Румунија је званично прогласила да има у оперативној употреби и званично две ракетне батерије које су стављене у борбено дежурство.
Званично проглашење оперативне способности друге ракетне батерије догодило се на НАТО војној вежби “Ramstein Legacy 2024” која се одржава на ракетном полигону полигону Капу Мидија уз обалу Црног мора.
Румунија је као чланица НАТО пакта за ПВО своје територије наручила седам ракетних батерија америчког ракетног система Патриот.
У Румунију за потребе ПВО за сада су стигле четири ракетне батерије од којих су две достигле пуну оперативну способност, док је обука за трећу и четврту у току.
Преостале три ракетне батерије ПВО система Патриот требало би да стигну до краја 2027. године.
Иначе Румунија је под притиском да једну ракетну батерију од пристигле четири уступи Украјини као војну помоћ тој земљи за борбу против руске борбене авијације.
#Romania has declared full operational capability for the 2nd Patriot missile system at @NATO exercise Ramstein Legacy 2024 on the Black Sea shores. #Romania will have 7 #Patriot systems.
— Radu Tudor (@RaduTudor1970) June 14, 2024
The first 4 of them have been delivered, while the other 3 will arrive until 2027. pic.twitter.com/MjoNdJNRAA
Укратко о ракетном систему ПАТРИОТ
Корени ракетног система патриот сежу у почетак 1960 тих година 20 века. Настао је из предлога развоја земаљског копненог система за одбрану војних јединица од напада балистичких ракета. Пројекат је познат као FABMDS (Filed Army Ballistic Missile Defese Systems) и одговор на нарастајућу претњу ракета познатик као R-11 (SS-1B Scud). Војне власти пројекат су повериле компанији Rayteon када се развој совјетских ракета земља-ваздух налазио на врхунцу. Јануара 1974 завршен је развој сасвим новог система независног праћења и слања података о ракети систему на Земљи који се зове TRACK-VIA-MISSILE или TVM праћење преко ракете са чиме је повећана прецизност лета ракете у поређењу са било каквим замљским радарима .
Иначе све балистичке ракете оне краћег, средњег и већег домета обично лете по унапред израчунатој кривуљи лета, међу којима реакција са земље на ракету није могућ, а управљач пресретачког система мора одредити тачку пресретања са чиме је повећана вероватноћа уништења ракете за 60 посто.
Ракетни систем Патриот има следеће перформансе: велики капацитет праћења циљева и обраде података , вишеканалност по циљу и ракети као иотпорност на све облике противелекторнске борбе , велику вероватноћу уништења циљева и кратко време реаговања система на циљеве који могу да се појаве. Патриот може истовремено да гађа до 9 циљева максималне брзине до 3 маха у условима снажне примене противелекторнске борбе на даљинама од 3 до 70 кми на висинама од 0,2 м до 24 км са вероватноћом уништења циља са 2 ракете 0,9.
Систем је мобилан и састоји се од четири, мада постоји и верзија са шест контјенера са ракетама. ова ракетни систем има систем за вођење ракета домета 170 км који открива циљеве по азимуту у сектору до 120 степени и наводи ракете у сектору до 110 степени. Откривањем, праћењем и обрадом података о циљу бави се РРГ (радарско рачунарска група). Вођење ракета је комбиновано и може бити: комбиновано, програмирано, командно вођење и полуактивно радарско самонавођење. Ракета има велике маневарске могућности од 25 до 40 Г и максималну брзину од 6 маха што омогућава гађање циљева великих распона и брзина и даљина. Техничке карактеристике му дају изразиту предност на равничарском земљишту чији рељеф омогућава континуирано праћење циљева.
Пустињска олуја је за конструкторе Патриота била веома важна школа , која је омогућила нове идеје које су проверене биле у пракси. Из тих искустава настао је систем MIM-104 D PAC-2, који има бољи систем вођења. у производњи се налазио од 1994. Систем је добио модернизовану ракету намењену за борбу са циљевима са слабим радарским одразом и близинским упаљачем који је прилагођен за деловање против брзих балистичких ракета.
Из њега је настала верзија MIM-104 C/D PAC-2 познатији и као MIM-104 E која је постала оперативна од новембра 2002.
Уследила је операција Ирачка слобода у којој се систем није баш најсјајније показао. Уследила је још једна модификација пре свега ракете која је добила више мањих ракетних мотора , коректора који брину за правилан лет ракете и оптимални додир ракете и циља. Систем је добио нову ознаку PAC-3.
У борбеном комплету су четири контејнера са по 4 лансера, укупно 16 ракета у супротности са верзијом PAC-2 који је имао четири контејнера на једном лансеру.
Верзија PAC-3 у односу на PAC-2 слабије је пресретала борбене авионе (ловце9 и беспилотне летелице него старије верзије ознаке MIM-104 А/Е. Ракете су биле спорије, њихов домет краћи 30 км по висини и 160 км по даљини. Бојеве главе су биле мање и без близинског упаљача систем познат као “hit to kill”. Затим је уследила нова модификација у верзију конфигурација 3