Покровск – раскршће путева
Стратешки значај Покровска произилази из његовог положаја на раскрсници кључних саобраћајних праваца, где град представља центар железничке и друмске мреже која повезује Доњецк са остатком регије. Контрола над Покровском би Русији омогућила наставак офанзиве према западу ка Краматорску и Славјанску, доминацију над целим Донбасом и значајан психолошки утицај на украјинске снаге и становништво. Град је некадашњи Красноармејск и представља „капију ка Доњецку“, чији би пад практично затворио обруч око преосталих украјинских територија у Доњецкој области.
Затварање обруча око града
Ситуација на терену је динамична и сложена, са руским снагама које концентришу снаге са других праваца како би појачале притисак на Покровск. Према извештајима украјинских јединица, Руси пребацују јединице са других сектора фронта, укључујући и оне са харковског правца, како би створиле критичну масу за коначни напад. Руске снаге интензивно користе разне типове дронова за откривање и уништавање украјинских положаја, артиљерије и логистичких возила, уз значајну артиљеријску надмоћ која им омогућава непрекидно гађање украјинских положаја. Руске јединице постепено напредују са севера, југа и истока, покушавајући да споје своје положаје и потпуно затворе обруч око града.
И Купјанск под притиском
Истовремено, руске снаге врше паралелни притисак на Купјанск, други кључни транспортни чвориште у Харковској области. Ова офанзива има вишеструку сврху, укључујући застрашивање Харкова, дестабилизацију украјинске одбране и стратешки притисак преко могућности отварања нових фронтова. Према америчком Институту за проучавање рата (ISW), ова офанзива може бити део плана Москве да осигура додатну територију као „преговарачки адут“ у будућим мировним преговорима. Овим истовременим притиском на два удаљена правца, Русија исијава украјинске резерве и отежава ефикасно управљање фронтом.
70% града у рушевинама
Хуманитарна ситуација у Покровску и ширем подручју је катастрофална, са уништеном инфраструктуром и критичним недостатком залиха. Према подацима Доњецке областне администрације, борбе су уништиле до 70% Покровска, а у граду је остало само око 1.200 цивила који су изложени непрекидном гранатирању. Сви кључни објекти инфраструктуре су уништени или оштећени, а становници немају редовну струју, воду или грејање. Храна, лекови и основне намирнице су у критично малим залихама, а хуманитарни конвоји ретко и с ризиком стижу до града. Евакуација цивила је изузетно опасна и често онемогућена због интензивне ватре, што становнике чини практично заробљеним у рушевинама.
Перспективе за Покровск и цео источни фронт зависе од неколико кључних фактора, укључујући дотурање западног наоружања, руске резерве, сезонске факторе и политичке одлуке. Аналитичари предвиђају да Покровск може пасти до краја 2025. године, што би отворило пут ка Дњепропетровској области и значајно променило геостратешки пејзаж рата. Међутим, украјинске снаге још увек пружају жесток отпор. Исход рата зависи и од политичких одлука у Кијеву, Москви и главним западним престоницама, где свака страна има своје стратешке дилеме и временске рокове.
Закључак
Руска војска се преоријентисала на дуготрајне операције опкољавања, комбинујући притисак на више праваца како би исцрпла украјинске снаге. Пад Покровска имао би стратешке последице по читав источни фронт, али захтеваће од Москве и даље концентрације снага и времена. Украјински отпор остаје жесток, али зависи од континуираног западног подршке и способности да се одржи пред руским притиском који се непрекидно појачава.
Размена тела између Русије и Украјине у односу 1.000 за 24 одиграла се у Гомелској области.
Украјина је преузела 1.000 тела украјинских војника, а Русија 24 тела ппогинулих. Ово је 12. размена ове године – 13.000 тела је пребачено украјинској страни од почетка године. Прошле године је пребачено 3.000 тела.
Руске трупе су ушле у Јампол – ослободиле село Отрадноје у Харковској области и напредују северно од Песчаногеа.