Наш колега и експерт за специјалне јединице, Милош Јевтић, гостујући на Телевизији „Информер”, коментарисао је познате детаље недавног атентата на председничког кандидата Доналда Трампа.
Причајући о наоружању атентатора, колега Јевтић је истакао да су платформе „Ар-15” данас веома распрострањене, да се модернизоване верзије производе под различитим лиценцама, те да су постале део америчке културе, и међу професионалцима, и међу цивилима. Генерације припадника америчких служби безбедности и цивила имали су искуства, односно активно употребљавају ове платформе, а могу се пазарити у многим специјализованим продавницама наоружања, као и путем интернета. Отуда не чуди информација да је атентаторово наоружање легално купио његов отац још 2013. године.
Резонујући о стрељачким вештинама атентатора, колега Јевтић сматра да дејствовање овим пушчаним системом, у калибру 5,56 мм, са дистанце око 130 метара, у лежећем ставу за гађање, чак и са оптиком за цивилно тржиште, не захтева изванредне вештине, нити захтевнију обуку стрелца, напротив, прецизан погодак са овим параметрима би се могао извести чак и после неколико десетина минута обуке и неколико претходних покушаја гађања.
При коментарисању поступања припадника Тајне службе, колега Јевтић је истакао да је пропуста очигледно било, да ће се поступање припадника и сарадња са осталим агенцијама и локалним снагама интензивно анализирати у предстојећим данима. На снимцима је било очигледно да су поједини припадници реаговали лошије, вероватно услед „заслепљености” стресом, исто као што је било очигледно и да су други пратиоци председничког кандидата Трампа реаговали професионално.BOMBSHELL.🚨
Thomas Matthew Crooks, the 20-year-old gunman who attempted to assassinate former President Donald Trump at a campaign rally in Butler, Pennsylvania, was spotted on the roof 26 minutes before the shooting occurred.
The FBI has confirmed that Crooks was seen by law… pic.twitter.com/EInrc9ihkC— Kyle Becker (@kylenabecker) July 16, 2024
Колега Јевтић се осврнуо и на моменат који је Трамп искористио зарад прикупљања политичких поена, истичући моменат када је Трамп, и поред упутстава пратилаца, дизао главу према гледаоцима, а потом и руку са стиснутом песницом, као симбол пркоса и борбе.
На самом крају разговора, колега Јевтић је изнео мишљење и да ће овај инцидент увећати популарност председничког кандидата, односно да може утицати на исход председничких избора у новембру ове године.
… svako oružje sa optikom se mora “upucati” tj. uraditi reglaža
… normalan strelac bi trebao i probati pouzdanost i preciznost oružja
… daljina od 130 m je mala daljina za dugu cev, obični vojnici rade obuku na tim daljinama
… kalibar 5.56mm nije mali – zavisi od vrste metka i punjenja, jako ubitačno je dugo zrno tog kalibra – rezantna putanja i nepravilno kretanje kroz pogođeno telo tj, ide linijom manjeg otpora i rotira oko poprečne ose , razara tkivo
Vaš kolega je mlad za atribut “ekspert” … možda postane jednog dana, sa srećom..- previše je “eksperata” u Srbiji a sa malo iskustva ili prakse.
-Reglaza se u srpskom jeziku koristi kada pricamo o recimo trapu kod automobila, ali u svijetu oruzja i nisana bas i nije neki siroko prihvacen termin kao sto su upucavanje, nulovanje, podesavanje ili rektifikacija, zar ne.
-Kao i tacnost, posto ona govori koliko odstupa srednji pogodak u odnosu na kontrolnu tacku, uslovno nisansku tacku). Dzaba ti i pouzdanost i to da je puska u stanju da fenomenalno grupise pogotke ako oni ne zavrsavaju tamo gdje zelis, zar ne?
-Za daljinu se slazem. Mada, ne treba mijesati gadjanje prostornog cilja (neprijateljski vojnik u ratnom sukobu) gdje je bilo koji pogodak prakticno izbacivanje neprijatelja na duzi ili kraci vremenski period, ili gadjanje sa ciljem da ubijes predsjednika ili ako hoces da pobijedis na takmicenju u gadjanju kruzne mete.
