sankcija bez bolnih ustupaka Sjedinjenim Državama.
Posledice sankcija i istorijski kontekst
Režim sankcija protiv Severne Koreje, posebno onih koje se odnose na uvoz nafte i gasa, jedan je od najstrožih u svetu. Bez adekvatnog pristupa fosilnim gorivima, veliki delovi društva prestaju da funkcionišu.
Severna Koreja je to iskusila 1990-ih, kada je obustavljanje isporuke jeftine nafte iz Sovjetskog Saveza doprinelo velikoj gladi. Istorija pokazuje koliko očajne mogu biti države kada im se blokira uvoz goriva. Američki embargo na naftu je, na primer, bio ključan faktor u odluci Japana da napadne Perl Harbor 1941. godine.
Rusija kao novi saveznik
Rat u Ukrajini omogućio je Severnoj Koreji da zaobiđe sankcije i dobije naftu i gas od Rusije, drugog najvećeg izvoznika tih resursa u svetu. Tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez je bio najvažniji saveznik Severne Koreje, pružajući Pjongjangu prijateljske cene na većinu dobara, uključujući naftu i gas.
Sada su Moskva i Pjongjang, kao međunarodni „otpadnici“, ponovo u savezu. Rusija je od Severne Koreje dobila dragocenu podršku, uključujući oko 16.000 kontejnera s municijom i zaključivanje Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu u junu ove godine.
Nova geopolitička realnost i posledice
Odluka Severne Koreje da pošalje trupe u Ukrajinu vremenski se poklapa sa porastom antiameričke koalicije, čiji je cilj umanjenje uloge dolara u međunarodnoj trgovini. Ova koalicija, najvidljivija kroz okvir BRIKS-a, postala je ozbiljna pretnja američkom svetskom poretku.
Ako se uspostavi novi globalni ekonomski poredak, Severna Koreja možda više neće morati da se oslanja na sankcije. Umesto toga, mogla bi trgovati sa državama koje ne smatraju sankcije legitimnim.
Odluka Pjongjanga da podrži Rusiju motivisana je željom za jeftinom naftom i gasom, ali je omogućena novom geopolitičkom realnošću. Kako će se to odraziti na druge politike Severne Koreje, poput nuklearnog testiranja, tek treba videti.