Амерички лист The Wall Street Journal објавио је детаљну анализу украјинске операције „Паучина“, једне од најуспешнијих и најамбициознијих акција изведених на територији Руске Федерације од почетка рата. Према њиховим наводима, акција је припремана месецима у дубокој тајности, уз подршку западних служби, а резултирала је највећим губицима руских стратегијских бомбардера у последњих осам деценија.
Према тексту, у операцији су учествовали и руски држављани, што је за Москву посебно осетљива чињеница. Припреме су почеле у Чељабинску, где је на територији саме Русије окупљена логистичка мрежа за транспорт скоро 120 FPV дронова. Управо из овог града, тик уз границу са Казахстаном, у пет различитих области — Рјазањску, Мурманску, Ивановску, Иркутску и Амурску — кренули су камиони који су носили дронове намењене ударима по руским аеродромима. Организатори операције, које лист повезује са украјинском службом безбедности (СБУ), пребегли су у Казахстан неколико дана уочи почетка акције, што је омогућило њено извођење без ризика од хапшења.Према наводима америчког листа, технички део операције био је на завидном нивоу: камиони који су превозили дронове били су опремљени соларним панелима и додатним акумулаторима, што је омогућило дуготрајан рад комуникационе опреме. Како тврди WSJ, ово је омогућило директну контролу из Кијева. На тај начин, украјински оператери су у реалном времену пратили статус пошиљки, кретање камиона и припрему дронова на локацијама широм Русије. Управо ова комбинација скривеног напајања и комуникационе опреме и релативно неприметног транспорта омогућила је да целокупна операција дуго остане испод радара руског контраобавештајног система, што га апсолутно неоправдана.
Операција је, пише лист, била на ивици пропасти више пута: једном је возач случајно открио дронове, па су га Украјинци уверили да је намењен за послове праћење животиња, затим је 1. јуна један од камиона нестао са везе, а у другом је букнуо пожар у којем је погинуо возач. Напад је у почетку био планиран за 9. мај, Дан победе, али је одложен. Ипак, упркос промени датума, Украјина је остварила велики пропагандни и још већи стратешких успех за своје спонзоре, наневши руској стратегијској авијацији историјску штету.
Изостала реакција РФ
Иако је напад погодио осетљиви део руске нуклеарне тријаде Москва је избегла радикалне контрамере. Уместо ескалације, чак у супротности са својом доктрином, Русија је показала уздржаност. Пратећи рат примећујемо константу у покушајима Кијева да рат доведе до нове тачке ескалације, коју Кремљ, без обзира на околности, стално избегава. Ни у случају операције “Паучина” нисмо видели реакцију Русије, која је наставила рат досадашњим интензитетом.