Naš kolega i ekspert za specijalne jedinice, Miloš Jevtić, gostujući na Televiziji „Informer”, komentarisao je poznate detalje nedavnog atentata na predsedničkog kandidata Donalda Trampa.
Pričajući o naoružanju atentatora, kolega Jevtić je istakao da su platforme „Ar-15” danas veoma rasprostranjene, da se modernizovane verzije proizvode pod različitim licencama, te da su postale deo američke kulture, i među profesionalcima, i među civilima. Generacije pripadnika američkih službi bezbednosti i civila imali su iskustva, odnosno aktivno upotrebljavaju ove platforme, a mogu se pazariti u mnogim specijalizovanim prodavnicama naoružanja, kao i putem interneta. Otuda ne čudi informacija da je atentatorovo naoružanje legalno kupio njegov otac još 2013. godine.
Rezonujući o streljačkim veštinama atentatora, kolega Jevtić smatra da dejstvovanje ovim puščanim sistemom, u kalibru 5,56 mm, sa distance oko 130 metara, u ležećem stavu za gađanje, čak i sa optikom za civilno tržište, ne zahteva izvanredne veštine, niti zahtevniju obuku strelca, naprotiv, precizan pogodak sa ovim parametrima bi se mogao izvesti čak i posle nekoliko desetina minuta obuke i nekoliko prethodnih pokušaja gađanja.
BOMBSHELL.🚨
Thomas Matthew Crooks, the 20-year-old gunman who attempted to assassinate former President Donald Trump at a campaign rally in Butler, Pennsylvania, was spotted on the roof 26 minutes before the shooting occurred.
The FBI has confirmed that Crooks was seen by law… pic.twitter.com/EInrc9ihkC— Kyle Becker (@kylenabecker) July 16, 2024
Pri komentarisanju postupanja pripadnika Tajne službe, kolega Jevtić je istakao da je propusta očigledno bilo, da će se postupanje pripadnika i saradnja sa ostalim agencijama i lokalnim snagama intenzivno analizirati u predstojećim danima. Na snimcima je bilo očigledno da su pojedini pripadnici reagovali lošije, verovatno usled „zaslepljenosti” stresom, isto kao što je bilo očigledno i da su drugi pratioci predsedničkog kandidata Trampa reagovali profesionalno.
Na samom kraju razgovora, kolega Jevtić je izneo mišljenje i da će ovaj incident uvećati popularnost predsedničkog kandidata, odnosno da može uticati na ishod predsedničkih izbora u novembru ove godine.
… svako oružje sa optikom se mora “upucati” tj. uraditi reglaža
… normalan strelac bi trebao i probati pouzdanost i preciznost oružja
… daljina od 130 m je mala daljina za dugu cev, obični vojnici rade obuku na tim daljinama
… kalibar 5.56mm nije mali – zavisi od vrste metka i punjenja, jako ubitačno je dugo zrno tog kalibra – rezantna putanja i nepravilno kretanje kroz pogođeno telo tj, ide linijom manjeg otpora i rotira oko poprečne ose , razara tkivo
Vaš kolega je mlad za atribut “ekspert” … možda postane jednog dana, sa srećom..- previše je “eksperata” u Srbiji a sa malo iskustva ili prakse.
-Reglaza se u srpskom jeziku koristi kada pricamo o recimo trapu kod automobila, ali u svijetu oruzja i nisana bas i nije neki siroko prihvacen termin kao sto su upucavanje, nulovanje, podesavanje ili rektifikacija, zar ne.
-Kao i tacnost, posto ona govori koliko odstupa srednji pogodak u odnosu na kontrolnu tacku, uslovno nisansku tacku). Dzaba ti i pouzdanost i to da je puska u stanju da fenomenalno grupise pogotke ako oni ne zavrsavaju tamo gdje zelis, zar ne?
-Za daljinu se slazem. Mada, ne treba mijesati gadjanje prostornog cilja (neprijateljski vojnik u ratnom sukobu) gdje je bilo koji pogodak prakticno izbacivanje neprijatelja na duzi ili kraci vremenski period, ili gadjanje sa ciljem da ubijes predsjednika ili ako hoces da pobijedis na takmicenju u gadjanju kruzne mete.
-Kalibar 5,56 je definitivno mali iako sam metak nije. Kada kritikujes, onda ne mijesaj “grandmadrs end frogs”. Inace, kaze se razantnost a ne rezantnost (OK, moze biti i greska u kucanju). Letalnost zrna 5.56 zavisi od niza faktora i moze biti od izuzetne do slabe. Pomenuto tumbanje u tkivu i efekat hidrostatickog soka su bilo glavni adut pri pocetnim demonstracijama koji je koristen da bi puska bila usvojena. Govorimo o puskama M-16 sa korakom uvijanja 1:14 i metkom M-193. Ovo je ubrzo promijenjeno zbog silnih protesta pa je puska dobila korak od 1:12 sto je ukinulo marginalnu stabilnost zrna u letu i smanjila letalnost pri pogotku u “meso”. Noviji, brzi koraci uvijanja i noviji tipovi zrna vece duzine i mase imaju izmjenjeno ponasanje, tako da je davanje starih podataka nesvrsishodno sa stanovista pravilnog informisanja sirokih narodnih masa.
