Путин све чешће са командантима: сигнал оштријег руског курса и нових захтева. Напад на резиденцију председника као ветар у леђа новим руским захтевима.
Запорошка област све јасније избија у први план руске стратегије, након што је Владимир Путин, у јеку борби, лично разговарао са војним врхом и недвосмислено истакао да је ослобођење Запорожја један од кључних циљева наставка офанзиве. Учестали контакти Кремља са војним врхом, као и интензивирање операција на више праваца у региону, указују да Москва улази у нову фазу рата са фокусом управо на јужни део фронта. Коментари на рачун безбедносне зоне бацају у ребус – да ли је и Дњепропетровска област део ње, поред северних територија.
Руски председник Владимир Путин у последње време значајно интензивира директне контакте са војним командовањем, и овога пута је, у војној униформи, лично посетио један од штабова у тренутку активних борбених дејстава. Та посета долази упоредо са вестима о нападу на његову резиденцију, инциденту који је изазвао међународне реакције и који је, између осталих, коментарисао и Доналд Трамп, док су поједини светски лидери осудили напад. Све то заједно указује на учвршћивање руског става о даљем току рата.
Из Путинових разговора са командантима група „Запад“, „Дњепар“ и „Восток“ јасно се назире да су руски захтеви данас знатно удаљени од онога што је Москва некада сматрала минималним циљевима. Поред већ познате концепције „безбедносне зоне“ на северу, Путин је директно поменуо да се она формира и у Дњепропетровској области. То отвара двоструко тумачење: да ли се Дњепар посматра као дубинска заштитна зона према Доњецку, па остаје нејасно да ли Москва тиме одустаје од претензија на целу област. Истина, њих никада није ни истицала, али није било ни говора да се Дњепропетровска област сматра тампон зоном. Истовремено, недвосмислено је потврђено да је ослобођење Запорожја један од стратешких циљева, што је Путин јавно нагласио.
Напад на резиденцију као прилика да Русија скине рукавице?
Напад на председничку резиденцију, међутим, делује као прекретница у наративу Кремља. Све чешће се користи термин „државни тероризам“ у контексту деловања Кијева, поново се помиње Северни ток, а у аналитичким круговима се све гласније говори о могућности да руски циљеви постану отворено максималистички. У том контексту се не искључује ни сценарио који укључује Одесу, а то би подразумевало и Николајев.
Све укупно, више показатеља говори да Русија у 2026. годину улази у фазу шире војне и политичке офанзиве, при чему њени економски потенцијали, бар за сада, не показују знаке озбиљног исцрпљивања. Остаје да се види да ли ће покушаји Кијева, укључујући идеје о референдумима и изборима, успети да успоре или измене ток те офанзиве. Чини се да им је то сада једини адут.
ako je ovaj levo general ja sam Dzordz Paton
pogledate tu facu
pa to se vidi da je IQ malo veci od broja njegovih cizama, hahhaha
Терапија је нужна да се ибавезби пије и за време предстојећих новогодишњих празника.
Pa i nije general, već je predsednik Ruske Federacije i vrhovni komandant oružanih snaga. Reci njihovim precima veliko hvala što danas ne govoriš nemačkom jeziku, umesto svojim.
Модерна Украјина је можда најлуђа земља на свету данас.
Од председника, преко парламента, до ратних напора у Украјини и њиховог циља уопште – једина реч која заиста описује ситуацију је лудило.
Председник Зеленски влада као диктатор, са сваком опозицијом забрањеном и отказаним изборима.
Украјински циљ је нихилистички, самодеструктиван и на крају служи само страним силама.
Пролазим кроз идеологију Зеленскијеве владе, њене тоталитарне мере против неистомишљеника, украјинску војску и економију.
glup si ko dragan petrovic vise struki sumanuti doktor znojavi celavi nauka
kazi ti nama, jel imas u stanu na zidu dnevne sobe kartu ukrajine na kojoj belezis agresiju rusije na bratsku Ukrajinu
Zbog čega vređaš nekoga koga i ne poznaješ? Zašto si očajan?
Rusija je pogrešila na početku što za ciljeve je označila samo 4 regiona. Trebalo je i moralo je biti ‘DO DNJEPRA’ i Odese. Ma da, ukoliko bi označili Odesu za cilj, verovatno bi NATO poludeo, pa tako čekaju trenutak ili će se referendumom ići na Odesu.
Međutim, ako su tada pogrešili, sada imaju priliku da to isprave. Upravo zbog naivnosti kijevskog režima.
Takođe, ja i dalje tvrdim da Putin nije sposoban da bude vrhovni komandant, odnosno onaj ko vuče konce. Vrhovni komandant sa grižu savesti nikome nije potreban. On je morao zapadu da pokaže zube, a nije. Pa čak i ne želi da obori taj avaks koji svakodnevno leti pored ruskih granica i mapira teritorije, a sutradan rusko tlo bude pogođeno. Od popuštanja i mekog stava su došli dotle da Amerika čak razmišlja i o tomahawk, što to nije smelo da se dogodi ni u snu. A sa druge strane, čovek hoće da menja svetski poredak.