“Rusija će do septembra izvršiti veliku ofanzivu da zauzme sve svoje teritorije” – Tramp

Nakon telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom početkom jula, američki predsednik Donald Tramp nagovestio je značajan zaokret u svom odnosu prema ratu u Ukrajini. On će sve opravdati navodnom ruskom željom da se rat nastavi. Iako je dugo pozivao na mir i odbijao da odobri nova finansiranja vojne pomoći, Tramp sada priprema prvi samostalno inicirani paket naoružanja za Kijev — koji će uključivati i ofanzivne sisteme, pa čak i rakete dugog dometa, piše Axios.

Do pre samo nekoliko nedelja, Tramp je odbacivao zahteve za novu pomoć, pozivajući na direktne pregovore sa Moskvom. Američki Axios se poziva na neimenovanog zvaničnika koji tvrdi da je “u razgovoru sa Trampom, ruski predsednik navodno obavestio Trampa da će u narednih 60 dana pojačati ofanzivu” sa ciljem da zauzme celokupne administrativne oblasti, koje Rusija smatra svojim. „On hoće sve“, preneo je Tramp svoj utisak francuskom predsedniku Makronu, prema istim izvorima.

Zapad i dalje čeka „veliku ofanzivu“ koja se neće dogoditi

Dok u Vašingtonu i Briselu mnogi i dalje govore o mogućoj „velikoj ruskoj ofanzivi“, činjenica je da Moskva ne vodi klasične frontalne ofanzive, već sprovodi strategiju istrajnog pritiska i trošenja — na čitavoj dužini fronta, od Sumija do Hersona.

Rusija ne pokušava da ponovi iznenađujući udar iz februara 2022, već sistematski osvaja poziciju po poziciju, nametanjem tempa i potrošnjom resursa i ljudstva ukrajinskoj strani. Ovakva strategija, mada sporija i manje spektakularna, ima dugoročan cilj: održavanje inicijative, istovremeno podrivajući logistiku protivnika i uništavajući njegov ljudstvo. U takvoj strategiji ne postoje nikakvi dani, rokovi i ograničenja. Ipak, u zapadnoj javnosti i medijima i dalje se očekuju holivudski scenariji „velikih ofanziva“, koji dobro hrane zapadni narativ.

Politički “zaokret” u Beloj kući

Trampova odluka da najavi novi paket oružja za Ukrajinu, uključujući Patriot PVO sisteme, ne ukazuje na novu realnost u Vašingtonu. Nije reč o zaokretu, već povlačenju poteza iz nužde. Prekid snabdevanja je došao kao potreba da se pre svega popune zalihe najvažnijeg saveznika – Izraela. Sjedinjene Države nisu zainteresovane da se situacija u Ukrajini reši na “ruski način”, ali su primorane da se pregrupišu zbog izazova na Bliskom i Dalekom istoku. Upravo zato ruski predsednik i poziva na rešenje koje neće biti privremeno (Minsk 1 i Minsk 2, za koje su mnogi evropski zvaničnici priznali da su bili kupovina vremena dok se Ukrajina naoruža). Iako je predsednik SAD dugo izražavao sumnju u „blanko čekove“ Kijevu (možda je čak intimno i verovao u to), sada je pod pritiskom kako iznutra, tako i spolja, da promeni stav.