Za ekspertstvo se slazem.
Mladi “ekspert” očigledno se ne razume u balistiku oružja, a pritom je izostavio neke bitne detalja. Citiramo: “Rezonujući o streljačkim veštinama atentatora, kolega Jevtić smatra da dejstvovanje ovim puščanim sistemom, u kalibru 5,56 mm, sa distance oko 130 metara, u ležećem stavu za gađanje, čak i sa optikom za civilno tržište, ne zahteva izvanredne veštine, niti zahtevniju obuku strelca, naprotiv, precizan pogodak sa ovim parametrima bi se mogao izvesti čak i posle nekoliko desetina minuta obuke i nekoliko prethodnih pokušaja gađanja.” apsolutno nije tačan.
Hajdemo da razjasnimo:
– Prvo sama puška koja je korišćena u pokušaju atantata je bila poluautmatska puška AR-15 proizvođača DPMS i bila je što bi narod rekao jeftina i klot, samo sa RedDot optikom upitnog proizvođača.
– Drugo kada se vrši gađanje neke mete treba razumeti da metak nikad ne putuje istom putanjom do mete i ne pogađa uvek metu, jer postoje razni parametri u samoj balistici zrna, kvalitet materijala košuljice i jezgra, barutnog punjenja od proizvođača do proizvođača, kontrukije i podešavanje same puške, onda meteo uslova, pa čak i kako se cev oružja uvija dok zrno putuje kroz njega od momenta opaljenja.
– Računajući ovo gore dolazimo do zaključka da se sve to meri kroz oznake minuta ugla ili grupisanje pogodaka u metu ili ti starosrbski minute-of-angle tick marks (MOA). Pošto je ovo jeftina civilna verzija AR-15 PA puške , najčešće je taj MOA je oko 10cm na 100m. Što bi na ovih približno 130m do Trampa iznosilo oko 13cm.
– Bitna izostavljena informacija je ta da su dvojica policajaca proverila krov gde se nalazio atentator, prilikom čega se on okrenuo i u njih uperio PA pušku a zatim okrenuo ka pozornici i izvršio gađanje ka bini na kojoj je bio Tramp. Vrlo bitan detalj koji može dovesti do toga da se meta može promašiti jer u matematičku formulu ulazi i fiziloško stanje strelca.
– Uz takve okolnosti i sa ovakvom PA puškom običan strelac amater ne bi pogodio metu nakon 10tak minuta obuke i to sigurno ne na udaljenosti od 130m.
Tako malo manje sa etiketama “eksperata”,
E moj Kursula, bolje da nisi pis’o ovaj post posto ima prilicna kolicina netacnih informacija (da ne budem pregrub u izboru rijeci). Za razliku od mladjanog Milosa, ja sam malo stariji&iskusniji. Cak se mogu “pohvaliti” da sam i klasic Danka Borojevica (poznatijeg u nasoj klasi po svom tadasnjem nadimku…) samo sto sam ja zavrsio drugi smjer- ‘paz’ ‘vamo, naoruzanje! Ali dobro, da krenemo sa analizom iznesenih tvrdnji.
DPMS je ispravno prepoznat kao jeftin (ili bolje reci pistupacan) proizvodjac naoruzanja. Sa druge strane, to ne znaci da njhove puske nisu u stanju da prave solidne ili cak odlicne grupe, sto zavisi od raznih okolnosti (generalno najvise je vezano za tolerancije pri izradi i sklapanju dijelova u cjelinu). Pod odlicne ovdje mislim na 1-1,5 MOA (a znaju biti i bolje) i solidne 2-4 MOA. U stvari, da bi puska m16 i M16a1 bila prihvacena u OS SAD za vrijeme rata u Vijetnamu, uslov je bio da rasturanje pogodaka na testiranju ne smije biti vece od 4 MOA (iako su u stvarnosti usvajali i one sa cijelih 8 MOA jer je to dozvoljavala konkretna taktika upotrebe, a i glad za oruzjem je bila velika). Radi informacije, svojevremeno je propisani standard za snajpersko oruzje bio 2MOA ili ispod. Toliko o tome.