-Kalibar 5,56 je definitivno mali iako sam metak nije. Kada kritikujes, onda ne mijesaj “grandmadrs end frogs”. Inace, kaze se razantnost a ne rezantnost (OK, moze biti i greska u kucanju). Letalnost zrna 5.56 zavisi od niza faktora i moze biti od izuzetne do slabe. Pomenuto tumbanje u tkivu i efekat hidrostatickog soka su bilo glavni adut pri pocetnim demonstracijama koji je koristen da bi puska bila usvojena. Govorimo o puskama M-16 sa korakom uvijanja 1:14 i metkom M-193. Ovo je ubrzo promijenjeno zbog silnih protesta pa je puska dobila korak od 1:12 sto je ukinulo marginalnu stabilnost zrna u letu i smanjila letalnost pri pogotku u “meso”. Noviji, brzi koraci uvijanja i noviji tipovi zrna vece duzine i mase imaju izmjenjeno ponasanje, tako da je davanje starih podataka nesvrsishodno sa stanovista pravilnog informisanja sirokih narodnih masa.
Za ekspertstvo se slazem.
Млади “експерт” очигледно се не разуме у балистику оружја, а притом је изоставио неке битне детаља. Цитирамо: “Резонујући о стрељачким вештинама атентатора, колега Јевтић сматра да дејствовање овим пушчаним системом, у калибру 5,56 мм, са дистанце око 130 метара, у лежећем ставу за гађање, чак и са оптиком за цивилно тржиште, не захтева изванредне вештине, нити захтевнију обуку стрелца, напротив, прецизан погодак са овим параметрима би се могао извести чак и после неколико десетина минута обуке и неколико претходних покушаја гађања.” апсолутно није тачан.
Хајдемо да разјаснимо:
– Прво сама пушка која је коришћена у покушају атантата је била полуаутматска пушка АР-15 произвођача DPMS и била је што би народ рекао јефтина и клот, само са RedDot оптиком упитног произвођача.
– Друго када се врши гађање неке мете треба разумети да метак никад не путује истом путањом до мете и не погађа увек мету, јер постоје разни параметри у самој балистици зрна, квалитет материјала кошуљице и језгра, барутног пуњења од произвођача до произвођача, контрукије и подешавање саме пушке, онда метео услова, па чак и како се цев оружја увија док зрно путује кроз њега од момента опаљења.
– Рачунајући ово горе долазимо до закључка да се све то мери кроз ознаке минута угла или груписање погодака у мету или ти старосрбски minute-of-angle tick marks (МОА). Пошто је ово јефтина цивилна верзија АР-15 ПА пушке , најчешће је тај МОА је око 10цм на 100м. Што би на ових приближно 130м до Трампа износило око 13цм.
– Битна изостављена информација је та да су двојица полицајаца проверила кров где се налазио атентатор, приликом чега се он окренуо и у њих уперио ПА пушку а затим окренуо ка позорници и извршио гађање ка бини на којој је био Трамп. Врло битан детаљ који може довести до тога да се мета може промашити јер у математичку формулу улази и физилошко стање стрелца.
– Уз такве околности и са оваквом ПА пушком обичан стрелац аматер не би погодио мету након 10так минута обуке и то сигурно не на удаљености од 130м.
Тако мало мање са етикетама “експерата”,
E moj Kursula, bolje da nisi pis’o ovaj post posto ima prilicna kolicina netacnih informacija (da ne budem pregrub u izboru rijeci). Za razliku od mladjanog Milosa, ja sam malo stariji&iskusniji. Cak se mogu “pohvaliti” da sam i klasic Danka Borojevica (poznatijeg u nasoj klasi po svom tadasnjem nadimku…) samo sto sam ja zavrsio drugi smjer- ‘paz’ ‘vamo, naoruzanje! Ali dobro, da krenemo sa analizom iznesenih tvrdnji.
DPMS je ispravno prepoznat kao jeftin (ili bolje reci pistupacan) proizvodjac naoruzanja. Sa druge strane, to ne znaci da njhove puske nisu u stanju da prave solidne ili cak odlicne grupe, sto zavisi od raznih okolnosti (generalno najvise je vezano za tolerancije pri izradi i sklapanju dijelova u cjelinu). Pod odlicne ovdje mislim na 1-1,5 MOA (a znaju biti i bolje) i solidne 2-4 MOA. U stvari, da bi puska m16 i M16a1 bila prihvacena u OS SAD za vrijeme rata u Vijetnamu, uslov je bio da rasturanje pogodaka na testiranju ne smije biti vece od 4 MOA (iako su u stvarnosti usvajali i one sa cijelih 8 MOA jer je to dozvoljavala konkretna taktika upotrebe, a i glad za oruzjem je bila velika). Radi informacije, svojevremeno je propisani standard za snajpersko oruzje bio 2MOA ili ispod. Toliko o tome.
