Вредност пројекта је 2,7 милијарди долара и у њој ће моћи да живи до 10.000 НАТО војника и њихових породица
Пре 25 година после завршетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију Северноаталнска алијанса започела је превбацивање борбених ефектива на Балкан. У склопу плана А 8 истуреног базирања, за потребе мисије НАТО Балкан је требао да има кључан значај.
Међутим, 2001, година терористички напад Ал Каиде на САД, затим инвазија на Авганистан и две године касније 2003 извршена је агресија на Ирак. Уследио је рат против тероризма који је завршен дебаклом августа 2021. године и масовном бежанијом из Авганистана.
Уследио је фебруара 2022. године почетак рата у Украјини са чиме је исток Европе, а посебно зона Црног мора и земље које се граниче са Украјином и Русијом балтичке и скандинавске државе на северу, на западу Пољска и на крајњем истоку Румунија која се претворила у праву НАТО базу.
Пре свега ту се истичу две велике базе Кампиа Тузи као место базирања америчких извиђачких и борбених беспилотних летелица и база Констанца која је тренутно највећа помрска и ваздухопловна база.
Romania will have the largest NATO airbase in Europe.
— Visegrád 24 (@visegrad24) June 25, 2024
Construction has started on the USD 2.7 billion project to expand the Mihail Kogălniceanu Airbase, which is strategically located near the Black Sea
Up to 10 000 NATO soldiers and their families will be able to live here
🇷🇴 pic.twitter.com/KXDpwwotIl
Наиме, румунске власти уз помоћ САД започеле су процес модернизације и проширења ваздухопловне базе Михаил Когалницеану која се налази стратешки налази у близини Црног мора.
Вредност пројекта је 2,7 милијарди долара и у њој ће моћи да живи до 10.000 НАТО војника и њихових породица.
Први радови односе се на инфраструктуру, изградњу приступних саобраћајница, постављање нове електромреже.
Финансирање проширења ове базе финансира румунска влада, а обухватиће читаву област Констанце са чиме овај простор постаје најзначајнина војна база у Европи.
Радови на проширењу су у пуном јеку, али када се заврше, ова база Михаила Когалницеануа постаће највећа у Европи. Надмашиће ону од Рамштајна у Немачкој и моћи ће да прими више од 10 хиљада војника који ће моћи да дођу овде са својим породицама.
“База Михаил Когалницеану постаће најважнија стална војна структура НАТО-а у непосредној близини сукоба на југу Украјине. Немојмо замишљати да ће се овај сукоб завршити ове године 2025. године, 2026. године, то је дугорочни сукоб“, рекао је румунски геополитичар Дориан Попеску у изјави о овој бази.
Посебно место заузима ваздухопловна база Михаил Когалницеану која је постала кључна ваздухопловна база за операције над Црним морем. Некада су у тој бази били смештени летећи авио-танкери и транспортни авиони C-17 Globemaster, да би ескалација рата у Украјини добила појачање ваздухопловне компоненте од борбених авиона. Тренутно се у овој ваздухопловној бази налази 6 борбених авиона Eurofighter. Такође у овој бази налазе се и морнарички патролни авиони P-8 Poseidnon.
Румунија је потписивањем споразума са Вашингтоном почетком маја 2012. године постала је директни део одбрамбене инфраструктуре Северноаталнске алијансе, а представници обе земље потписали су и споразум о размештању на територији Румуније дела америчког антиракетног штита у Европи. За то је одређена војна база « Девеселу», која је изграђена 1952 године, када су у њу стигли ловци мигови 15, 19 и 21. База је са својих 100 пилота била активна од 1990 године укључена у ПВО заштиту Румуније, да би 2002 године одлучена да буде затворена. Онда су Румуни одлучили да ову базу уступе Американцима. База се простире на 700 хектара, а у њој се тренутно постављају три батерије, односно 24 ракете пресретача стандард СМ-3 типа блок 1Б. Одржавање и смештај, као и мотнирање ракета сносе САД у оквиру постављења антиракетног штита. Ова база се налази на 500 километара од руске флоте у Црном Мору и изабрана је да под лупом држи јужни део Русије. За поређење база Мороног у Пољској налази се на мање од 100 километара од главне базе руске Балтичке флоте у енклави Каљинград.
Констанца
Највећа поморска лука цивилна и војна у Румунији постала је кључна за операције на Црном мору пре свега противминске активности, али и патролне задатке. У овој бази налази се и ракетни разарач Aegis Ashore 3 осмоћелијска лансера Mk 41 VLS са ракетама SM-3