Sto se kolimatorskih nisana poput “red dota upitnog proizvodjaca tice” oni znacajno olaksavaju nisanjenje, iako nemaju uvecanje tako da su grupe cesto bolje nego kod upotrebe mehanickih nisana, pogotovo kod pocetnika i slabijih strijelaca. Kako je pomenuti tip nisana ugradjen na oruzje sa malim trzajem (iako poluautomat) kvalitet (citaj cijena) nije od presudnog znacaja (sto su pripadnici SAJ-a demonstrirali pred inostranim kolegama prije nekoliko godina sa privatno nabavljenim modelima). Pogotovo ako oruzje nije cesto koristeno pa da dodje do kompromitovanja unutrasnjih komponenti nisana (konkretno polozaja diode) ili do razlabavljenog kontakta sa oruzjem.
Druga tacka je takav buckuris da nemam snage da kucam kilometarska objasnjenja. Recimo da bi bilo bolje da nije nista pisano iako su generalno govoreci, informacije tacne.
Trece, MOA iznosi 1 inc na 100 yardi (priblizno 25 mm na priblizno 91 metar) sto je oko 3cm na 100 metara (da prebacimo u SI ili metricki sistem). To znaci da puska od 4 MOA na 100 metara pravi grupu od 12ak cm. Ukoliko je rasturanje sa konkretnim modelom bilo recimo 2 MOA , to bi bilo oko 6cm na 100 metara ili nekih 8cm na 130 metara. Za neupucene, govori se ne o jednom hicu vec o grupi pogodaka (minimalno 3) a sto je veci broj ispaljenih hitaca, grupe su sve vece (logicno). Tako da MOA kao jedinica nije bas egzaktan pokazatelj, pogotovo ukoliko se ne spomenu i municija, broj hitaca, stav, daljina, meteo uslovi, nisanski sistem, vremenska jedinica… Ali da ne smaram vise.
Cetvrto je OK. Mada, ne kontam o kakvoj se tu matematickoj formuli govori… (OK kontam, ali dobro sad da ne pregonim i sa kritikom o nacinu “odrazavanja”, sto bi vec bilo maliciozno).
Peto, u zavisnosti od talenta, moguce je i to cesto iznenadjujuce lako (Milos govori o nekoliko desetina minuta i nekoliko gadjanja). Pogotovo kllincima koji su se naigrali kojekakvih FPS igara pa razumiju pomalo teoriju nisanjenja. Ali istina je da ima i onih kojima je “lakse utjerati metar dole nego centimetar u glavu”. A koliko mi se cini ovaj atentaror se jos kao klinac interesovao za streljastvo.
Tako da od svega sto je napisano da je Milos rekao mogu da tvrdim da nije rekao ni jednu glupost iako se slazem u potpunosti sa olakom upotrebom termina ekspert u nasim, a vala i inostranim medijima.
Naš ”ekspert” je vrlo malo dao detalja o tome kako su postupali pripadnici specijalnih agencija u obezbeđivanju ličnosti od važnosti. Bukvalno jedan mali paragraf, a trebalo bi se osvrnuti na celokupnu reakciju.
Prvo ”ekspert” je trebao objasniti javnosti da svaka agencija lokalna ili federalna u SAD tokom obezbeđenja ima svoje zone odgovornosti. Da se priprema lokacije i bezbednosna provera vrši najmanje 10 dana pred samo okupljanje i da se svi mogući pravci pretnje pokrivaju fizičkim prisustvom lokalne policije ili agentima federalnih službi. U ovom slučaju zonu odgovornosti gde se nalazio atentator je obezbeđivala lokalna policija grada ili okruga. Koja je definitvno podbacila jer su se službenici iste nalazili u samoj zgradi, a kasnije je ustanovljeno da su se bar dvojica policajaca popela na zgradu ili provirila na krov i ugledala strelca nakon čega je on dejstvovao po meti. Takođe reakcija neposrednog obezbeđenja je bila adekvatna i vrlo profesionalna, problem se uočio kod ženskog dela obezbeđenja, koje je verovatno po uticajem adrenalina, vrlo loše reagovalo u momentima odvođenja mete do tačke izvlačenja nekih 20tak metara od bine, što se moglo i primetiti na snimcima, ali takođe i reakcija drugog kruga obezbeđenja koje je vrlo brzo pokrilo sve uglove oko bine tokom pokrivanja i izvlačenja. Takođe snajperska ekipa koja je dejstvovala po strelcu, a koja se vidi na snimku, je takođe reagovala u idealnom odzivu, jer su eliminisali pretnju sa dva visoko precizna hica u glavu koristeći snajpersku pušku Mk13 mod 7. Verovatni razlog što nisu pre uočili strelca stoji u tome da je njihova oblast zaduženja bila iznad 200m kao i to da se ovo snajperska puška koristi za tačkasto uništenje na daljinama u rasponu do 1300m.
Ako ste ekspert, dajte detaljniju analizu svih prstenova obezbeđenja i kakav je celokupan tok događaja bio, a ne paušalno ocenjivanje , što ništa nije do populističkih klik bejtova.