Sto se kolimatorskih nisana poput “red dota upitnog proizvodjaca tice” oni znacajno olaksavaju nisanjenje, iako nemaju uvecanje tako da su grupe cesto bolje nego kod upotrebe mehanickih nisana, pogotovo kod pocetnika i slabijih strijelaca. Kako je pomenuti tip nisana ugradjen na oruzje sa malim trzajem (iako poluautomat) kvalitet (citaj cijena) nije od presudnog znacaja (sto su pripadnici SAJ-a demonstrirali pred inostranim kolegama prije nekoliko godina sa privatno nabavljenim modelima). Pogotovo ako oruzje nije cesto koristeno pa da dodje do kompromitovanja unutrasnjih komponenti nisana (konkretno polozaja diode) ili do razlabavljenog kontakta sa oruzjem.
Druga tacka je takav buckuris da nemam snage da kucam kilometarska objasnjenja. Recimo da bi bilo bolje da nije nista pisano iako su generalno govoreci, informacije tacne.
Trece, MOA iznosi 1 inc na 100 yardi (priblizno 25 mm na priblizno 91 metar) sto je oko 3cm na 100 metara (da prebacimo u SI ili metricki sistem). To znaci da puska od 4 MOA na 100 metara pravi grupu od 12ak cm. Ukoliko je rasturanje sa konkretnim modelom bilo recimo 2 MOA , to bi bilo oko 6cm na 100 metara ili nekih 8cm na 130 metara. Za neupucene, govori se ne o jednom hicu vec o grupi pogodaka (minimalno 3) a sto je veci broj ispaljenih hitaca, grupe su sve vece (logicno). Tako da MOA kao jedinica nije bas egzaktan pokazatelj, pogotovo ukoliko se ne spomenu i municija, broj hitaca, stav, daljina, meteo uslovi, nisanski sistem, vremenska jedinica… Ali da ne smaram vise.
Cetvrto je OK. Mada, ne kontam o kakvoj se tu matematickoj formuli govori… (OK kontam, ali dobro sad da ne pregonim i sa kritikom o nacinu “odrazavanja”, sto bi vec bilo maliciozno).
Peto, u zavisnosti od talenta, moguce je i to cesto iznenadjujuce lako (Milos govori o nekoliko desetina minuta i nekoliko gadjanja). Pogotovo kllincima koji su se naigrali kojekakvih FPS igara pa razumiju pomalo teoriju nisanjenja. Ali istina je da ima i onih kojima je “lakse utjerati metar dole nego centimetar u glavu”. A koliko mi se cini ovaj atentaror se jos kao klinac interesovao za streljastvo.
Tako da od svega sto je napisano da je Milos rekao mogu da tvrdim da nije rekao ni jednu glupost iako se slazem u potpunosti sa olakom upotrebom termina ekspert u nasim, a vala i inostranim medijima.
Наш ”експерт” је врло мало дао детаља о томе како су поступали припадници специјалних агенција у обезбеђивању личности од важности. Буквално један мали параграф, а требало би се осврнути на целокупну реакцију.
Прво ”експерт” је требао објаснити јавности да свака агенција локална или федерална у САД током обезбеђења има своје зоне одговорности. Да се припрема локације и безбедносна провера врши најмање 10 дана пред само окупљање и да се сви могући правци претње покривају физичким присуством локалне полиције или агентима федералних служби. У овом случају зону одговорности где се налазио атентатор је обезбеђивала локална полиција града или округа. Која је дефинитвно подбацила јер су се службеници исте налазили у самој згради, а касније је установљено да су се бар двојица полицајаца попела на зграду или провирила на кров и угледала стрелца након чега је он дејствовао по мети. Такође реакција непосредног обезбеђења је била адекватна и врло професионална, проблем се уочио код женског дела обезбеђења, које је вероватно по утицајем адреналина, врло лоше реаговало у моментима одвођења мете до тачке извлачења неких 20так метара од бине, што се могло и приметити на снимцима, али такође и реакција другог круга обезбеђења које је врло брзо покрило све углове око бине током покривања и извлачења. Такође снајперска екипа која је дејствовала по стрелцу, а која се види на снимку, је такође реаговала у идеалном одзиву, јер су елиминисали претњу са два високо прецизна хица у главу користећи снајперску пушку Мк13 мод 7. Вероватни разлог што нису пре уочили стрелца стоји у томе да је њихова област задужења била изнад 200м као и то да се ово снајперска пушка користи за тачкасто уништење на даљинама у распону до 1300м.
Ако сте експерт, дајте детаљнију анализу свих прстенова обезбеђења и какав је целокупан ток догађаја био, а не паушално оцењивање , што ништа није до популистичких клик бејтова.