“Русија ће до септембра извршити велику офанзиву да заузме све своје територије” – Трамп

Након телефонског разговора са Владимиром Путином почетком јула, амерички председник Доналд Трамп наговестио је значајан заокрет у свом односу према рату у Украјини. Он ће све оправдати наводном руском жељом да се рат настави. Иако је дуго позивао на мир и одбијао да одобри нова финансирања војне помоћи, Трамп сада припрема први самостално иницирани пакет наоружања за Кијев — који ће укључивати и офанзивне системе, па чак и ракете дугог домета, пише Axios.

До пре само неколико недеља, Трамп је одбацивао захтеве за нову помоћ, позивајући на директне преговоре са Москвом. Амерички Axios се позива на неименованог званичника који тврди да је “у разговору са Трампом, руски председник наводно обавестио Трампа да ће у наредних 60 дана појачати офанзиву” са циљем да заузме целокупне административне области, које Русија сматра својим. „Он хоће све“, пренео је Трамп свој утисак француском председнику Макрону, према истим изворима.

Запад и даље чека „велику офанзиву“ која се неће догодити

Док у Вашингтону и Бриселу многи и даље говоре о могућој „великој руској офанзиви“, чињеница је да Москва не води класичне фронталне офанзиве, већ спроводи стратегију истрајног притиска и трошења — на читавој дужини фронта, од Сумија до Херсона.

Русија не покушава да понови изненађујући удар из фебруара 2022, већ систематски осваја позицију по позицију, наметањем темпа и потрошњом ресурса и људства украјинској страни. Оваква стратегија, мада спорија и мање спектакуларна, има дугорочан циљ: одржавање иницијативе, истовремено подривајући логистику противника и уништавајући његов људство. У таквој стратегији не постоје никакви дани, рокови и ограничења. Ипак, у западној јавности и медијима и даље се очекују холивудски сценарији „великих офанзива“, који добро хране западни наратив.

Политички “заокрет” у Белој кући

Трампова одлука да најави нови пакет оружја за Украјину, укључујући Patriot ПВО системе, не указује на нову реалност у Вашингтону. Није реч о заокрету, већ повлачењу потеза из нужде. Прекид снабдевања је дошао као потреба да се пре свега попуне залихе најважнијег савезника – Израела. Сједињене Државе нису заинтересоване да се ситуација у Украјини реши на “руски начин”, али су приморане да се прегрупишу због изазова на Блиском и Далеком истоку. Управо зато руски председник и позива на решење које неће бити привремено (Минск 1 и Минск 2, за које су многи европски званичници признали да су били куповина времена док се Украјина наоружа). Иако је председник САД дуго изражавао сумњу у „бланко чекове“ Кијеву (можда је чак интимно и веровао у то), сада је под притиском како изнутра, тако и споља, да промени став.